Piše: Saša Janković
Glavna tema ove nedelje bi svakako trebalo da budu federalni izbori, koji će se održati ovog vikenda. Morisonova koaliciona vlada naravno smatra da zaslužuje još jedan trogodišnji mandat, dok opozicija uporno čeka svoju šansu. Čini mi se da je ovo jedna od najprljavijih političkih kampanja u poslednje dve decenije. Liberali ne prezaju ni od čega da u medijima i putem plaćenih reklama ocrne laburiste, kao da su oni bili opozicija do sada a ne vlast. Po onoj oprobanoj staroj metodi: „možda nije bilo najbolje, ali ako mi izgubimo biće mnogo gore“, vlast ide na sve ili ništa. Bez obzira na krajnji ishod ovih najskupljih australijskih izbora u istoriji, mnoge loše stvari se nažalost neće promeniti ni posle tog vikenda. Jedna od poražavajućih činjenica za sve Australijance koji zavise od javnog zdravstvenog sistema, takozvanog „medikera“ je pristup zdravstvenoj nezi. S tim u vezi dolazi i ovonedeljna tužna vest o osamdesetogodišnjoj ženi iz Perta, koja ja umrla od srčanog udara čekajući dolazak hitne pomoći. Ambulantna kola su stigla tek nakon dva i po sata i osoblje je samo konstatovalo smrt nesrećne žene.
Ovo je bila samo još jedna vest iz crne hronike u nizu koja se tiče neefikasnosti i aljkavosti hitne pomoći širom zemlje. Bilo da je reč o Pertu, Tausnvilu, Njukaslu ili Melburnu, problem je svuda isti. Australija jednostavno nema dovoljno medicinskih kadrova, čak ni za one najosnovnije zdravstvene usluge kao što je hitna pomoć. I to je upravo ono što najmanje očekujemo od bilo koje vlasti, da nam u trenutku kada se spašavaju životi pomognu bez odlaganja. Setimo se samo da je čitava dvogodišnja, često vrlo surova i beskrupolozna kovid politika u Australiji bila vođena na osnovu cilja da se spasu stariji i bolesni. koji su bili najranjiviji od korona virusa. Mnoge zemlje u svetu nisu pristale na žrtvovanje ekonomije i mentalnog zdravlja čitavog stanovništva, zarad spašavanja života najstarijeg dela populacije. Australija je bila jedna od retkih zemalja koja je igrala na tu kartu žrtvovanja ekonomije u prvih dvadeset meseci pandemije. Danas polako uviđamo i katastrofalne posledice te politike. Svakodnevna inflacija i pogoršavanje životnog standarda je samo jedna od posledica korona politike. Jer možda je premijer Zapadne Australije Mark Mek Gouven spasio tu nesrećnu ženu da se ne razboli od kovida u poslednje dve godine, ali je zato ona prošle nedelje umrla zbog posledica te iste politike. Izvesno je da bi žena verovatno bila spašena da je neophodna pomoć bila pružena u neko dogledno vreme, koje čak nije ni moralo da bude u prvih sat vremena. Posledice korona histerije koja je bila na delu u Zapadnoj Australiji tokom izolacije je realno sprečila na desetine ako ne i stotine hiljada ljudi da prime zdravstvenu negu na vreme. Mnogi nisu mogli da dođu na red zbog posebnih restrikcija u bolnicama i odlaganja hiruruških operacija, dok je broj ljudi koji je realno izbegavao da čak i ode na pregled višestruko puta veći.
Poseban problem od dolaska kola hitne pomoći predstavlja i samo telefonsko pozivanje broja „000“ (triple zero). Prema istraživanju lista „Eijdž“ (The Age) i tv emisije „60 minuta“ (60 minutes) samo od oktobra prošle do marta ove godine, u Viktoriji je umrlo dvanaest ljudi zbog neadekvatnog pružanja usluga pozivanjem broja za hitne slučajeve. Među ovih dvanaest nastradalih je bilo čak četvoro dece i svi bi oni bili živi da se na javljanje operatera nije čekalo predugo. Potpuno je neoprostivo da se na mnoge pozive čak i ne odgovori i da dolazi po prekida veza tokom čekanja da se operater javi. Primeri su potpuno neverovatni i teško je prihvatiti da se to dešava u Australiji, koja je samo na kovid vakcine potrošila milijarde dolara u poslednjih godinu dana. Kada su roditelji dvogodišnjeg dečaka iz Viktorije koji se teško povredio na bazenu u novembru prošle godine pozvali „000“ čekali su više od 6 minuta da se veza uspostavi. Kada je hitna pomoć došla nesrećni dečak je već obilno iskrvario i iako prebačen u bolnicu preminuo je nekoliko dana kasnije. Još jedan slučaj iz tog perioda govori o dvogodišnjoj devojčici koja je preminula na bazenu, jer su roditelji čekali više od deset minuta samo na uspostavljanje veze i javljanje operatera.
Finansiranje zdravstvenog sistema u Australiji je prilično komplikovano. Većim delom sredstva dolaze od federalne vlade koja je u principu odgovorna za finansiranje „medikera“. Sa druge strane hitna služba, kao i dobrim delom izgradnja bolnica je u nadležnosti državnih vlada. Da li kompletan sistem nadležnosti nad zdravstvenim sistemom može biti bolji i praktičniji teško je reći ali je sigurno da njihovi rezultati moraju biti daleko učinkovitiji. Zato na predstojećim federalnim izborima opravdanje za potpuni kolaps hitne službe u svim australijskim državama nemaju ni liberali ni laburisti. Iz prostog razloga što i jedna i druga partija učestvuju u vlasti na različitim nivoima, pa samim tim i dele odgovornost za ovakve tragične događaje.
