Piše: Željko Prodanović

Nedavno smo Živana Jovanović – vlasnica Srpskog Glasa i moja životna saputnica – i ja, odlučili da odemo na odmor na neko od egzotičnih ostrva u Tihom okeanu. Izabrali smo Rarotongu. Već na početku desila se zanimljiva stvar: Sa Novog Zelanda smo krenuli u subotu, a tamo stigli u petak. U povratku je bilo još čudnije: Raratongu smo napustili u četvrtak, a na Novi Zeland stigli u subotu. Naravno, radi se o razlici u vremenu. Rarotonga za Novim Zelandom ‘kasni’ 22 sata.

A sad nekoliko reči o ovom predivnom ostrvu… Rarotonga se nalazi oko tri hiljade kilometara severoistočno od Novog Zelanda i najveće je od petnaest ostrva koje čine ‘državu’ Kukova ostrva (Cook Islands). Kukova ostrva su ime dobila po engleskom kapetanu Džejmsu Kuku, koji je na njih stigao krajem 18. veka. Na njima živi oko 15 hiljada ljudi, najviše na Rarotongi – 12 hiljada. Zanimljivo je da ih na Novom Zelandu ima duplo više – 30 hiljada. Razlog za to je činjenica da su njihivi stanovnici državljani i Novog Zelanda i mnogi su u potrazi za boljim životom stigli u svoju drugu domovinu.

Inače, stanovnici Kukovih ostrva su Polinežani i ova ostrva su naselili pre hiljadu i po godina, a stigli su sa Tahitija. Najbliži su im ‘srodnici’ Maori s Novog Zelanda, i jezik im je jako sličan. Ipak za razliku od Maora koji su u poslednja dva veka zbog stalnog ratovanja s Englezima izgradili kult ratnika, Rarotonganci su mnogo pitomiji i dobrodušniji. Kad ih sretnete imate utisak da im je sve ‘ravno do mora’. Spori su, tromi, nekako ravnodušni. Doduše treba ih razumeti, mislim da su geni učinili svoje. Živeti hiljadu i po godina na tako malom prostoru i daleko od tzv. civilizacije, od čoveka napravi ‘lenčugu’. A i što bi se trudili da previše rade kad sve imaju nadohvat ruke: Sunce, more, ribu, banane, kokosove orahe…

Sama Rarotonga ima obim od 32 kilometra i opasana je koralnim grebenom koji je štiti od talasa okeana i stvara predivnu lagunu sa kristalno čistom vodom. Vila u kojoj smo mi boravili je smeštena baš u takvom pejzažu. (Tamo je zovu vila, ali to je zapravo nešto kao naša vikendica, istina jako ukusno sređena). Sa terase se pruža, smem slobodno da kažem – neverovatan pogled na plažu, koja je udaljena samo par metara i sva je od belog peska. I još lepši pogled na lagunu. Na stotinjak metara od obale nalazi se koralni greben u koji udaraju ogromni talasi i tako stvaraju prodoran zvuk za koji je jako teško naći pravu reč, možda bi najbliža bila ‘hučanje’. To neprestano ‘hučanje talasa’ je jedan od najlepših doživljaja na Rarotongi, a noću je još lepši, uz mesečinu i koju čašicu votke. Tek tada čovek shvati da je u sred okeana…

Tokom cele godine temperatura na Rarotongi je skoro ista, kreće se oko 28 stepeni. Isto je i sa temperaturom vode, oko 24 stepena. Možete se kupati skoro uvek, i danju i noću, i kad je sunčano i kad pada kiša. Doduše kiša retko pada, ali tada je voda još toplija. Zbog tropske klime celo ostrvo izgleda kao velika botanička bašta, doduše nedovoljno sređena, a od raznih tropskih biljaka i drveća najviše ima kokosovih palmi, njih ima na svakom koraku. Ako vas put nanese na Rarotongu povedite računa da ne budete često ispod ovog drveta jer je kokos prilično težak i tvrd i ako vam padne na glavu može da vas povredi. Doduše, ja se nisam previše pazio, ipak je moja bosanska glava tvrđa od kokosa…

Naravno, ma kako to sve bilo lepo, čovek ne može po ceo dan da se kupa ili da sedi na terasi i posmatra more. Zato smo odlučili da malo ‘istražimo’ ostrvo. Samo što smo prešli glavni put ušli smo u jedan sokak i njime krenuli prema brdu. I odmah naišli na sasvim drugačiji prizor. Stare drvene kuće okružene stablima kokosovih palmi, ispod kojih su ležale olupine starih automobila i manjih kamiona, naokolo su čeprkale kokoške i besciljno lutali psi. Dakle, na samo sto metara razdaljine dva različita sveta: S jedne strane, beskrajno lepa plaža i laguna – raj za turiste i njihove oči – a sa druge, jednolična svakodnevnica siromašnih ostrvljana. Nažalost, u takvom svetu živimo i Rarotonga nije izuzetak.

Jedan od najzanimljivijih doživljaja na Rarotongi je vožnja autobusom. Postoje samo dva manja autobusa koja primaju oko dvadesetak putnika. Polaze sa stanice u gradu svakih pola sata, jedan ide oko ostrva u pravcu kazaljke na satu, a drugi u suprotnom smeru. Iako se radi o samo 32 kilometra potrebno im je oko sat vremena da stignu na početnu stanicu. Zanimljivo je da nema obeležinih stanica, autobus će vam stati bilo gde na putu, dovoljne je samo da podignete ruku. Isto tako, ako ste pošli na večeru u neki od restorana na drugom kraju ostrva dovoljno je da kažete šoferu kud ste krenuli i on će tu stati. Sam put je prilično loš, rupe su samo zakrpljene i imate osećaj da ste negde u Srbiji.

Posebna priča je ‘parlament’. Naime, do 1965. Kukova ostrva su bila u sastavu Novog Zelanda, a te godine su dobila neku vrstu ‘nezavisnosti’ tako da imaju svoju skupštinu i vladu. Zgrada parlamenta je preko puta aerodroma i to je zapravo duga prizemna kuća koju ne biste ni primetili da slučajno ne vidite natpis ‘Parliament of the Cook Islands’. Iako ih politika u principu ne zanima, neki meštani su mi rekli da je to zapravo ‘kuća lažova’, jer je korupcija tako velika da narod nema ni malo poverenja u političare. Saznao sam da skupština ima 24 poslanika, ali da od početka godine nisu održali ni jednu sednicu, jer je premijer stalno na putu. Kad su ga novinari nedavno pitali kad će se održati rasprava o budžetu on im je odbrusio: A zar vi morate sve da znate???

Ostrvljani su veoma pobožni i na Rarotongi postoji više od 20 crkava, najstarija je sagrađena 1835. Hrišćanstvo su na ostrvo doneli misionari iz Engleske početkom 19. veka. Većinom su protestanti: Prezviterijanci, anglikanci, baptisti, a ima i katolika, mormona, Jehovinih svedoka itd. Gotovo da čovek ne poveruje da na tako malom prostoru ima toliko različitih verskih grupacija i toliko crkava. Nedeljom su sve prodavnice zatvorene jer većina meštana ide u crkvu, tako da ako odete na Raratongu i ako volite da popijete povedite računa da piće nabavite u subotu.

(Nastavak sledi)