U mnogim delovima Australiji počinje zima, ali u Brizbejnu je sunčano i veselo jer se opera vraća na scenu zajedno sa operskom pevačicom srpskog porekla, meco-sopranom Milijanom Nikolić. Ljubitelje opere narednih dana očekuju koncerti vrhunske klasične muzike a Milijani će se na sceni pridružiti i njen suprug, operski pevač – tenor Rozario La Spina. Ekskluzivno za Srpski glas imali smo čast i privilegiju da razgovaramo sa našom Milijanom, poznatom i popularnom ne samo u Australiji već i na svim kontinentima, i da saznamo nešto više o njenim turnejama, i o njenim pogledima na kulturu i umetnost.

– Milijana, drago nam što ste se vratili u Kvinslend. Pratili smo vas na društvenim mrežama, kao i sve vaše koncerte u Srbiji i Italiji. Šta nam možete reći o toj nedavnoj evropskoj turneji na kojoj ste bili sa suprugom Rozario La Spinom?

MN: Celu prošlu godinu sam provela u Evropi, uglavnom u Srbiji i u Italiji. Na Siciliji sam pevala ponovo jednu od mojih omiljenih uloga ‘Karmen’, na festivalu koji se zove „Teatri Di Pietra“, što znači u prevodu „Festival pozorišta od Kamena“. To su bili ti stari amfiteatri u tri grada: Taormini, Tindari i Sirakuzi.  Tu sam pevala „Karmen“, u produkciji Koro Sićilijano. Bila je to jedna ko-produkcija sa puno kolega iz Španije (odakle su bili flamenko igrači), kao i dosta kolega pevača iz Italije i Španije, i bilo mi je veliko zadovoljstvo da nastupim prvi put na tim otvorenim scenama pod vedrim nebom u Siciliji u tom letnjem periodu. To je bilo zaista predivno iskustvo. Nakon toga, smo suprug i ja održali koncert na univerzitetu Belini, na Siciliji, i bili smo pozvani da održimo master klas za studente tog univerziteta. To nam je bila velika čast i veliko zadovoljstvo. To je jedno od naših novih iskustava koje smo napravili zajedno suprug i ja, dakle da prenosimo nekim mlađim generacijama naše znanje i iskustvo koje smo stekli već godinama, radeći kao operski pevači na svim internacionalnim scenama. Bila nam je čast da budemo pozvani od ovog prestižnog univerziteta Vinćenco Belini na Siciliji.

– Vaš suprug, operski tenor, Rozario La Spina, pevao je sa vama u raznim operama u Narodnom pozorištu u Beogradu. Videli smo neke video snimke, kada je svojim glasom rastopio srca publike, koja je to nagradila ogromnim aplauzom i pozitivnim ovacijama. Kako ste vi to doživeli, pevati operu na „svom terenu“ sa Rozariom, i kako je bilo nastupati sa svojim suprugom na sceni?

MN: Suprug Rozario i ja smo proveli dosta vremena i u Srbiji. Zajedno smo nastupili u predstavi „Trubadur“. Bila nam je zaista velika čast i zadovoljstvo da nastupimo sa kolegama iz Srbije, da se ponovo sretnem sa nekim od svojih divnih kolega koji su mi nekada čak bili i uzor i sa kojima sam na početku svoje karijere sarađivala. Nakon toga sam imala i debi u ulozi „Dulsine“ u Masneovoj operi „Don Kihot“.  To je bilo zaista veliko zadovoljstvo da debitujem u nekoj novo ulozi u Narodnom pozorištu, a moj suprug je zatim imao to zadovoljstvo da otvori „Turandot“, koja se prvi put izvodila nakon 50 godina. Nije ta predstava  bila u Narodnom pozorištu jedan poduži period. Znači sredinom sedamdesetih godina prošlog veka je poslednji put izvođena. Bilo je izuzetno veliko interesovanje za ovu predstavu. Režiju je radio unuk velikog pevača Maria del Monaka, Mario Pavle del Monako,  koji takođe nosi njegovo ime.  Režija je bila zaista sjajna, kostimi, scenografija – kompletna predstava je bila na veoma visokom nivou. Dirigent je bio Italijan – Stefano Romani. Moj suprug Rozario, koji je pevao inače ovu ulogu (jedna od njegovih omiljenih), zaista je osvojio sva srca i publike i kolega na sceni. Svi su mu čestitali i govorili: ”Hvala zete, sjajna predstava!” To je bio jedan zaista veliki događaj za Beograd, beogradsku publiku, i mi smo uživali i bili veoma zadovoljni i srećni da smo bili deo tog događaja i da smo bili deo umetničkog života u Beogradu zadnjih godinu dana.

– Već ste nastupili na koncertu opera u „autbek-u“. Kako biste to opisali čitaocima SG, kakav je osećaj pevati operske arije na otvorenom prostoru, daleko od urbane sredine?

MN: „Opera na autbek-u“, je ustvari festival u organizaciji Opere Kvinslend. Ovo je već druga godina kako organizuju ovaj festival i u narednom periodu će i dalje ići svake godine. Ovo je zaista jedinstven festival zbog toga što je Opera Kvinslend želela da dovede operu i u najudaljenije delove Kvinslenda, tj. u ove zajednice koje su isturene i udaljene od velikih gradova kao što su Brizbejn, Sidnej, Pert, itd. Uvek smo nastupali u velikim gradovima. Ovo je prvi put da sam nastupala u ovakvim okolnostima – u nekom od ruralnih područja. Pevali smo na mestu gde su pronađeni delovi dinosaurusa, gde postoji i muzej doba dinosaurusa, gde možete da vidite kako i gde su pronađene te praistorijske životinje. Za mene je to bio jedan izuzetan događaj, prvo što donosite radost ljudima, radost opere, muzike i živog izvođenja ljudima koji su poprilično izolovani, ali ne samo njima. Mnogi ljudi su doputovali iz različitih delova Australije. Čak su bili gosti iz Los Anđelesa, a osim Amerike, i sa drugih kontinenata jer to je takođe velika atrakcija za turiste. Tamo sam imala i retku priliku da vidim kako se vade opali. Dosada nisam imala neko poštovanje prema opalu, međutim kada sam videla koliko je ustvari to jedan toliko dragocen kamen koji ima toliko puno boja i različitih nijansi, a toliko je povezan sa ovim podnebljem u Australiji. Tada sam imala i priliku da nosim neke od tih opala za moj nastup. Jedan od glavnih eskavatora je baš čovek koji je italijansko-hrvatskog porekla – Josip Taranto i imali smo prilike da popričamo na svojim maternjim jezicima. Imali smo vrlo bliske kontakte sa zajednicom tamo. Razgovarali smo o muzici na različitim panel diskusijama, a naša dirigentkinja Vanesa Skimol je odgovarala na pitanja. Postalo je jako veliko interesovanje, i za nas je bila velika radost da možemo da donesemo i pokažemo našu umetnost i u tim najudaljenijim krajevima. Za nas je bio izuzetno veliki doživljaj da pevamo pod zvezdanim nebom, sazvežđe koje možete da vidite u tim delovima gde je potpuni mrak, znači ni traga od svetlosti, elektrike ili bilo čega.  Možete da vidite mlečni put i takvo sazvežđe koje u gradu nikada ne može da se vidi. Zalazak sunca sa tom crvenom zemljom je zaista jedan poseban doživljaj, i zbog toga smo pravili te koncerte baš pred zalazak sunca. Znači, veliko zadovoljstvo, velika radost, sasvim nešto nesvakidašnje i bilo mi je zadovoljstvo da budem deo cele te priče ove godine. –

Vaš sledeći koncert je već u junu sa kolegama iz opere koji internacionalne operske zvezde. Kako teku pripreme za ovakav vrhunski koncert jedinstven za grad Brizbejn i Kvinslend u celini?

MN: Sledeći koncert je tradicionalan, jer smo svi mi zajedno nastupali pre dve godine i to je bio jedan od prvih koncerata koji je nakon svih zatvaranja, nakon kovida i čitave situacije bio divno prihvaćen i prosto ljudi su jedva čekali da dođu. Ovog puta ponovo se sakupljamo nakon dve godine. Ovo je koncert u sklopu festivala 4MBS-a. To je jedan od vrlo retkih festivala jednog radija. Mislim da je jedino EjBiSi u Londonu taj koji  ima svoj festival i sada ovaj naš. Naravno EjBiSi u Londonu je mnogo većih razmera, ali eto Brizbejn može da se pohvali i ponosi da ima jedan takav festival. Nas četvoro: Hoze Karbo, Rozario La Spina, Eva Kong i moja malenkost, nastupićemo i doneti ponovo velike hitove opere u Taun Hol-u Brizbejna, 11. juna u 15 časova. Karte su u prodaji i nadamo se da će biti veliki odziv kao što je bio i pre dve godine. Pripreme napreduju zaista sjajno. Imaćemo priliku da radimo sa dva takođe sjajna umetnika kao što su Tahu Meteson, koji je inače i muzički direktor Opera Australije i takođe njegov rođeni brat Tama koji je režiser i glumac i koji će da vodi čitav program i pravi režiju za ovaj događaj. To je veliki događaj za Brizbejn i Kvinslend. Imamo veliku podršku od ekselencije Dr Dženet Jang, guvernerke Kvinslenda, tako da očekujemo i njeno prisustvo na koncertu i nadamo se da će se veliki broj iz srpske, italijanske, španske, koreanske zajednice, (jer smo svi mi iz različitih zemalja ovde došli i napravili dom u Brizbejnu), da će se odazvati i doći da nas podrže.

– Kakvi su vam muzički planovi do kraja godine?

 MN: Muzičkih planova naravno uvek ima. Ima dosta stvari i još nekih projekata na kojima trenutno radim, ali o tome ćemo kada bude došlo vreme za to. Biće mi kao i uvek zadovoljstvo da to prvo najavim cenjenim čitaocima Srpskog glasa.

– Za kraj, šta biste poručili čitaocima SG?

MN: Dajte sebi šansu da iskusite nešto novo! Odite na koncert klasične umetnosti, klasične muzike, i opere. Vrlo često su mi ljudi rekli: “ Jao, ja to ne volim!” A onda kada sam ih pitala da li su ikada bili na koncertu klasične muzike rekli su mi – “ne”. Tada bih ljudima obezbedila karte da dođu, pogledaju, i osete klasičnu muziku uživo, kao jedno posebno iskustvo. Jer doživljaj je potpuno drugačiji kada slušate muziku uživo, vidite sve instrumente, muzičare, kada osetite te vibracije svih instrumenata i glasova u odnosu na ono kada slušate preko radija ili televizije. Eto, to je moja poruka, možda prihvatite to kao izazov i dajte sebi šansu da zavolite klasičnu muziku. Verujem da će se mnogi pronaći u tome.

A poruka našim čitaocima iz Brizbejna je –  dođite i uživajte u nekim od najlepših melodija opere.  Uskoro, Milijana Nikolić i Rozario La Spina biće gosti na 4ZZZ radiju u Brizbejnu, kada će naši slušaoci moći da čuju naš ekskluzivni intervju a možda i poneku ariju kao najavu predstojećeg koncerta. Za više informacija kako da slušate 4ZZZ i Zed Digital radio programe u zemlji i svetu, uživo ili u vaše slobodno vreme, zapratite nas na društvenim mrežama @BalkanBeatsZedDigital, @ThisAndThaton4ZZZ i @MondaySparkzzz.

Piše:      Biljana Letić
Foto:        Arhiva Milijane Nikolić, Mauricio Vitorino