Koncert orkestra “Anja i Zlatna“ održan je pred melburnskom publikom u sredu 10. marta u 20.30 časova u “Athenaeum’’ teatru, a bio je dostupan i široj publici koja je uživo pratila njegovu digitalnu verziju iz privatnosti vlastitih domova. Publika je mogla čuti mnoge tradicionalne pesme sa Balkana i šire jugoistočne Evrope, poput “Valcer broj dva“ i “Ciganka sam mala“. Orkestar, na čelu sa muzičkom direktorkom i vokalom, Aleksandrom Anjom Aker, sačinjen je od izvrsnih muzičara koji tradicionalne pesme koje predstavljaju publici izvode na sebi svojstven i vrlo upečatljiv način, pomerajući granice žanrova i kombinujući žanrove, tako da vas muzički transportuju kroz vreme od baroknog doba, preko savremene istorije, do današnjeg doba. Donald Nikolson je virtuoz koji kombinujući čembalo i sintisajzer vrlo vešto spaja žanrove u jednu svežu celinu proizvodeći sasvim novi oblik muzičkog izraza. Rajan Vilijams, koji nam je osvojio srca svojom veštom izvedbom melodija na tradicionalnoj srpskoj frulici, oduševljava publiku koristeći čitav asortiman duvačkih instrumenata, među kojima je i impozantni duvački bas instrument koji dodaje još jedan aspekt dubine koju i Endrju Taner (kontrabas i usna harfa) tako vešto istražuje, a u nekim trenucima i kontrabas melodijom povede ceo orkestar u novu pesmu. Tim Nikolski (vodeća gitara) donosi u izvedbu potpuno moderan zvuk i kroz različite žanrove vodi slušaoce kroz širok spektar dinamike. Tokom ovog koncerta je zasvirao i tradicionalnu prima balalajku koju je njegov deda spasao u jeku Drugog svetskog rata. Tim je rekao da je taj instrument odabran kada si od svega što imaš mogao da spaseš samo ono što se može poneti u rukama, i da je doneo sreću i radost mnogim ljudima kroz mnoge godine. Nama je svakako doneo poetsko nadahnuće kada je iz svojeg muzičkog kofera sačinjenog od starih nemačkih novina osvanuo očuvan na bini ove zemlje sa druge strane sveta. Kirsti Morfet, koja uz Anju peva vokale kristalno čistom bojom glasa i na jezicima koje ne govori, zaista zadivljava svojom sposobnošću. Anja nam uvek donosi nešto što nismo dugo čuli ili nešto što je imperativno da bude predstavljeno australijskoj publici. Tako nas je izborom numera podsetila na “Svi vi što maštate o sreći” iz filma “Maratonci trče poslednji krug” i “Na morskome plavom žalu” iz filma “Sećaš li se Doli Bel”. Željno čekamo sa čim će nas iznenaditi tokom sledećeg koncerta, jer koncerti orkestra “Anja i Zlatna” su zaista nešto što se treba pogledati i poslušati.
Tekst i foto: Alja Katanović
