Atraktivna Beograđanka je doktorand i predavač na sidnejskom konzervatorijumu. Svojim stilom sviranja je potpuno „zaludela“ Jutjub

Svrstana je među osam zanosnih virtuoza koji menjaju svet klasične muzike. Ona je umetnica, pijanistkinja, talentovana i lepa žena. Zove se Julijana Šarac, Srpkinja iz Beograda, koja već četrnaest godina živi u Sidneju, doktorand je i predavač na sidnejskom konzervatorijumu. Svi oni koji su imali priliku da poslušaju neku od njenih 40 izvedbi na Jutjubu, sigurno bi se složili da su njene kompozicije jedinstvene i očaravajuće, a njen stil koji se u svetu naziva „krosover“, nešto po čemu je sada prepoznatljiva. Na njenom klaviru Mocart zaigra salsu i Bah se poigrava sa modernim ritmovima, stvarajući predivne note, za koje bi mnogi poklonici klasične muzike mislili da su nespojive.

Za „Srpski glas“ Julijana govori o svom muzičkom putu, od Beograda, preko Beča, do Sidneja i objašnjava koji je to pravac u klasičnoj muzici, kojim je „zaludela“ Jutjub, gde dostiže milionske preglede.

• Kada ste prvi put seli za klavir i kakvi su Vaši počeci u svetu muzike?

• Sa časovima klavira sam počela sa osam godina, mada sam godinu dana pre toga svirala sintisajzer. Sećam se da sam znala da je taj sintisajzer moj čim sam ga ugledala u izlogu jedne muzičke prodavnice. Sama sam „skidala“ neke poznate melodije, uključujući melodiju „Habanere“ iz opere „Karmen“. Imala sam sreće da sam imala odlične moje prve profesorke klavira, koje sam obožavala. Bila je to prvo jedna Ruskinja, a potom sam imala jednu Ukrajinku, koje su mi se nesebično posvećivale i podsticale strast za muzikom. Na dalje usavršavanje sam otišla u Beč, a potom me je život odveo u Sidnej.

• Kada govorimo o izvođenju muzike na klaviru obično ljudi pomisle samo na klasičnu muziku. Vi ste uneli nešto potpuno novo, gde kombinujete modernu i klasičnu muziku. Kada ste i kako došli na tu ideju?

• Iako sam od malih nogu bila zaljubljena u klasičnu muziku, uvek sam pratila i ostale muzičke žanrove. Moderna muzika se bazira na klasičnim harmonijama, tako da, kao što se iz primera videlo, spajanje klasične i pop muzike može vrlo prirodno da zvuči. Nakon što sam objavila moderan video, uz sviranje Šopenove etide, što je pre deset godina za klasičare bila retkost na Jutjubu, počela sam da razmišljam o koraku dalje. Imala sam sreću da je moja dugogodišnja drugarica i koleginica Marija Popović – Stojadinović pristala na zajedničku saradnju vezano za jedan od albuma, čiji su snimci dostigli milionske preglede i deljenja na društvenim mrežama.

• Sada ste potpuno prepoznatljivi u svetu muzike, gde spajate, kako se nekada mislilo – nespojivo. Kakve su bile prve reakcije na Vaš muzički stil?

• Drugi album je bio inspirisan spajanjem mojih omiljenih pesama sa omiljenim kompozicijama. Iako spajanje klasike i drugih žanrova nije skroz novina, publika je i dalje skeptična i kritički nastrojena. Interesantno je da su pozitivni i negativni komentari slični, nevezano sa kog kontinenta ljudi pišu. Neko iz Meksika će isto reagovati kao neko iz Turske. Često se dešava da ljudi masovno dele snimke sa različitih krajeva sveta. To je najbolji osećaj za muzičara. Iskreno, meni ni dan danas nije jasno zašto ljudi imaju nešto protiv toga – negativni komentari su uglavnom kratki bez objašnjenja. Moguće je da „uvređenost“ zbog dodirivanja „svetinje„ dolazi iz opšteg obrazovanja, tj. neobrazovanja vezano za muziku, kao i ljudske prirode da se klanjaju svetinjama. Istraživanje je pokazalo da se današnji klasični pijanisti klanjaju kompozitorima, plašeći se da bilo šta promene vezano za svoje interpretacije, čvrsto verujući da je baš tako kompozitor zamišljao, što nema veze s vezom.

• Vaše izvedbe na klaviru su potpuno stilizovane i dopunjene sofisticiranim pokretima, koji unose eleganciju, ali i atraktivnost pijaniste. Koliko je bitno uskladiti muziku sa pokretima?

• Muzičko izvođenje je multisenzorno iskustvo u kome vizuelni aspekt igra značajnu ulogu u posmatračevom razumevanju muzike. Empirijske studije su dokazale da izvođačevi pokreti mogu da dominiraju kada je reč o proceni nekih aspekata zvuka, kao i sveobuhvatno angažovanje za instrumentom. Moje istraživanje koje sam upravo završila na sidnejskom Konzervatorijumu je pokazalo da pokreti utiču na percepciju kvaliteta tona. Ovo otkriće je značajno jer je po prvi put empirijski dokazano da je ocenjivanje kvaliteta tona na klaviru podložno izgledu pokreta. Na primer, jedan isti zvuk je ocenjen drugačije kad je pijanista svirao sa većim i gracioznijim pokretima, u odnosu na sviranje bez mnogo pokreta.

• Nesumnjivo je da za klavirom plenite kako predivnom muzikom, tako i Vašom lepotom. Koliko su Vam bitni komentari na račun Vaše posebne atraktivnosti?

• S obzirom na to da neuporedivo više vremena provodim za klavirom i istraživačkim radom, nego pred ogledalom, komentari na račun fizičkog izgleda su neuporedivo manje važni od onih koji su vezani za izvođenje. Međutim, kao i sa pokretima, empirijski je dokazano da atraktivnost utiče na evaluaciju muzike. Zbog toga se trudim da se i vizuelno predstavim što najbolje mogu.

• Italijanski magazin „Đente“ vas je svrstao u osam zanosnih ženskih virtuoza koji menjaju svet klasične muzike. Kako ste doživeli ovaj ogroman kompliment?  

• Kada sam slučajno uočila članak tek dva meseca nakon što je objavljen, bila sam presrećna da je tako popularan italijanski magazin odlučio baš mene da svrsta među takve izvođače. Mislim da su Italijani uvek bili posebni u prepoznavanju kvaliteta i stila.

• Da li Vaši studenti idu vašim koracima u učenju novih, modernijih kompozicija? Koje im savete najviše dajete?

• Što se tiče predavanja klavira, ja sam veliki entuzijasta za rad na „ozbiljnoj“ muzici, jer sam godinama radila istraživačke radove vezano za interpretaciju, kao i psihološke aspekte muzičkog izvođenja. Umesto da studentima namećem lični stav o interpretiranju nekog dela, trudim se da ih navedem na kritičko razmišljanje i sopstveno donošenje odluka.

NOVI ALBUM I BEND

• Izdali ste dva CD-a sa Vašim ‘krosover’ kompozicijama i u Srbiji ste odlično prihvaćeni. Kakve reakcije imate od Australijanaca i da li Vas publika može videti i čuti negde u Australiji?

• U Australiji sam naišla na veliku podršku kolega, čak i akademika, tako da sam motivisana. Trenutno snimam album sa Šopenovim Nokturnima i nadam se da ću ga izdati za nekoliko nedelja. S obzirom da su moji planovi za Evropu, odnosno koncerti sa bendom otkazani do daljnjeg, počela sam formiranje benda ovde u Australiji, pa se nadam da ćemo moći da nastupamo u bliskoj budućnosti.

 BEOGRAD U SNOVIMA

• Koliko se Vaš život i profesionalno i privatno promenio dolaskom u Australiju?

• Život mi se drastično promenio dolaskom u Australiju, samim tim što sam zasnovala porodicu i rodila kćerku. Svi poslovni planovi su se samo prilagođavali mojoj porodici kao prioritetu. Moja kćerka Sofija, koja ima dvanaest godina voli muziku i često pevuši neke melodije kompozicija koje sviram. Iako je položila nekoliko AMEB ispita iz klavira, koje smo zajedno spremale, nema želju za preteranim vežbanjem. Ali zato tenis može da vežba satima, više je naklonjena sportu. Zadovoljna sam sa onim što mi je Australija pružila u edukativnom smislu, upoznala sam svetske akademike, koji su promenili moj pogled na muziku. Sa druge strane, često sanjam kako šetam ulicama Beograda i to se nikad neće promeniti – kaže Julijana, koja je svom rodnom gradu posvetila kompoziciju „This love“, a na beogradskom Kalemegdanu je snimila i spot.

Sanja Mirić – Šakić