Srpska zajednica Sidneja na veoma svečan način je proslavila Dan državnosti Republike Srbije.

Prošle nedelje u restoranu “Doksajd“ u Darling Harboru u prisustvu mnogobrojnih zvanica iz političkog i društvenog života Australije, održan je banket povodom 15. februara, državnog praznika Srbije. Prisutnima se između ostalih obratio ministar za imigraciju u Vladi Australije Aleks Hok, a inspirativne govore održali su otpravnica poslova ambasade Srbije Ivana Isidorović i episkop australijsko-novozelandski Siluan.

SOYA je kao organizator tradicionalnog Srpskog festivala u Darling Harboru nedavno bila primorana da zbog aktuelne situacije s pandemijom i restriktivnim merama, otkaže ovogodišnje izdanje Festivala, koje je trebalo biti 9. po redu. Međutim, srpska omladina nije želela da godina prođe bez obeležavanja srpske kulture i tradicije u centru Sidneja. Stoga je i doneta odluka da umesto Festivala bude upriličen svečani banket povodom 15. februara, Dana državnosti i praznika Sretenje.

Intoniranjem državnih himni Australije i Srbije, u nedelju uveče je u svečanoj sali „Doksajd“ u sidnejskom Darling Harboru otvoren banket povodom Dana državnosti Republike Srbije. Himnu je pevala Anđela Malbaša uz pratnju violinistkinje Natalije Lukić.

Veliki broj zvanica

Svečanosti su prisustvovale mnogobrojne zvanice iz političkog i društvenog života Australije, kao i predstavnici srpske zajednice, na čelu sa episkopom australijsko-novozelandskim Siluanom. Veliki broj zvanica na svoj je način predstavio značaj srpske zajednice u Australiji. Džon Jeremić, blagajnik SOYA, u svom obraćanju je pozdravio prisutne radnike iz medicinske industrije i odao im posebnu zahvalnost na velikom trudu za proteklih 12 meseci. On je podsetio na 2012. godinu i na prvo održavanje Festivala, te da je ovo februarsko leto 2021. prva godina da Festival nije održan. Oktobarski porast virusa u NJV je bio presudan i sprečio je da se Festival na kraju ipak ne održi.

On se zahvalio SOYA, sveštenstvu i episkopu Siluanu na podršci svih ovih godina. Blagajnik omladinske organizacije takođe se osvrnuo na novootvoreni Koledž Sv. Save, koji daje šansu novim naraštajima da odrastaju u pravoslavnom duhu i da tu kroz koledž stvaramo nove lidere. On se zahvalio svim državnicima i zvanicama koji su proteklih godina posetili Festival.

Ivana Isidorović, otpravnica poslova Ambasade Srbije u Kanberi, je imala posebno zanimljivo izlaganje. Ona je istakla da su Srbi ujedinjeni gde god žive. Ivana je istakla da je naša dužnost da deca u dijaspori održe vezu sa otadžbinom. Otpravnica je podelila i čestu anegdotu sa kojom su Srbi suočeni kada treba da objasne odakle dolaze. Kako je ona rekla, mnogi stranci pomešaju Srbiju sa Sibirom. Naši ljudi obično u tom slučaju pomenu bivšu Jugoslaviju, a ostali pomenu našeg Novaka Đokovića, koji je uistinu naš veliki ambasador. Kako je Ivana naglasila i zamolila da ne bude pogrešno shvaćena: “Iako Novak zaista jeste Srbija, Srbija nije samo Đoković. Srbija, je i Sveti Sava, Vuk Karadžić, Pupin, Tesla, Cvijić, Putnik, Crnjanski i Andrić i Mišić… I Žiča, Dečani, Gračanica, Morava, Ibar, Zlatibor i Tara.“ Ona je dalje nastavila: “Srbija je slavski kolač, žito i sveća, opanak, šajkača i jelek, frula i harmonika, Nemanjići i dvoglavi orao, kolo i pesma, i trobojka. Sve to je Srbija, slobodna i nezavisna za sve nas, svejedno kako daleko živimo od nje, ona ostaje sa nama sve dok je nosimo u našim srcima.“

Novoovimenovani ministar za imigraciju Aleks Hok osvrnuo sa na jedinstvo koju svi mi u multikulturnoj Australiji uživamo. On je konstatovao da je pandemija dodatno podelila i ekonomski narušila stanje u Americi, kao i u nekim državama u Evropi, dok u istom tom period Australija je ostala jaka, ujedinjena i stabilna.

Pol Linč, državni poslanik za okrug Liverpul, koji je bio na svakom Srpskom festival od njegovog začeća, u svom izlaganju je rekao da sam Festival kao i gala veče su jedinstvene prilike da srpska zajednica proslavi svoju kulturu. A to je i australijska stvar i australijski način proslave, jer to predstavlja modernu Australiju – proslava mnogobrojnih kultura koje sačinjavaju našu državu.

Izaslanik Premijerke Gladis Beridžiklijan, Piter Sidgrivs, je naglasio duboku vezu između Srbije i Australije, kao i sam Dan ANZAK-a kada već dugi niz godina uzajamno marširaju predstavnici srpske i australijske armije, koje su bile na istoj strani u svetskim ratovima. On je takođe naglasio da kroz svoje 44 crkve širom Australije Srpska crkva ima veliku ulogu u australijskom društvu. Srpska crkva postoji u svakoj državi i teritoriji i ona je kroz mnogobrojne donacije kontinuirano pomagala. Najnoviji primer je pomoć srpske zajednice tokom prošlogodišnjih požara.

Episkop australijsko-novozelandski Siluan je naglasio da je ustanak 1804. bio plamen koji je zapalio celu naciju ka krajnjem cilju, oslobođenju i stvaranju države. On je podsetio na nedavno otvaranje Koledža Sv. Save, koji će na jedan holistički način pružiti šansu našoj deci da se obrazuju i ostvare sponu sa svojim korenima.

Specijalni gosti

G. Siluan, Episkop australijsko-novozelandski

Džon Jeremić, blagajnik SOYA

Ivana Isidorović, otpravnica poslova Ambasade Srbije u Kanberi

Aleks Hok, ministar za imigraciju

Robert Kok, poslanik grada Sidneja

Pol Linč, državni poslanik za okrug Liverpul

Piter Sidgrivs, izaslanik premijerke Gladis Beridžiklijan

Zorica Zirojević, prva savetnica u ambasadi BIH

Aleks Glumac, predstavnik Krisa Hejza, federalnog poslanika za okrug Fauler

Sretenje od velikog značaja za Srbiju

Aleks Glumac se obratio prisutnima u ime Krisa Hejza, federalnog člana parlamenta iz laburističke partije. Mladi član srpske zajednice je napomenuo da je Kris dugogodišnji prijatelj Srba u Australiji i on ceni i poštuje našu zajednicu, jer je ona veoma uspešna i velikodušna i znala je više puta da pruži pomoć ugroženima za vreme krize (npr. poplave 2014. i požari 2019.). Osim njenih dobrih dela, srpska zajednica je bila veoma uticajna na razvoj moderne Australije i učinila mnogo za Australiju.

Glumac je podsetio sve prisutne, da pre 200 godina Srbija nije imala svoju državu jer je tada bila pod turskim zulumom, i to skoro 5 vekova. Novo poglavlje je pokrenuto u Orašcu 15. februara 1804. kada je Vožd Đorđe Petrović – Karađorđe, osnivač dinastije Karađorđević, započeo prvi srpski ustanak. To je bio početak srpske revolucije koja je trajala više od 60 godina.

Glumac je zaključio da je Sretenje Gospodnje kao praznik značajan u srpskoj istoriji jer je na isti dan 1835. godine objavljen prvi srpski ustav, zvani Sretenjski Ustav, koji je u to vreme bio jedan od najsavremenijih ustava u svetu.

S.G.