Piše: Saša Janković
Tek što smo zakoračili u novu godinu sa umerenim optimizmom i željom da se ovakva stara više nikad neće ponoviti ali njen početak ne samo da ne obećava bolje dane Australijancima nego izgleda da donosi samo još više straha, haosa i histerije. Nakon rano otkrivenog žarišta korona virusa u sidnejskoj oblasti Severne plaže (Northern Beaches) još sredinom decembra prošle godine korona histerija se ponovo prelila na ostatak Australije ili tačnije na državu koja je nekad funkcionisala kao jedna celina. Već više od 9 meseci ona to apsolutno nije i postoje ozbiljne bojazni da li će to ikad više i biti. Iz evropskog ili američkog ugla gledano novo sidnejsko žarište virusa sa jednocifrenim brojem dnevno otkrivenih slučajeva deluje više nego smešno ali mere koje neke još uvek australijske države preduzimaju deluju zastrašujuće. Naravno, u svemu prednjači Zapadna Australija i njen premijer Mark MekGouvan ali ga u tim ekstremnim merama verno prate i premijerka Kvinslenda Anastasija Palašjuk i premijer Viktorije Danijel Endrju. Jedna činjenica ih spaja svi su laburisti, kakva slučajnost!?!
Dok je Palašjuk, nakon dobijanja izbora u oktobru prošle godine kada je osigurala svoj novi četvorogodišnji mandat, malo usporila sa ekstremizmom što zbog već održanih izbora što zbog potrebe za svežim novcem od turizma, MekGouvan i Endrju ne prestaju da šokiraju javnost. Tako je virus prvo iz Sidneja uvezen naravno a gde bi drugde nego u Melburn! Iako je nakon konačnog otvaranja granica koji se dogodio 8. decembra cirkulacija ljudi iz Sidneja prema Kvinslendu mnogo veća nego u pravcu Viktorije korona virus kao da ne zna drugi put već pravac Melburn. U fizičkom odsustvu premijera Viktorije Endrjua koji se trenutno nalazi na svom „zasluženom odmoru“ u Kvinslendu, zvezde su postale „neki novi klinci“ pa smo tako saznali da sad imamo i tzv. testing komandera koji postaje vrlo važna figura u našim životima. Za razliku od premijera Zapadne Australije MekGouvana koji nije časio ni časa da odmah zatvori granice sa Novim Južnim Velsom, viktorijski vlastodršci su prvo čekali da virus zvanično stigne u Viktoriju pa da tek onda u svom stilu to urade. Tako je na hiljade građana Viktorije pokušavalo danima da se odmah vrati a oni koji nisu uspeli su ostali blokirani u Novom Južnom Velsu najverovatnije po rečima zvaničnika i do kraja januara. Skandalozno i nečuveno! Zamislite samo jednu petočlanu porodicu sa troje maloletne dece koja je ostala blokirana negde blizu granice sa Viktorijom u svom „suludom“ pokušaju da ode na desetodnevni odmor. Viktorijski zvaničnici se zbog ovog mnogo ne uzbuđuju jer tako im i treba kad ljudi hoće na odmor ili u posetu svojim rođacima. Bilo je porodica koje su par dana pokušavale da očajnički stignu kolima negde iz Kvinslenda do ponoći 2. januara do granice sa Viktorijom a onda im je njihova vlada jednostavno zalupila vrata bukvalno pred nosom. Zašto se ovo dešava potpuno je neshvatljivo? Ljudi koji regularno žive u Viktoriji a zatekli su se u Novom Južnom Velsu nemaju prava niti da budu testirani na granici niti da budu u svom kućnom karantinu pa čak ni da pristanu na dvonedeljni hotelski karantin koji se inače debelo plaća? Oni su jednostavno optuženi da su bolesni iako to niko nikad nije dokazao. Oni su bez presedana optuženi da predstavljaju veoma opasnu pretnju svojoj zajednici i da zato moraju da ostanu van granica svoje države iako samo žele da se vrate svojim kućama. Sve se ovo dešava u nekadašnjoj moćnoj i ponosnoj državi Australiji na početku 2021. godine i da to nije tragično bilo bi smešno! Naravno, smehu u ovom haosu mesta nema jer ove neželjene situacije su jednostavno prerasle u humanitarnu katastrofu. Još jedan događaj vezan za mere koje je prošle nedelje preuzela zapadno-australijska vlada je zaista neverovatan. Naime, nakon što je vlada Zapadne Australije posle više od 8 meseci otvorila svoje granice sa Viktorijom i ljudima konačno dala šansu da posete svoje rođake ili eventualno provedu novogodišnji odmor u Pertu sačekao ih je hladan tuš poslednjeg dana minule godine. Mnogi su već bili rezervisali svoja putovanja i svi koji su tog za njih kobnog dana 31. decembra krenuli put Perta avionom verovali su da će provesti predivne dane u sunčanom Pertu ali se situacija za njih i bukvalno i drastično promenila još dok su bili u avionu. Za samo tri sata od poletanja iz Melburna umesto da slobodno šetaju po Pertu morali su u dvonedeljni karantin ili nazad u Viktoriju. Ovakav haotični obrt i razvoj događaja jasna je poruka svima onima koji možda pomišljaju da krenu put Zapadne Australije da to ne čine jer će se od dobrodošlih i toliko željenih turista za samo par sati pretvoriti u „persone non grata“ i opasne pretnje po tamošnju zajednicu.
Skoro 40.000 registrovanih Australijanaca nalazi se trenutno van Australije sa jedinom željom da se vrate kući. Mnogi od njih bezuspešno pokušavaju da se vrate još od kraja marta, među njima i jedan moj prijatelj trenutno u Republici Srpskoj odvojen od porodice koja se nalazi u Sidneju. Mesecima su Australijanci zatočeni po belom svetu isključivo zbog surovog i histeričnog odgovora australijskih vlasti na aktuelnu svetsku zdravstvenu krizu. Međutim, izgleda da to nije dovoljno pa je tako vodeći epidemiolog iz Melburna Toni Blejkli predložio ove nedelje da se hitno sastane Nacionalni kabinet i da se zbog navodnog novog soja korona virusa odmah hermetički zatvore granice sve dok se medicinske sestre i čuvari u hotelskim karantinima kompletno ne vakcinišu. S obzirom da vakcinacija u Australiji neće početi pre sredine ili kraja marta to bi svakako značilo da Australijanci koji bi možda već narednih dana stigli kući neće moći da vide svoje najbliže najmanje do aprila. Naravno, njemu ta činjenica nije izgleda mnogo važna jer samo da podsetim reč je o čoveku koji je zagovarao i izdejstvovao u praksi najduži lokdaun u svetu.
Ovo su samo neki najsvežiji primeri koje smo na žalost videli u proteklih nedelju dana ali sve se ovo dešava još od samog početka ove krize. Iako za sav ovaj haos i histeriju možemo da optužimo taj imaginarni strah od korona virusa svi smo mi sada svedoci da živimo u jednoj novoj Australiji koja je de-fakto postala konfederacija. Hteli mi to da priznamo ili ne, ona to već jeste jer samo da smo mi to hteli mogla je da bude jedna kovid zona kao što je to slučaj sa svim ostalim državama sveta nezavisno od njenih veličina. Zamislite samo koji bi haos nastao da je svih pedeset država u Sjedinjenim Američkim Državama postavilo kovid barijere i brane od nevidljivog virusa kao što to danas čine australijske države između sebe. Naravno, nikom to u Americi nije palo na pamet ne samo zato što to nije prirodno već jednostavno što to ne bi funkcionisalo. Kako to funkcioniše na australijskom primeru gledamo već mesecima i ne samo da se na kraju nismo odbranili od virusa već ćemo imati nesagledive ekonomske, socijalne i političke posledice zbog sumanute politike svemoćnih državnih lidera i nemoćne federalne vlade.
