Piše: Saša Janković
U narednih godinu dana imaćemo izbore na federalnom nivou (maj 2022), i državne izbore u Viktoriji (novembar 2022) i Novom Južnom Velsu (mart 2023). Uz dužno poštovanje svim ostalim članicama federacije biće ovo sasvim sigurno tri izbora koji mogu promeniti lice i naličje Australije. Posebno će biti važni prvi naredni federalni izbori, koji se moraju održati najkasnije do 21. maja. Biće to ujedno i prvi veliki test za koalicionu vladu Skota Morisona, nakon velikih požara (2020) i vrlo kontraverzne dvogodišnje pandemijske politike. Ukoliko Morison preživi ove izbore i ostane federalni prvi ministar i nakon maja, biće to siguran znak da mu Australijanci čvrsto veruju i da podržavaju njegovu politiku. U protivnom ukoliko lider opozicije Entoni Albaneze osvoji potrebnu većinu, značiće da je Morison možda ipak bio preblag u sprovođenju pandemijske politike. Laburisti su tokom tekuće pandemije vrlo često kritikovali Morisonovu vladu da je previše tolerantna u sprovođenju nekih mera, što se može shvatiti samo kao znak da bi oni bili još restriktivniji. Ukoliko i jedan i drugi lider ne dobije potrebnu većinu, biće to onda još pouzdaniji znak da je pandemija iza nas i da Australijanci pamte sve. Posebno bi trebalo da se građani petomilionskog Melburna sete da su u naučno neopravdanom lokdaunu proveli skoro devet dugih meseci od ukupno dvadeset. Neslavan rekord kakav nije i sigurno neće biti viđen u modernoj svetskoj istoriji. Setimo se samo kako smo zbog četiri potvrđenih slučajeva korona virusa morali u strogi karantin, dok danas ni desetine hiljada novih dnevnih slučajeva ne predstavlja nikakav problem. Iako su se prvih godinu dana građani Sidneja skoro prošetali pandemijom, vlasti su im uterale strah u kosti već nakon samo par nedelja prošlogodišnjeg strogog lokdauna. Moj lični utisak je da su danas, iako su tri puta manje vremena proveli u lokdaunu, građani Sidneja postali daleko obazriviji kada su u pitanju restrikcije. Sećam se da u aprilu prošle godine u čitavom Sidneju i okolini skoro da nisam mogao da vidim i jednog građanina sa maskom. Ovog januara to je potpuno drugi grad, neprepoznatljiv do te mere da mnogi ljudi nose maske čak i na otvorenom na temperaturi od preko trideset stepeni. Sasvim logična posledica tromesečne žestoke kampanje o opasnom virusu koji ubija sve živo i ne bira ni godište ni status. Setimo se samo čuvenog poziva vlasti Novog Južnog Velsa sugrađanima da nikako ne razgovaraju sa komšijama čak ni preko ograde. Zato prinudna vakcinacija i nije bila mnogo diskutabilna u Sidneju. Građani su jednostavno samo želeli da se što pre spase virusa ili terora vlasti, ili možda i jednog i drugog.
Poslednjih dana Morisonu ni malo ne cvetaju ruže. Nakon političke lakrdije i svetskog blama i skandala sa najboljim svetskim teniserom Novakom Đokovićem, Morisonu je znatno opao politički rejting. Kriza sa testovima i enormni rast kovid slučajeva u decembru i januaru sigurno je dodatno doprineo značajnom gubitku poverenja građana. Ipak, kulminaciju tog nezadovoljstva Morison će verovatno osetiti tek nakon najnovijeg skandala sa tekstualnim poruka. Narodski rečeno, pravo dno dna za prvog čoveka australijske federacije. Naime, bivša premijerka Novog Južnog Velsa, Gledis Beredžiklijan, je za svog stranačkog kolegu i prijatelja Morisona, u tekstualnoj poruci neimenovanom ministru napisala da je on: „jedna užasna, užasna osoba“! Ona je zatim u istoj poruci dodala: „da njega zanimaju samo politički poeni a ne ljudi“. Sve je to javno obelodanjeno na nedavnom pres klubu u Kanberi. Svaki pristojan čovek bi nakon takve žestoke karakterne kvalifikacije od strane nekog prijatelja ili saradnika, bez obzira na funkciju koju obavlja, trebalo da stavi prst na čelo i da se zapita nad sobom. No, Morisonu to izgleda nimalo ne smeta, nakon što je na samo par sekundi delovao osramoćeno, vrlo brzo se pribrao i nastavio da nesmetano obavlja svoju funkciju. Nije mu zasmetala ni kvalifikacija koju je izneo njegov najbliži saradnik i zamenik Barnabi Džojs koji je za njega u drugoj procureloj tekstualnoj poruci napisao da je: „Morison lažov i licemer“!
Koliko će sve ovo što je rečeno od njegovih najbližih saradnika imati uticaja na eventualni Morisonov poraz u maju, teško je reći jer narod je ponekad kratke pameti. Ipak, jedno je sigurno: za poslednje tri godine probali smo skoro sve ali „izbori naši nasušni“ su bili i ostaće naša jedina nada, da kažemo šta mislimo o ljudima koji bi trebalo da budu primer svima nama.
