Sanja Mirić Šakić
Pre više od dve decenije profesor Miroslav Filipović napustio je svoj rodni Beograd i otišao u Australiju, kako je rekao, da bi mogao da se bavi onim što najviše voli da radi -–astrofizikom. Povukla ga je želja za daljim usavršavanjem, a u tom momentu Australija je bilo dobro tle gde se puno ulagalo u razvoj nauke.
Srećan što je uspeo da postane jedan od najpoznatijih ljudi ovde u oblasti astronomije, sada je je profesor kompjuterske astrofizike na Univerzitetu Zapadni Sidnej, viši naučni saradnik u Institutu za vanzemaljsku fiziku “*Maks Plank*, kao i vanredni profesor u školi za kompjuter, inžinjering i matematiku u Sidneju.
Ovome treba dodati da je profesor Filipović jedan od samo ukupno dvadeset ljudi u ovoj kategoriji koji se na ovaj način bave naukom u Australiji. Za one koji se u nauku dobro razumeju shvatiće koliki je značaj ovog našeg uspešnog čoveka za nauku, kada kažemo da je profesor Filipović, tako|e, jedan od svetskih najpriznatijih istraživača sa čuvenih australijskih radio – teleskopa Parks, Mopra i Narabej.
Pa ipak, za čoveka koji je napravio ovoliki uspeh u svom polju, teško je poverovati da nije bilo posla na samom dolasku u Australiju. Dok je vredno učio i usavršavao se, radio je, kako naši ljudi često umeju da kažu, sve i svašta. Nije mu bilo teško ni da radi za pet dolara na sat noseći gajbe, u Mekdoladsu, u našim restoranima, jer je znao da će mu se bolja prilika ukazati kad tad.
• Šta vam je Australija pružila u smislu bavljenja naukom?
– Apslutno sve!! Sve što sada radim, radim zahvaljujući Australiji koja ulaže dosta novca u naučna istraživanja, a što je najvažnije, radim posao koji obožavam. Srbija i Australija su nebo i zemlja po pitanju uslova za bavljenje ovim poslom. Ali, naravno, redovno sam u kontaktu sa svojim kolegama iz Srbije, odlazim na seminare i razmenjujemo dragocena iskustva.
• Koja sredstva naučnici koriste za svoj rad i šta se može videti u kosmosu?
– Obično kažem da su nam potrebni samo teleskopi, kompjuteri i olovka. Ali, astronomija je veoma skupa nauka u koju se puno mora uložiti da bi se nešto dobilo. Zavisi dosta od novca, a pri tome ne daje rezultate za tri meseca ili sledeće godine, već za deceniju, dve ako si srećan, ako nisi te sreće, onda za vek ili dva. Za nova otkrića u astronomiji potrebna je nova generacija instrumenata. Ti novi, veliki instrumenti, koji radikalno menjaju našu viziju o svemiru, trebalo bi da se dese u narednih nekoliko godina, ali neće ni za deset.
• Da li bi sada naučnici mogli konačno da kažu kako je nastao kosmos?
– Kosmos je jedino pravi čudo. Svi mogući instrumenti ukazuju na složenost našeg vidljivog svemira. Jedno je sigurno, a to je da postoje dve verzije nastanka sveta, obe su zastrašujuće. Jedna je da se desio puki sličaj i stvorio nas sve zajedno ovakve složene kakvi jesmo. Sa druge strane, nije baš nemoguće da nas je neko zasadio po uzoru na seme samog, a ko su bili sejači života, ostaće sledećim generacijama i novim instrumnetima da otkriju.
Voleo bi da me deca naslede
Svoju oazu mira profesor Filipović najčešće pronalazi u svojoj porodici. @ivi sa suprugom Tatjanom, koja je matematičar, ćerkama Sofijom i Janom i najmlađim 3, 5 godišnjim Milošem. Svo svoje slobodne vreme najčešće provodi sa njima, mada kako sam kaže, nije uvek lako uskladiti posao sa troje mališana koji uvek zahtevaju pažnju. Iako su još mali, na pitanje da li bi voleo da se jednog dana i deca bave naukom, kao iz topa profesor Filipović je odgovorio –- Naravno!.
• Postoji li ijedna druga planeta pored zemlje, koja ima bar sličnih uslova za život?
– Do sada nije otkriven nijedan dokaz koji bi mogao da potvrdi da na drugim planetama, sem Zemlje, postoje uslovi za život
• Znači li to da Marsovci, ipak, ne postoje ?
– Ne postoje. Javna je tajna da i NASA polako odustaje od traženja života u našem Sunčevom sistemu, van zemlje. Oduvek je postojala težnja da tamo negde gore prona|emo nekoga, ako je moguće, nekog bliskog ili sličnog. čak su i stari Grci pomišqali na tu temu. A ako tako nešto želite da prona|ete, to će te i naći ili ćete bar umisliti da ste pronašli. Otuda dolaze i razni * dokazi *koji su plod fikcije. Postoje istraživanja, po kojima je gotovo 500 osoba tvrdilo da su ih vanzemaqci oteli a potom vratili na Zemqu. Pri tom, nije reč o psihijatrijskim slučajevima, već o normalnim qudima.
Profesor Filipović će nastaviti da se u Australiji bavi svim tajnama kosmosa i svoje dosadašnje dragoceno znanje prenositi svojim učenicima. Neće se vraćati u domovinu, jer ovde ima sve što voli –- lepu porodicu i posao kakav je oduvek želeo.
