Piše: Saša Janković
Smatra se da je prvi popis stanovništva u nekoj državi održan još pre šest hiljada godina u starom Vavilonskom carstvu. I tada su Vavilonci popisivali sve od stanovnika, preko domaćih životinja, pa čak i do evidencije koliko kilograma meda ili putera svako od podanika poseduje. U Australiji je prvi moderni popis stanovništva održan 1911. godine, tek deset godina nakon stvaranja federacije. Popisi su zasebno održavani još tokom devetnaestog veka u svim tadašnjim kolonijama Britanske imperije ali je ovaj iz 1911. prvi koji je bio objedinjen. Tada je Australija imala blizu četiri i po miliona stanovnika, a svi podaci su objavljeni skoro tri godine kasnije na zvaničnom dokumentu od 1.032 stranice. Postoji dosta zanimljivosti iz tog popisa od pre 110 godina, koje je možda vredno pomenuti. Interesantan je podatak, da je na primer čak 83,5 odsto tadašnjih stanovnika bilo rođeno na tlu Australije što je znatno više nego na primer danas. Zanimljivo je i da je oko 4.500 ispitanih reklo da su rođeni na brodu to jest na okeanu, dok čak više od 30.000 tadašnjih stanovnika Australije nije znalo da kaže gde su rođeni. No, posmatrano iz današnjeg ugla, bio je to jedan vrlo skandalozni popis, koji nije imao za cilj da registruje i prave starosedeoce Australije. Tako se može doći do zvaničnog podatka da je tada popisano samo oko 30.000 Aboridžina, iako se opravdano procenjuje da ih je u to vreme bilo najmanje pet do sedam puta više. Zašto su tadašnji zakonodavci želeli da umanje broj starosedeoca i jedinih pravih vlasnika ove zemlje, manje više je poznato. Sudbina prvih stanovnika Australije je jedna posebna priča koja zaslužuje mnogo više novinskog prostora. Ipak, jedan vrlo pozitivan trend je da se njihov broj u poslednjim decenijama uvećava pa je popis iz 2016. godine zabeležio oko 650.000 Aboridžina što je za 18 odsto više nego 2011.
Nažalost, situacija nije slična sa australijskim Srbima čiji broj od pomenutog popisa 2011. drastično opada. Zvanično, prvi Srbi na tlu Australije registrovani su još u devetnaestom veku, i to za vreme „zlatne groznice“ u Viktoriji. Bila su to četiri muškarca, poreklom iz Kraljevine Srbije, inače kopača zlata, koji su svoju sreću tražili u oblasti današnjeg Balarata. Od tada pa sve do popisa 2001. godine broj srpskih migranata se stalno uvećavao dostigavši broj od blizu 100.000. No, nakon tog popisa, do tada relativno jasna pitanja su zatim počela da postaju sve komplikovanija što je ljude srpskog porekla prilično zbunjivalo. Posebno je bilo nejasno kako će se odgovori o mestu rođenja kasnije klasifikovati jer naši ljudi nisu često davali jasne odgovore gde su rođeni. Bila je to direktna posledica raspada bivše SFRJ jer su se nazivi nekih balkanskih država više puta menjali u samo desetak godina. Mnogi su čak mislili i da je važno da odgovore da u kući govore engleski jezik. Zato smo već na popisu 2011. godine „izgubili“ skoro 26.000 Srba što kasnije čak ni organizatori popisa nisu uspeli da nam precizno objasne. Kao direktan rezultat tog statističkog podatka australijski Srbi su vrlo brzo izgubili mnoge beneficije koje su do tada imali. Na primer, u novoj raspodeli dobili su jedan dan manje programa SBS radija na srpskom jeziku. Takođe, federalna vlada je automatski korigovala i umanjila pomoć pripadnicima srpske zajednice u vidu prevodilaca i drugih usluga. Zato je vrlo važno da se svi australijski Srbi pravilno izjasne da su srpskog porekla nezavisno od toga gde su rođeni. I još važnija je činjenica da svi Srbi u Australiji navedu da u kući govore i srpski jezik jer je taj podatak vrlo značajan za organizatore popisa. Potpuno pogrešnom analogijom iz popisa 2011. godine ispostavilo se da u Australiji živi oko 28.000 ljudi poreklom iz Jugoistočne Evrope. Tako je ispalo da ova grupa Australijanaca ne pripada ni jednom entitetu naroda sa prostora bivše Jugoslavije. Međutim, ono što je sigurno je da se upravo ova novo-formirana nacionalna pripadnost izdvojila baš iz srpske zajednice u Australiji. Popis iz 2011. godine to jasno pokazuje i zato sada imamo još jednu priliku da tu nepravdu ispravimo. Zato je vrlo važno da na pitanje porekla odgovorimo da je to samo srpsko i da u kući govorimo i srpski jezik. Sve do kraja avgusta biće moguće popuniti formulare onlajn putem interneta. Oni koji to ne urade dobiće uskoro podsetnike i pomoć osoblja popisa koji će im pomoći da to urade putem štampanih formulara. Ukoliko bude i onih koji to odbiju, s obzirom da je popis zakonski obavezan, njih očekuju mandatne kazne od 222 dolara po danu. Naravno, apsolutno nema opravdanja za to, jer kao što sam pomenuo, popisi su stari koliko i prve države na svetu i potrebni su svima nama.
