Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd

Po onoj staroj, da je napad najbolja odbrana, hrvatski klerofašisti i njihovi sledbenici, nastavljaju mržnjom protiv Srba, a u akciju se uključio i Danijel Srb, kojeg je, nemam dilemu, Bog strašno kaznio, najvećom kaznom, čovek koji vodi ustašku stranku prava i koji se divi Anti Paveliću, preziva se Srb. Mogu da zamislim kako mu je kad izgovara svoje prezime ili kad se potpisuje.

Isti taj Srb, koji se godinama trudi da se u Hrvatskoj u svim sferama javnog života, oživi ustaška NDH, i koji bi najradije da Srbi ne postoje, iako zna da je po nekom pretku tog naroda dobio prezime, a po poznatoj, da je poturica veći Turčin od Turčina, ovih je dana tužio jedini srpski list u Hrvatskoj. Podsećam samo, da za vreme prve NDH, nije bilo srpskih novina. Zašto bi danas bilo drugačije, kad je Hrvatska, ionako nastala na zločinu 1995? Istovremeno, znači dogovoreno, gradsko veće Vukovara, ukinulo je upotrebu ćirilice, pa su tako hrvatski „domoljubi“ dobili još jedan rat protiv „okrutnog okupatora“, ćirilice, iako su donedavno i najveći pisci Hrvati, ne tako retko znali da objave knjigu na ćiriličnom pismu.

Hrvatska, se tako, malo po malo potpuno približila viševekovnom snu, da bude etnički i verski potpuno čista i da svi remetilački faktori, Srbi, pravoslavlje i ćirilica, nestanu i tako u potpunosti ostvare ideje najvećih zločinaca, od kojih je ne mali broj, i danas vrlo popularan kod dobrog dela hrvatskog naroda, pogotovo, onog dinarsko krško škriparskog, koji kao i Danijel Srb, zna, da su donedavno bili Srbi pravoslavci.

Nije neočekivano da nema reakcije ni međunarodne zajednice, niti Srbije, osim kratkog saopštenja. Ja sam međutim srećan i ponosan, što u obe srpske države, Srbiji i Republici Srpskoj, nikome ne pada napamet da ukine ili iz Ustava izbaci latinično pismo, niti da negira postojanje hrvatske nacije.
Jer, najstrašnija bi stvar za nas Srbe bila, da nas poistovećuju i upoređuju s njima, mi, koji smo čovečanstvu dali toliki broj genija i oni, koji su tom istom svetu ostavili najdublje tragove u monstruoznim zločinima, posebno ratnim. Mi koji smo svetu podarili toliko ljubavi i herojstva, da smo jedina nacija na svetu čija se zastava vijorila na Beloj kući i oni čija se zastava četiri godine vijorila uz Hitlerovu.

Posebno se radujem, kad veliki broj ljudi koji su uz Srbe zadužili svet, imaju ili su imali bliske veze sa Srbima, od Johana Volfganga Getea do Alberta Ajnštajna.
O sportskim podvizima ne treba trošiti reči, ali ipak bih ponovio, Srbija je najbolja sportska nacija na svetu u 2015. godini. Kad bi mogli, kako bi to Srb i hiljade Srba, rado ukinuli i poništili, isto kao vekovni život Srba u prostoru koji se danas zove Hrvatska.

Danas, kad antisrpska euforija koliko toliko opada, pre svega zbog dramatičnih događaja u svetu, mrziteljima svega što je srpsko, ne preostaje ništa drugo nego da nas mrze. Zabrinuti su i oni predstavnici srpskog naroda u Hrvatskoj, koji su sa Zagrebom pokušali biti kooperativni, pa tako Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, kaže da je netolerancija i mržnja protiv srpskog naroda veća nego devedesetih, a potpredsednik istog udruženja, Saša Milošević, objašnjava za medije, da je SNV uputilo žalbu savetu Veća Evrope, nadležnom za prava nacionalnih manjina i UN, zbog kršenja Erdutskog sporazuma, koji je doveo do prekida građanskog rata pre dvadeset godina.

• Posle ustaškog orgijanja u Kninu i najnovijeg fašističkog postupka vlasti u Vukovaru, ne verujem da postoji imalo sumnje u šta se pretvorio svakodnevni život preostalih
• Srba u Hrvatskoj. Treba li se podsećati na neke od izjava ratnog zločinca Tuđmana, u vremenu najvećih zločina u Oluji i posle:
•  Pripadnici smo jednog slavnog naroda, koji kako u prošlosti, a tako ni sada, nije imao prijatelje. 14. mart 1993.
•  Ako ne bi bilo Tuđmana, ne bi bilo HDZ a, ne bi bilo ni Hrvatske. 17. maj 1994.
•  Sudovi su donosili odluke bez mog znanja. 17.maj 1994.
•  Neka je Srbima srećan put, nisu stigli poneti ni devize, ni svoje prljave gaće. Knin, 6. avgust 1995.
•  Hrvatska je danas smetnja prodoru svetske ideje o slobodnom društvu. 10. oktobar 1997.
•  Mene će istorija smestiti bok uz bok generalisimusa Franka, kao spasioca zapadne civilizacije od muslimanskih divljaka. Razgovor za Njujork tajms, 1998.

Ne znam odakle ambasadoru Montgomeriju zaključak da svi Hrvati ne misle kao ja’’. Po povratku iz Moskve 1998.
Država koju je svet priznao s ovakvim fašističkim narcisoidom i ludakom na čelu, dvadeset godina kasnije, potpuno se vraća, ako je ikada i bila van, njegovom izvornom učenju.
Dok Mađarska gradi zidove protiv jadnih ljudi, u Hrvatskoj su zidovi odavno podignuti, ne samo protiv srpskog naroda, nego, pre svega, protiv razuma.