Piše: Saša Janković
Od samog početka pandemije, koja traje već više od 15 meseci, Australija ima jedinstvenu strategiju na celoj teritoriji njene federacije. Ona se pre svega sastoji u pokušaju potpune eliminacije korona virusa u lokalnim zajednicama. Ovaj metod borbe protiv pandemije imao je dosta uspeha u proteklom periodu ali je slažu se mnogi ovdašnji analitičari imao i vrlo visoku cenu. Tako je u isto vreme gotovo hermetičko zatvaranje čitave zemlje za spoljni svet kao i obavezan dvonedeljni hotelski karantin za sve koji ulaze u Australiju zadao i mnogo problema. Takođe, iako se do sada od početka zdravstvene krize u zemlju iz inostranstva vratilo već više od pola miliona Australijanaca oko 40.000 građana u svakom trenutku još uvek mesecima čeka na povratak. Uzrok tog problema su pre svega vrlo male nedeljne kvote za povratnike koje će od sledeće nedelje umesto 6.000 zbog takozvanog “indijskog“ delta soja korona virusa biti prepolovljene. S obzirom da trenutno ka Australiji lete samo 4 avio kompanije to praktično znači da će na primer Melburn moći da primi samo 500 Australijanaca nedeljno dok će na sidnejski aerodrom moći da sleti maksimalno 1.500 putnika iz inostranstva za 7 dana. Ova drastična smanjenja kvota za ulazak u zemlju su direktan odgovor federalne vlade i vlada država članica na širenje virusa koji redovno dolazi iz strogo čuvanih hotelskih karantina. Iako svi koji dobiju dozvolu da uđu u Australiju pre poletanja i ulaska u avion moraju da pokažu i negativni kovid test mnogi postanu pozitivni tek kasnije tokom boravka u hotelskom karantinu. Tako su prema zvaničnim podacima sva zaključavanja od juna prošle godine bila pre svega posledica širenja virusa iz karantina koji uglavnom pređe na radnike u tim hotelima. Od oko 30.800 registrovanih slučajeva do sada od marta prošle godine u Australiji samo 60 odsto njih je bilo lokalnog karaktera dok su svi ostali već bili zatočeni u hotelu kada su bili testirani.
I dok neki lideri australijskih država članica zagovaraju potpunu zabranu povratka građana iz inostranstva sve dok „delta soj“ predstavlja opasnost mnogi se zalažu za kompletno otvaranje zemlje i suživot sa virusom. Zato je i nova strategija federalne vlade fokusirana na moguće otvaranje zemlje umesto pokušaja eliminacije virusa. Vladi je jasno da je borba sa virusom unapred izgubljena bitka i da su česta kraća zaključavanja pogubna po ekonomiju a posebno za male i srednje kompanije. Federalni prvi ministar Skot Morison želi da do kraja ove godine ponudi svim odraslim Australijancima mogućnost da se vakcinišu jer u ovom trenutku vakcina jednostavno nema dovoljno. Iako se do sada drugom dozom vakcinisalo samo 7,3 odsto populacije vlada veruje da će zemlja ponovo biti otvorena za ostatak sveta onog trenutka kada taj broj dostigne barem 60 odsto. U ovom trenutku situacija je daleko od željene jer će mnogi građani koji to žele zbog nedostatka vakcina čekati na svoj red za prvu dozu sve do oktobra a možda i kasnije.
Da Australija želi da odustane od strategije eliminacije virusa pokazuju i najnovije izjave federalnih zvaničnika da se od sada treba fokusirati na broj hospitalizovanih umesto na broj novih slučajeva kako je to bilo do sada. Prema njihovim rečima to se može postići jedino masovnom vakcinacijom kako bi se na korona virus nakon toga gledalo kao na vrstu sezonskog gripa. Federalna opozicija kao i neke vlade država članica optužuju vladu da je kriva za aktuelnu situaciju i hronični nedostatak vakcina jer ih nije obezbedila na vreme. Poseban problem u celom procesu predstavljaju kontradiktorne informacije oko vakcine „astrazeneke“ koje se građanima šalju jer je zbog slučajeva ugrušavanja krvi nadležno regulatorno telo još uvek ne preporučuje mlađima od 60 godina. Vlada je pokušala da ublaži ovu preporuku pa je sada ostavljeno da građani sami odluče u konsultaciji sa svojim lekarom. U protivnom oni mogu da prime „fajzerovu“ vakcinu koje inače nema dovoljno pa je samim tim vlada u ozbiljnom ćorsokaku jer nema pravog rešenja. Građani su umorni od aktuelne strategije i tih takozvanih kratkih zaljučavanja jer je na primer pre desetak dana zbog samo dvesta aktivnih slučajeva u celoj zemlji čak sedam velikih gradova bilo u strogom karantinu što je bilo više od 12 miliona Australijanaca. Da li će Australija konačno priznati da je virus globalni a ne lokalni problem ostaje da se vidi u narednom periodu? Situacija će posebno biti interesantna ove tekuće australijske zime kada se očekuje da će biti i novih iznenadnih zaključavanja jer je virus još uvek tu i to bukvalno u skoro svakom hotelu koji se koristi za karantin povratnika.
