U Istoku u Metohiji gde se srpski jezik na uvce zbori

U gradu Istoku živi desetak Srba, među njima i sveštenik sa porodicom.- Njehova deca su jedini srpski malištani . – Malog Gavrila nema ko da vozi na nastavu u predškolskom odeljenju u Osojanu

U  gradiću Istoku na krajnjem severu Metohije , danas živi desetak Srba. Pored ostalih tu je sveštenik Nebojša Sekulić sa suprugom Aleksandrom i troje dece, šestogodišnjim Gavrilom, trogodišnjim Petrom i dvogodišnjim Andrejom. Petočlana sveštenička porodica  živi u parohijskom domu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u centru grada.

Ovaj pravoslavni hram iz 19 veka, podignut na temeljima stare crkve, bio je oštećen nakon rata i u martovskom nasilju 2004 , ali je potom obnovljen. Trojica mališana, deca sveštenika, su  jedina srpska deca u gradu.

-Izađem do obližnjeg marketa i to je sve. Ne idem u grad. Vreme provodim kod kuće sa decom. Nebojša služi i u manastiru Gorioču, manastiru iznad varošice a predaje i veronauku u Osojanu , najvećem povratničkom selu u Metohiji i pet kilometara od Istoka – kaže popadija Aleksandra.

Priča da veliki problem imaju odnedavno sa najstarijim sinčićem Gavrilom koji je  septembra krenuo u predškolsko odeljenje u Osojanu.

-Kad Nebojša završi nastavu, vozi ga u Osojane, pa onda ide opet po njega. Nekad nema vreme da ga odveze do škole – dodaje Aleksandra, tako da dete ne može redovno da prati nastavou – žali se  Aleksandra.

Kada smo ih posetili u Istoku, u parohijskom domu osim Aleksandre i dece, pop Nebojša nije bio kući, zatekli smo i sredovečni bračni par, Slavka Nikolića i suprugu Ljubomirku. Posle višegodišnjeg raseljeništva oni su se proše godine vratili u Istok i jedni su Srbi koji žive u jednoj stambenoj zgradi u ovom gradu podno Mokre Gore sa njene južne strane.

– To je naš stan. Bio je uzurpiran jedno vreme, ali je problem rešen i sada živimo u njemu. Imamo i kuću u selu Kovrage, pet kilometara od grada. Idemo i tamo. Obrađujemo zemlju. Posejali smo krompir. Rodio je baš dobro, ali nemamo kome i gde da ga prodamo – govori Ljubomirka. Ona kaže  da u Kovrage živi i njen dever, da su njihove kuće jedine srpske kuće u selu.

-Kad nismo u selu, onda vreme provodimo u stanu. Dođemo često ovde do ckrve da porazgovaramo malo, jer tamo u zgradi nemamo s kim reč da progovorimo- žali se Ljubomirka.

Nikolići ne rade nigde. Žive od minimalca koji Slavoljub dobija iz Srbije.

Tekst i foto Zoran Vlašković, Kosovska Mitrovica