Piše: Saša Janković
Novi plan federalne vlade Australije o izlasku iz zdravstvene krize, koja traje već 18 meseci, bazira se na modelu Doerti instituta (Doherty Institut) iz Melburna. Model je kreiran od strane 13 akademskih stručnjaka za epidemioligiju i virusologiju, sa najpoznatijih australijskih univerziteta, pod vođstvom profesorke Džodi Mek Vernon. Plan je jednoglasno prihvaćen, gotovo bez diskusije, na sednici Nacionalnog kabineta od strane svih državnih lidera. On se pre svega zasniva na otvaranju svih država, kao i otvaranju Australije prema spoljnom svetu, kada nivo vakcinacije, među stanovništvom starijem od 16 godina, dostigne 80 odsto. Veruje se da bi model Doerti instituta, ukoliko zaživi u praksi, trebao da transformiše „kovid tvrđavu“ Australiju u državu koja priznaje trenutnu svetsku realnost, i živi sa virusom kao i ostatak sveta.
Iako je prvobitno prihvaćen od strane svih državnih lidera, već nakon par nedelja, osporen je prvo od premijera Zapadne Australije Mark Mek Gouvena, a zatim i od strane premijerke Kvinslenda Anastasije Palašjuk. U poznatom maniru Mek Gouven je izazvao sumnju u model jer narodnim rečnikom on se pita „zašto bi mi od gotovog pravili veresiju“. Prošlog vikenda videli smo samo delić atmosfere, kako danas izgleda život u Pertu, kada je više od 60.000 gledalaca uživalo i navijalo u finalu Australijske fudbalske lige (AFL). I dok na ulicama Melburna i Sidneja, vrlo često gledamo teške okršaje policije i demonstranata, pa čak i tenkove, građani Perta i Brizbejna za to vreme uživaju u uslovnoj slobodi. Mek Gouven se zato pita: zašto bi Zapadna Australija kvarila uopšte tu idilu i takozvanu politiku „nultog kovida“. S obzirom na njegovu veliku popularnost među glasačima, logično je da to misli i većina njegovih sunarodnika. Mek Gouven je svestan da bi otvaranje njegove države prema spoljnom svetu, a posebno Viktoriji i Novom Južnom Velsu, značio ujedno i kraj politike „nultog kovida“. To samim tim znači, da bi bez obzira na nivo vakcinacije broj zaraženih počeo da raste i da se meri u hiljadama. Kakav bi to šok izazvalo u dvomilionskom Pertu, koji maltene i ne poznaje korona virus, možemo samo da zamislimo. Ipak osnovni problem koji Mek Gouven ne želi da prihvati je nedostatak logične alternative sadašnjem stanju. Hipotetički, Zapadna Australija može biti zatvorena i narednih 6 meseci ili godinu dana ali će pre ili kasnije morati „da podigne glavu iz peska“ i da se priključi ostatku sveta. Mek Gouven je verovatno svestan da se problem samo odlaže, a suočavanje sa realnošću i njemu samom verovatno izgleda kao poslednji čin u nekoj pozorišnoj tragediji. Pre ili kasnije, suočavanje je neminovno, i Mek Gouven nije siguran kako će Pert u tom trenutku izgledati. I Anastasija Palašjuk je odmah nakon Mek Gouvena, izrazila sumnju u prihvaćeni model za izlazak iz krize. Ona je otišla i korak dalje. Prvo je osporila tih 80 odsto, zahtevajući da to bude 90 procenata, a zatim da se u taj broj uključe i deca starija od 12 godina, što Doerti institut ne predviđa. Pomenuti modeling u svom planu čak naglašava, da uključivanje dece starije od 12 godina u taj procenat, ne bi imalo nikakvog efekta na zaštitu čitave popolacije.
Iako australijski lideri još uvek ne žele to da priznaju, najnovija iskustva iz Izraela gde je 80 odsto odraslih već vakcinisano, pokazuju da vakcina proivođača Fajzer štiti samo 39 odsto od novog delta soja virusa. U prevodu to znači, da će više od 60 odsto stanovništva biti odmah izloženo riziku da se zarazi, a manji deo njih i da završi u bolnici. To je upravo onaj scenario za koji Australija nema rešenje, jer nema dovoljno bolničkih kreveta. Više od godinu ipo dana, australijski prvi ministar Skot Morison je samo kupovao vreme do dolaska vakcine, koja bi bila „ključni igrač“ (game changer) u novoj kovid strategiji. Sada međutim, novi podaci iz Izraela pokazuju da toliko željena vakcina ipak nije rešila probleme, i da se delta soj podjednako širi i među vakcinisanima i nevakcinisanima. Izrael ovih dana beleži i do 10.000 zaraženih dnevno, dok se tamošnji bolnički kapaciteti uveliko pune. Tako je izraelski ministar zdravlja Nican Horovic, pre par dana optužio bivšu vlada Netanjahua za današnje stanje bolnica u Izraelu. On je direktno optužio bivšu vladu, koja je sprovela masovnu vakcinaciju protiv kovida, da je kriva za današnje stanje u postvakcinalnom Izraelu. Suština njegove optužbe je da se bivša vlada nije trebala oslanjati na politiku „lokdauna“ i čekanje dolaska vakcine kao ključnog igrača, već da je trebala da ulaže u bolničke krevete i drugu medicinsku opremu. Možemo li se s pravom onda zapitati, nakon izraelskog iskustva, hoće li Australija doživeti izraelski scenario? Jer ako je procenat vakcinisanih u Izraelu, već prevazišao model Doerti instituta za Australiju, onda je sigurno da ni mi, ne možemo očekivati bolji rezultat. To samo može da znači, da je toliko hvaljeni model stručnjaka u praksi izgleda samo „luk i voda“ i da stvarnost ne priznaje neproverene hipoteze naučnika. Svaki hipotetički model bez dokaza u praksi jednostavno nema težinu, i svodi se na onu narodnu „trla baba lan da joj prođe dan“. Još jedan udarac pomenutom modelu predstavlja i najnoviji plan vlade Novog Južnog Velsa za izlazak iz krize, koji od 1. decembra predviđa jednaku slobodu za sve građane nezavisno od njihovog vakcinalnog statusa. Ovu opciju Doerti model ne predviđa, maltene zagovarajući totalni zdravstveni aparthejd prema građanima koji ne žele da prime vakcinu. Osim što ova činjenica predstavlja ključni problem ovog modela, on ima i druge nedostatke. Pre svega, podatak da je baziran na osnovnoj hipotezi da će vakcina delovati, što se na primeru Izraela ne može dokazati. Jednostavno stvari su se promenile pa je novi delta soj pokazao da je model jedno a stvarnost nešto sasvim drugo.
Bogu hvala da su se čelnici Novog Južnog Velsa ipak dozvali pameti i pokazali da barem od decembra neće deliti građane na dve klase, kako su to ranije najavljivali. Mnoge države poput Danske, Norveške i Švedske su već pokazale ostatku sveta „put kojim treba ići“. Ukratko, priča bi mogla da se svede na to da onog trenutka kada svi građani jedne države dobiju mogućnost da biraju, žele li da prime vakcinu protiv kovida ili ne, tada zemlju treba otvoriti prema svetu i ukinuti sve restrikcije. Naravno, onda će fokus problema samo biti prebačen na zdravstveni sistem i njegovu mogućnost da se sa eventualnim teškoćama izbori na najbezbolniji način. I upravo je to karika koja nedostaje u celom ovom haosu. Australija bi odmah trebalo da se mane modeliranja i praznih priča oko svemoćne vakcine. Njenim liderima bi zato bilo pametnije da se konačno usredsrede na popravljanje zdravstvenog sistema, koji je i pre pandemije ionako bio u veoma teškom stanju.
