Daleko od rodnog kraja, negde u divljini Australije obreo se jednog sunčanog dana čovek po imenu Đorđe Marinković. Rodom iz Banata uvek je sanjario o boljem životu na Petom kontinentu ali i o svom rodnom kraju i Otadžbini.
Jedne noći u snove mu je došao sedi starac koji ga nagovori da osnuje prave srpske novine na ćiriličnom pismu. Čovek koji je uvek verovao u svoje snove, pun entuzijazma i ljubavi prema svom narodu nije mnogo razmišljao. Odlučio je da odmah krene u još jednu avanturu. Posle 20 godina vrednog i marljivog rada u Australiji imao je i finansijskih mogućnosti za taj poduhvat.
Iako je vrlo dobro znao da mu to neće doneti zaradu, za njega to i nije bio običan posao već misija. On tada nije mnogo znao o toj misiji ali je u to verovao iskreno u srcu i duši. I to je bilo dovoljno za početak. Verovao je da i Srpska zajednica u Australiji može imati svoj štampani list na ćirilici. San mu se ostvario 19. Marta 1991. godine kada je rođen SRPSKI GLAS, glas Srba u Australiji. List je osnovan u najteže vreme za srpski narod u novijoj istoriji. Đorđe je pre svega imao želju da osnivanjem pravog srpskog lista pomogne svom narodu i da na taj način Srpska zajednica u Australiji uvek zna pravu istinu o tome šta se dešava srpskom narodu 20.000 kilometara odavde. Doživeo je mnoga priznanja i pohvale za svoj rad ali i pokude jer se svima uvek nije moglo ugoditi. Borio se do kraja da list opstane, da bude bolji i uvek u službi Srbije i Srpske zajednice u Australiji. Na žalost prerana smrt 27. oktobra 2009. godine sprečila ga je da se raduje velikom jubileju novina o kojima je sanjao. Svi koji su ga poznavali znali su da nije bilo reči o običnom čoveku već o sanjaru i misionaru koji je kao i svi veliki ljudi znao da se uvek mora ići ispred svog vremena. Srpska zajednica u Australiji je njegovim neplaniranim odlaskom izgubila mnogo ali je Đorđe do svog samog kraja ovozemaljskog života verovao i znao će Srpski Glas nastaviti da živi za dobro Srba i Srpske zajednice.
Sećanje na njega i njegovo delo živeće zauvek u srcima australijskih Srba. Njegovu plemenitu misiju sa istim žarom i ljubavlju prema tom poslu nastavila je njegova supruga Živana Jovanović koja ga je od početka verno pratila na tom putu stvaranja Srpskog Glasa.
Nije bilo lako nastaviti posle smrti našeg osnivača ali Srpski Glas je već odavno naučio da opstaje u teškim trenucima jer kako naš narod pametno kaže: „na muci se poznaju junaci“. Kroz ovaj list prošlo je nekoliko urednika među kojima su bili Rade Berak, Dejan Veljović, Slobodan Grba, Milan Ninović i mnogo saradnika i novinara koji su ostavili pozitivnog traga.
I nova redakcija Srpskog Glasa, u Australiji i u Beogradu, nastavlja misiju koju je Đorđe pre skoro dvadeset godina započeo. Nove okolnosti i dolazak nove tehnologije pomoći će da i naš nedeljnik u bliskoj budućnosti bude bolji i savremeniji. Pre svega, naša je želja da ostanemo verni našim brojnim čitaocima širom Australije i Novog Zelanda ali i da se više približimo i onom mlađem delu naše zajednice koja je budućnost i koja će biti čuvar našeg jezika, pisma i svih naših vrednosti na ovim prostorima za sva vremena.
Zahvaljujući našim vernim saradnicima i dopisnicima širom Australije i u buduće nećemo dozvoliti da nam promakne i jedan događaj gde se slavi i pominje srpsko ime, naša Crkva i Zastava. Zahvalnost dugujemo mnogim našim ljudima koji nas čitaju ali pre svega onima koji nam pomažu da uvek budemo informisani i aktuelni. Neka nam ostali ne zamere ali bih izdvojio Žiku Ćurčića, Branislava Grbovića i Katarinu Šljivovac iz Perta, Darko Kuleška, Vaska Vukoja i Milutina Miloševića iz Adelejda, Tomu Nestorovića iz Džilonga, Nevenku Ašković iz Vodonge, Nadu Miljuš, Nebojšu Pavlović i Rajka Šikmana iz Kanbere, Radivoja Mačkovića, Todu Matić-Medić, Aleksandra Glumca, Nevenku Ašković, profesora Voju Ilića i oca Nikolu Bilića iz Sidneja, Janka Nikolića, Boža Stojanca, Ljuba Đekića, Igora Zlateskog, Darka Kolosova, Bobija Vulovića, Miku Milutinovića, Dušanku Heđi, oca Vladu Šipovca i čika Vladu Rajaka iz Melburna. Bez njihovog vremena i nesebične pomoći ne bismo uspeli da sve zabeležimo i svuda stignemo. Tako smo radili dvadeset godina tako ćemo i u buduće. Zato nam je želja da Srpski Glas a na taj način i srpski jezik i pismo svakog petka stigne i poseti svaki srpski dom na ovim prostorima. I više od toga, mi želimo da pomognemo da naše krhko jedinstvo na ovim prostorima bude snažnije i iskrenije, želimo da se srpsko ime slavi i poštuje i ovde „na kraju sveta“. Verni i zahvalni novoj domovini ali i zauvek odani svojoj pravoj Otadžbini, napaćenoj Srbiji takvi moraju biti svi australijski Srbi, takav je bio i ostaće Srpski Glas.

U susret velikom jubileju Srpskog Glasa, dvadesetoj godišnjici postojanja, proširićemo našu mrežu dopisnika i saradnika širom Australije, obaveštavaćemo vas kao i dosad redovno i još opširnije o svemu što se dešava u Srpskoj zajednici ali i o bitnim australijskim temama koje se tiču naših ljudi. Poseban tretman u našem listu imaće naša najbrojnija zajednica u Sidneju i okolini ali i biće više reči o našim Srbima u Kvinslendu, Severnoj Teritoriji, Tasmaniji i na Novom Zelandu. U svemu tome kao i dosad pomagaće nam naši klubovi i udruženja, naša Crkva ali i brojni istaknuti Srbi sa ovih prostora.
Danas, više nego ikad mi, na čelu sa nastavljačem Živanom Jovanović i novom, podmlađenom redakcijom Srpskog Glasa želimo da učinimo korak napred ka snažnijem ujedinjenju Srpske zajednice i Srpske Pravoslavne Crkve na ovim prostorima.
Želimo da apelujemo na sve da zaborave lične nesuglasice i nesporazume i da se ujedinimo oko zajedničkog cilja a to je očuvanje srpskog jezika i pisma na ovim dalekim prostorima. Pozivamo sve naše ljude širom Australije, posebno mlađe da nam se jave i učestvuju u našoj misiji kako bi naš list bio aktivniji i prisutniji u svim porama naše Srpske zajednice. Uvek verni samo Istini i Otadžbini mi znamo i verujemo da ćemo istrajati na tom putu koji je naš osnivač jednom hrabro započeo i uz Božju pomoć nastaviti borbu za očuvanje srpstva i srpskog jezika, pisma i kulture u životima sadašnjih i budućih australijskih Srba.