U dalekoj Južnoj Koreji, u punoj stvaralačkoj snazi, 8. Juna 2014. godine, na univerzitetu Hanjang u Seulu ugasio se jedan bogat i plemenit život, univerzitetskog profesora elektrotehnike i naučnika Darka Mušickog.

Poreklom iz Slavonskog Broda, Darko je rođen u Beogradu, u čuvenoj porodici Mušicki koja je, u bližoj i daljoj srpskoj istoriji, dala nekoliko značajnih ličnosti. Tako je u 19. veku dr Đorđe Mušicki odlikovan ordenom turskog sultana zbog suzbijanja kolere u Srbiji. Lik i delo srpskog vladike i pesnika Lukijana Mušickog, uvek će ostati blisko povezano sa likom i delom oca modernog srpskog jezika, Vuka Stefanovića Karaxića, kojem je vladika pružao profesionalnu, moralnu i finansijsku potporu čitavog života.
Potičući iz familije srpskih vladika, doktora i profesora, generala i inžinjera, Darkovi roditelji su bili zabrinuti za razvojni put svoga sina koji se, na početku školovanja, s naporom prilagođavao školskoj disciplini. Iako je već sa 5 godina razvio sposobnosti čitanja, pisanja i računanja, Darko je dečački bezazleno pre svega žudeo za smehom i igrom. Ova čitav njegov život negovana osobina, vremenom je prerasla u veštinu odobrovoljavanja prijatelja dobroćudnim smehom koju je visoko cenio.

Prva prilagođavanja školskom životu, i pored očigledne nadarenosti, možda nisu nagoveštavala buduće briljantne uspehe. Ali, po sećanju Mileta Crnkovića, Darkovog druga iz gimnazijskih i fakultetskih dana, dogodilo se upravo suprotno: Darko je kraj gimnazijskog školovanja dočekao ovenčan nagradom “Mika Petrović Alas”. A Elektrotehnički fakultet u Beogradu, kao najbolji student generacije, završio je pre roka.

Ostala je zapamćena anegdota na koju je nedavno podsetio još jedan kolega i prijatelj, takođe iz studentskih dana, Gradimir Konstatinović. Darko je, naime, na drugoj godini studija uputio intelektualno hrabar izazov profesoru elektronike Slavoljubu Marjanoviću-Caji koga su se studenti s razlogom pribojavali. Jer, iz generacije u generaciju, iskustvo je potvrđivalo da neuspelo polaganje ispita kod ovog zahtevnog profesora, zapravo znači i neuspeh u završavanju studija. Na jednom od predavanja Darko je, siguran u svoj argument, osporio tačnost šeme koju je ovaj profesor upravo objašnjavao studentima. Tajac koji je potom usledio u amfiteatru, okončan je tako što je iznenađeni profesor prekinuo predavanje da bi, vraćajući se sa petnaestominutne pauze, pred studentima jasno potvrdio oštroumnost i tačnost Darkovog dokaza rečima: ”Mladi kolega je u pravu”. I upravo ta intelektualna hrabrost da se suoči sa naučnim problemima i sagleda ih sa raznih strana, ostala je Darkova trajna karakterna osobina. Ovu osobinu Darko je čitavog života gajio i u odnosima sa kolegama i saradnicima, studentima i postdiplomcima.

U nameri da doprinese oživljavanju i napretku srpske naučne misli, ne štedeći trud i znanje Darko je, živeći i radeći u inostranstvu, često tražio načine za saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu gde je, na početku svoje akademske karijere, radio kao asistent. A svetsku slavu u naučnim krugovima je, kako ističe dr Zvonko Radosavljević, stekao u poslednje dve decenije. Uspeo je, rečju, da postane vodeći naučnik i profesor u oblasti radarske kontrole, posebno automatske obrade radarskog signala (Automatic Control and Systems Engineering of Signal Processing). Ova visoko sofisticirana znanja primenjuju se u procesu automatskog praćenja pokretnih ciljeva na nebu i među stručnjacima su poznata kao teorija estimacije (Theory of Estimation and Automatic Target Tracking).

Ali lider u ovoj oblasti Darko nije postao samo zahvaljujući potpunoj posvećenosti profesiji, nego i nemerljivom širokogrudošću i bogatstvom ličnosti, podstičući i podržavajući kolege i naučnike da i sami ostvare vrhunska dostignuća. Posebno je zanimljiva činjenica da se Darko pojavljuje na naučnoj sceni u trenutku kada u ovoj oblasti nauke ponestaju energija i nove ideje. Znalcima nije promakla okolnost da je Darko postavio nove filozofske i matematičke principe u ovoj oblasti, utemeljene na načelima Bajesove (Baues) teorije verovatnoće i Gausove (Gauss) funkcije gustine raspodele slučajne varijable. Ova varijabla je utemeljena na dobro osmišljenim tzv. pravolinijskim i nepravolinijskim eksperimentima praćenja pokretnih ciljeva na nebu, testiranim na velikom broju uzoraka, u najtežim uslovima primene.

Najveće priznanje za profesionalni doprinos razvoju nauke u oblasti fuzije podataka, Darko je doživeo time što je u dva mandata izabran za predsednika Međunarodnog društva za informacionu fuziju (International Society of Information Fusion, ISIF), što do sada ni jednom naučniku nije pošlo za rukom. (Ovo društvo je najveća svetska organizacija inžinjera u oblasti radarske kontrole.) Kruna Darkovog profesionalnog uspeha svakako je poziv na naučnu saradnju koju mu je uputio profesor Tek Song (Tek Song) sa Hanjang univerziteta u Seulu. Tandem Mušicki-Song postavio je više naučnih teorija, koji će u narednom periodu dominirati u pomenutoj oblasti radarske kontole (Sensor Fusion and Target Tracking).

Da je naučnik posebnog kova, kako svedoči dr Raxib Čakvorti (Radjib Cakvorti) čiji je doktorat inspirisan njegovim naučnim idejama, ukazuje činjenica da je Darko istoveremeno bio dobar teoretičar i praktičar. Dr Čakvorti ističe da su Darkova revolucionarna otkrića rešila problem istovremenog otkrivanja i praćenja radarskih objekata (Integreted Filters  poznati kao IPDA and ITS filteri), što se do tada smatralo nedostižnim ciljem. Dr Čakvorti deli mišljenje dr Zvonka Radosavljevića da je Darkova posebnost ne samo u ostvarenju najvišeg stručnog i profesionalnog nivoa naučnih rezultata, već i u težnji da inovira i pomeri granice prethodnih saznanja.

U prilog tvrdnji o značaju i ugledu Darkovog imena i naučne karijere, govori nepodeljeno mišljenje u naučnoj zajednici da je njegov prerani odlazak sa naučne scene veliki gubitak. Tako dr Žan Dezert iz francuske Onerie, profesor Volfgang Koš sa univerziteta u Bonu, kao i Darkov višegodišnji bliski saradnik profesor Subaš Cala sa univerziteta Melburn, naglašavajući da se problematikom radarske kontrole bavi veoma mala i probrana naučna zajednica, u prvi plan ističu okolnost da je bila i ostala nemala čast i privilegija poznanstvo i saradnja sa Darkom, smernom ličnošću od integriteta.

[box type=“info“ bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″]

SVETSKI PRIZNAT NAUČNIK

”U nameri da doprinese oživljavanju i napretku srpske naučne misli, ne štedeći trud i znanje Darko Mušicki je, živeći i radeći u inostranstvu, često tražio načine za saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu gde je, na početku svoje akademske karijere, radio kao asistent. A svetsku slavu u naučnim krugovima je, kako ističe dr Zvonko Radosavljević, stekao u poslednje dve decenije. Uspeo je, rečju, da postane vodeći naučnik i profesor u oblasti radarske kontrole, posebno automatske obrade radarskog signala (Automatic Control and Systems Engineering of Signal Processing).”[/box]

Prisećajući se vremena kada je, zajedno sa Darkom i profesorom Robom Evansom sa univerziteta Melburn pisao knjigu Osnovi praćenja ciljeva (Fundamentals of Object Tracking) profesor Subaš Cala napominje: “Pored autorskog dela posla, Darku je poverena i redakcija teksta. On je tekst redigovao tako temeljno da se mi na kraju nismo više plašili negativnih recenzija već Darkovih elektronskih pisama. Svaka reč, matematička formula, grafikon i fotografija, podvrgavani su njegovoj strogoj proveri. Na Darkov predlog, knjiga počinje njegovim omiljenim geslom (čuvenim takozvanim ”Okamovim brijačem”) matematičara i filozofa Vilijama Okama, pravilom kojeg se i sam Darko pridržavao, kako u istraživačkom radu, tako i u životu. Reč je o pravilu po kojem su samo “jednostavna rešenja najbolja rešenja”. (William of Ockham: “It is vain to do with more what can be done with less.”))

Profesor Cala se priseća akademskih dana koje su on i Darko zajednički provodili na univerzitetu Melburn kada su u Brunetiju, u ulici Lajgon, vodili naučne razgovore, ispijajući litre i litre kafe. Studentkinja Hueran Hong kaže da ga takvog pamte i njegovi seulski studenti i post-diplomci: kao i da sada sedi u kafeteriji univerziteta Hanjang i, još uvek vodeći pasionirane naučne rasprave, sa kubanskom cigarom među prstima, ispija kapućino.

Koliko je Darko bio omiljen među studentima, pokazuje činjenica da je određena grupa studenata, među njima i doktoranti Amdjaj Raza i Ji Feng Si, odlučila da svoje doktorske disertacije posvete profesoru Darku. Po njihovim rečima, na jedinstven način predajući najteže predmete na univerzitetu Hanjang, Darko nije izgubio osećaj za srdačne i prijateljske, istovremeno dostojanstvene i časne odnose sa studentima, saradnicima i kolegama. Zato i kažu da se njegovom smrću izgubili ne samo obzirnog mentora i učitelja, nego i pravog prijatelja i brižnog roditelja.

Posle svih divnih godina, u sećanju kolega i prijatelja ostaje Darkov vedri i nasmejani lik sa šeretskim osmehom deteta uvek spremnog na dobroćudni nestašluk, sa obaveznim hozen-tregerima na ramenima i kubanskom cigarom u ruci. Veliki zaljubljenik u beli sport, i sam odličan teniser, Darko je sa uživanjem i uvažavanjem pratio razvojni put Novaka Đokovića, ne samo zbog njegovih sportskih uspeha nego i zbog dostojanstvenog ponašanja koje treba da služi, kako je govorio, kao uzor ponašanja mladim Srbima.
Opraštajući se od Darka, profesor Tek Song je istakao: “U dubokoj sam tuzi jer sam izgubio svog najdražeg prijatelja. Moj život na fakultetu je bio ispunjen zadovoljstvom i nadom da smo zajedničkim naporima stvorili labaratoriju svetskog glasa u oblasti radarske kontrole (Target Tracking  Information Fusion). To je sve nestalo doslovno preko noći, ali Darkove ideje i intelekt će živeti kroz njegove sledbenike, kroz ovu i naredne generacije studenata”.

I ne samo profesor Tek Song, nego i rektor i dekan univerziteta u Seulu, kolege i studenti, po tradicionalnim korejskim običajima, tri dana su se opraštali od profesora Darka Mušickog. Poslednjeg dana, korejski pravoslavni Mitropolit, Njegovo Visoko Preosveštenstvo Ambrosios Zagrafos, održao je neobično pravoslavno opelo za neobičnog pravoslavca, Darka Mušickog. Time je Darko otpočeo prvi deo puta na povratku u zemlju svojih predaka, u Slavonski Brod.

Dr Milan Orlić

(Autor teksta se zahvaljuje porodici Mušicki, prijateljima i kolegama koji su evocirajući uspomene na Darka dali građu za ovaj tekst.)