Piše: Saša Janković
Dok širom Australije u mnogim klinikama u ovom trenutku zbog slabog interesovanja kovid vakcine uglavnom završavaju u kantama za smeće, federalna vlada je najavila potrošnju još dodatne dve milijarde dolara na dalju borbu protiv pandemije. Ovog puta strategija vlade će biti usmerena na zajedničku borbu protiv jenjavajućeg kovida i nadolazećeg gripa, sa očekivanjem da će novi kovid slučajevi početi značajno da rastu sa dolaskom zime, posebno u južnim krajevima zemlje. Iako mnoge zemlje u svetu već tretiraju kovid kao grip, ukidaju izolaciju kao meru i pi-si-ar testove, federalna vlada ne odustaje i nastavlja da se ponaša kao izolovano ostrvo mimo ostatka sveta. Prema raspoloživim podacima do kojih sam uspeo da dođem, Australija je do sada naručila više od 265 miliona doza kovid vakcina dok je do marta ove godine iskorišćeno tek nešto manje od 43 miliona doza. Realno je upitati, šta će se desiti sa ostatkom doza, od kojih većina još uvek nije isporučena. Bez sumnje, doze će najverovatnije morati biti plaćene, jer se sve narudžbe odvijaju striktno prema slovu ugovora. Očigledno da vlada ne mari mnogo za novac, posebno u trenutku kada spoljni dug zemlje vrtoglavo raste dostigavši cifru od neverovatnih trilion i milijardu dolara.
Samo primer jedne klinike u Olburiju govori dosta o trenutnoj situaciji u vezi sa interesovanjem građana za takozvanu buster dozu. Prema rečima doktorke opšte prakse Prije Kondapan iz Olburija, samo u prošloj nedelji oni su bacili više od dve hiljade doza „fajzera“ i „moderne“ zbog isteka roka trajanja. Takođe, širom zemlje mnogi centri za kovid vakcinaciju sada skraćuju radno vreme svog osoblja, jer su veći deo dana tamošnji medicinski radnici uglavnom besposleni. Koliko je situacija ozbiljna kada su u pitanju planovi vlade da se kovid vakcinacija nastavi po planu pokazuju najbolje i zvanični podaci. Tako je sredinom januara u zemlji u jednoj nedelji bilo dato oko 129.000 doza (uglavnom bustera), dok je cele prošle nedelje iskorišćeno tek nešto više od 27.000 doza. Ukoliko se nastavi ovim prošlonedeljnim tempom do kraja ove godine biće iskorišćeno tek jedva oko milion novih doza. Znači da će nam u tom slučaju ostati više od 220 miliona naručenih doza. Naravno, ukoliko sadašnja vlada preživi izbore u maju tempo naručivanja kovid vakcina se može nastaviti u nedogled. Ništa bolji u tom pogledu neće biti ni laburisti ukoliko dobiju izbore, jer su oni po pitanju kovid politike još i rigorozniji. Jedina opcija koja bi, po mom mišljenju, eventualno zaustavila besomučno rasipanje pozajmljenog državnog novca, na u ovom trenutku potpuno nepotrebne kovid vakcine, je situacija u kojoj niti vladajuća koalicija niti laburisti ne bi dobili potrebnu većinu na izborima. Ovakva hipotetička situacija bi uspostavila relativni balans na sprečavanje daljeg finansijskog propadanja zemlje i rasta deficita, sve zbog iracionalne dvogodišnje kovid politike.
Iako sam o ovoj temi više puta pisao na ovim stranicama, poređenje Švedske i Australije je neophodno iz razloga što su te dve zemlje imale potpuno dijametralno dva suprotna kovid pristupa. Uprkos tome što je Švedska imala povećani broj smrtnih slučajeva u 2020-oj u odnosu na 2018. godinu za 6 odsto, u 2021-oj broj smrtnosti je bio manji nego 2018. Ovi podaci najbolje govore da su igre brojeva i statistika vrlo nezahvalne, ali da se neki opšti zaključak ipak može izvesti. I bez obzira na sve priče ispostavilo se na kraju da su mudri Šveđani, koji već više od 200 godina nisu ratovali, bili u pravu i kad je pandemija u pitanju. Njihova vlada skrenula je pažnju svetske javnosti i proteklih dana, kada su u situaciji opšte zapadne anti-ruske histerije, odlučno rekli ne vojnoj alijansi NATO. Podsetimo se, nakon više od dva veka švedske vojne neutralnosti bilo je nekih povika iz švedske opozicije da se ova zemlja priključi NATO savezu. Nova švedska premijerka Magdalena Anderson, izabrana u novembru 2021. godine, još jednom je ponovila da će ovaj skandinavski ekonomski džin čvrsto ostati na svom neutralnom putu i u doglednoj budućnosti.
I bez obzira na ishod budućih federalnih izbora, Australija ostaje i dalje na svojoj pandemijskoj prekretnici. Kojim putem dalje, da li priznati greške i prihvatiti novu pandemijsku realnost ili nastaviti tvrdoglavo dosadašnjim kursom? Aktuelnoj federalnoj vladi prva opcija neposredno pred izbore verovatno nije realna, jer nosi u sebi i eventualni gubitak glasova. Ipak ni druga opcija, bez obzira na njihovu tvrdoglavost im ne garantuje mnogo uspeha. Najteže se izgleda piše samim biračima za koje je jedino izvesna trenutna rastuća inflacija i osetni pad životnog standarda. Sve ostalo deluje kao igra živaca sa neizvesnim rezultatom.
