PREDSTAVLJAMO VAM USPEŠNE SRPKINJE U AUSTRALIJI

Teodora Zajec, nastavnik u penziji iz Liverpula, je sa sedam godina došla u Australiju, gde se školovala i punih 40 godina se bavila podučavanjem đaka. Nije slučajno što je Teodora izabrala ovu profesiju, jer je nekako uvek znala sa decom i to joj je pričinjavalo veliku radost.
I dan – danas je tako. Iako u penziji, Teodora nije odustala da pomaže mladima, i to onima kojima životna sreća nije bila naklonjena, koji su ostavljeni ili bolesni. Ova neobična žena velikog srca itekako ima da bude ponosna na svoj volonterski i humanitarni rad. U poslednjih nekoliko godina, obilazila je razne zemlje u svetu od Južne Afrike do Kosovske Mitrovice, gde je pomagala deci i omladini, koji su imali manje sreće u životu. Kako sama kaže, pola godine provede u Australiji , a drugu godinu putujući i pomažući onima kojima su ljubav, pomoć i razumevanje najpotrebniji.

Teodora ima i neobičnu životnu priču. Rođena je u Bengaziju u Libiji, jer je njen otac Sergije bio pilot tadašnje kraljevine Jugoslavije. Do kraja rata pilotirao je nad Grčkom, Srednjim Istokom, Egiptom i Libiji, gde je i odlučio da ostane kao izbeglica. Tamo je dobio činovnički posao u lokalnoj opštini, jer je znao Engleski jezik a Englezi su bili preuzeli Libiju. Teodorinu majku Desanku je upoznao u Bariju u Italiji, gde je ona, takođe, izbegla iz Gorskog Kotara.

Teodora je bila udata za Aleksandra, ukrajinskog porekla. Imaju dvoje dece, Tarasa i Tamaru, koja sa svojom porodicom živi u Dubaiju. Ponosna je baka Aleksandra i Izabele. Ovako za „Srpksi Glas“ Teodora govori o svojoj profesiji, volonterskom radu i životnim putevima.

• Kako je izgledala Vaša karijera?
– Bila sam nastavnik od 1972. do 2013. godine. Prvi posao sam dobila u srednjoj školi Basbi u Grin Valej, gde sam predavala Francuski jezik godinu dana. Nakon toga u Liverpulu sam tri godine predavala Engleski jezik kao drugi jezik deci migranata. Nakon toga sam se opet vratila u Grin Valej gde sam ostala 3 godine. Završila sam kratak kurs za nastavnika bibliotekara za vreme letnjeg raspusta. Taj posao sam radila u Lurnia državnoj školi, nakon čega sam odlučila da proputujem Evropu sa suprugom i decom koja su tada imala 4 i 6 godina, gde smo ostali 17 meseci. Po povratku iz Evrope, kao nastavnik bibliotekar sam radila u Jenora, Minto i Kuran državnoj školi. Nakon toga Odeljenje za obrazovanje mi je dalo punu platu od godinu dana kako bi završila postdiplomske studije iz Bibliotekarstva i Informacionih usluga.
Kao drugi jezik predavala sam Francuski, Nemački, Španski i Italijanski, a poslednje 22 godine radila sam u srednjoj školi u Eldersli.

• U čemu leži Vaša strast?
– U tome da podržavam one koji su manje sreće u životu, posebno decu, koja su siromašna, bolesna ili napuštena i da uradim nešto da ulepšam njihovu budućnost. Ova strast me je i uvela u volontiranje sa siročićima iz Pitermarisburga i Johanesburga u Južnoj Africi, u Francis taunu u Bocvani, Dečjem selu u Sremskoj Kamenici i u Centru za rehabilitaciju i socijalizaciju dece ometene u razvoju u Kosovskoj Mitrovici. Takođe sam volontirala i u organizaciji „Složno u nevolji“ iz Niša, koji su organizovali odmore na Zlatiboru za decu sa Kosova i žrtava poplava.

• Šta bi najbliži prijatelji rekli o Vama?
– Rekli bi da dobro kuvam, da sam zabavljač, da umem da brinem o drugima, komuniciram sa decom i mladima i da pomažem onima kojima je pomoć neophodna.

• Kako usklađujete privatni i profesionalni život?
– Kako sam u penziji, moj privatni i „profesionalni“ život se sada mešaju. Kako sam udovica i imam ćerku koja poslednjih šest godina živi u Dibaiju, u mogućnosti sam da svoj privatni život kombinujem sa volonterskim radom. Provedem pola godine u Australiji sa svojim sinom i prijateljima, a drugu polovinu putujem kada volontiram i posećujem svoju familiju širom bivše Jugoslavije.

• Koja je Vaša izreka?
– Sve je moguće! Ciljajte visoko. Budite pozitivni i nikad ne odustajte. Dajte se 100 odsto i radite najbolje što možete

• Koji je Vaš najbolji savet za ispunjen život?
– Vodite računa o sebi i ponašajte se prema drugima kao što bi voleli da se drugi ponašaju prema vama. Budite ljubazni i delite sa drugima šta imate. Ne budite zavidni i ne poredite se sa drugima

• Koja su Vaša tri najveća dostignuća do sada?
– To što sam majka, što sam uspela da othranim dvoje dece u nezavisne članove ove zajednice, koji poštuju svoju kulturu. Uspeh je što sam iz nekih ličnih kriza izašla zahvaljujući mojoj pozitivnoj filozofiji i verovanju da je sutra drugi dan i da sunce uvek dođe posle kiše. Ponosna sam jer sam se vratila svojim korenima i učestvovala u porodičnim slavljima kao što su Božić, Uskrs, Slava, venčanja i krštenja. Od 1979. godine do 2016. godine upoznala skoro sve članove svoje porodice. Takođe sam upoznala dede još u Italiji 1965 na putu od Libije do Australije. Nažalost, bake su obe preminule pre nego što sam uspela da ih upoznam. Takođe, imam puno priajtelja, odraslih i dece širom sveta.

[box type=“note“ bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″]

ZA NAS NEMA GRANICA

• Koliko je teško biti uspešna žena u Australiji?

– Ne smatram da sam manje uspešna od muškarca zato što sam žena u Australiji. Ne morate biti muškarac ili bogati da bi bili uspešni. Nema granica kako sve žena može biti uspešna. Sve što je potrebno je mašta, inicijativa, motiv, posvećenost i otpornost. Trik je izgraditi svoju jaču stranu i ne truditi se da budemo kao muškarci.[/box]

• Šta ste naučili od Vaših roditelja ?
– Budi ponosna na sebe i poštuj druge. Uvek budi ljubazna i pažljiva prema onima koji su u nevolji. Ne sramoti se da radiš naporno, bez obzira šta radiš, budi odgovorna prema sebi i budućnosti. Ne troši hranu i štedi da postigneš ciljeve postepeno, budi strpljiva i bićeš nagrađena.

• Šta biste voleli da dobijete od Srpske ženske mreže u Australiji?
– Volela bih da shvate da su žene veoma moćno oružje, da imaju veoma važne uloge kao majke, supruge, sestre da šire ljubav i brigu u familiji i društvu u kome žive. Volela bih da pomognem u tome da shvate da uduženim snagama mogu sve postići, kao i da mogu promeniti negativnu sliku o Srbima koja je zastupljena u zapadnim medijima. Kroz moju mrežu poznanstava nadam se da mogu da pomognem da utvrdimo potrebe naše zajednice u Australiji i Srbiji i da pomognem onima koji su u siromaštvu, koji su bolesni ili u neočekivanim nevoljama.

• Imate li bilo kakav kontakt sa Srbijom, privatni ili profesionalni?
– Posećujem Srbiju, kao i Crnu Goru i Hrvatsku najmanje jednom godišnje, gde provodm vreme sa svojom familijom, kada sam deo raznih proslava, vidim se sa prijateljima ali posećujem i turistička mesta. Posećujem i mesta gde sam volontirala, vidim kako su sada deca sa kojom sam se družila ali i upoznam novu decu. Takođe, pokušavam sama da posetim srpske enklave na Kosovu gde bi pronašla decu kojima bi mogla da pomognem.

• Koliko ste uključeni u rad srpske zajednice u Australiji?
– Ja sam član „Kola srpskih sestara“ u manastiru Sveti Sava blizu Kanbere. Redovno pomažem na pripremanju hrane i postavljanju za različite srpske kulturne događaje, kao što su slava, skupština, pomen, dečji kamp, omladinski festival „Sveti Sava“ itd. Takođe, redovno učim decu svake godine za vreme letnjeg raspusta o Svetosavlju i hrišćanskim vrednostima, ljubavi, pažnji i humanitarnoj pomoći onima koji imaju manje sreće u svetu. Trudim se da pkažem deci da su prilivegovani jer žive u Australiji i da mnoga druga deca u svetu nisu te sreće. Oni su uvek raspoloženi da slušaju i pomognu.

Sanja Mirić – Šakić