Piše: Saša Janković
Dobro se sećam tog istorijskog finala sa Svetskog fudbalskog prvenstva održanog u Meksiku krajem juna 1986. godine između Argentine i Zapadne Nemačke (3:2). Mi smo naravno bili na onoj znatno brojnijoj strani sveta i zdušno bodrili našu napaćenu braću Argentince. Nisu samo rane sa Foklandskih ostrva bile sveže, bilo je i u onoj pobedi iz četvrfinala protiv Engleske (2:1) nečeg mnogo značajnijeg, nečeg što je bilo zajedničko mnogim nacijama. I ko je mogao da odoli tom fudbalskom geniju i čarobnjaku? Ko je mogao da njega gleda i sluša hladnokrvno i bez onog istinskog uzbuđenja i žara? Jer i bez tog čuvenog i spornog gola rukom on je već bio „živi bog“ i verujem da nije bilo osobe na svetu koja do tada već nije čula za Dijega Armanda Maradonu.
Rođen je 30. oktobra 1960. godine u siromašnoj porodici i odrastao u favelama predgrađa Buenos Aijresa. Još dok je bio tinejdžer za njega su govorili da je „igrao na krilima anđela“, dodao bih, tako je kasnije i živeo. Igrao je punim srcem, plivao je kao delfin i plesao kao flamingo na terenu, u isto vreme. Van njega bio je samo još jedan ranjivi čovek od krvi i mesa. Njegov privatni život bio je ispunjen skandalima, kotroverzama, preokretima i senzacijama. Jednom reči iz medijskog ugla bio je istinska zvezda! Imao je milione obožavalaca širom sveta od ruralnog Vijetnama do otmenog Holivuda, voleli su ga istom merom i fanatični Japanci i hladni i smireni Šveđani… Svi se oni uglavnom slažu u jednom da je Maradona bio „legenda koja hoda“ i čovek velikog srca. Bio je jedna od retkih zvezda ako ne i jedini čovek na svetu kome smo mogli da oprostimo sve.
Jednom prilikom kada je imao tridesetak godina izjavio je: „Ako umrem, hteo bih da se opet rodim kao fudbaler i hteo bih da opet budem Maradona“. Ove njegove misli dovoljno govore o njemu. Bio je to čovek koji je verovao da postoji samo jedan život ma koliko god puta ga živeli. Verovao je u ljudsku sudbinu, u grešnost i oproštaj. Kada je nakon višegodišnje kokainske zavisnosti objavio da želi da konačno završi s tim i da pobedi, čitav svet ga je podržao i stao uz njega. Planetu su tada obišle njegove iskrene suze kada je govorio o svojoj borbi sa kokainom u jednoj tv emisiji. Mogao je to samo Maradona da nas dirne i dotakne tako duboko svojom ličnom pričom. Ipak, njegova emotivna borba bila je i mnogo više od toga. U ime njenih milionskih zavisnika ona je bila simbol otpora čitavog čovečanstva pošasti zvanoj droga. „Zlatni dečko“ (El Pibe de Oro) kako su ga često zvali, pokazao je da je i to moguće jer za sve velike bitke uvek je potrebno veliko srce. Maradona ga je imao i ne samo za sebe već i za sve nas. Bio je uvek na strani slabijih, pravdoljubiv i veliki borac za slobodu svih potlačenih. Ostvarila mu se životna želja kada je upoznao Fidela Kastra. Voleo je Putina, Hugo Čaveza i sve buntovnike i revolucionare sveta. Sve one koji su saosećali sa malim običnim čovekom. Imao je mnogo novca ali ga nikad nije cenio i delio ga je uvek sa prijateljima.
Maradona je bio veliki prijatelj Srba. Iskreno je voleo Srbe i često je srpsku tragediju i borbu poredio sa večitom borbom argentinske nacije protiv velikih sila. Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica snimio je ubedljivo najbolji dokumentarni film o Maradoni. Dugo su kanskom kroazetom odzvanjali aplauzi nakon premijere filma „Maradona“ (2008). Tokom svog burnog života više puta je bio u Srbiji. Prvi put 1982. kada je Crvena Zvezda dočekala Barselonu. Bio je tada i ostao do danas jedini protivnički fudbaler kome je Marakana najduže aplaudirala. Poslednji put 2005. na snimanju pomenutog filma kada je na jednom beogradskom splavu zajedno sa Kusturicom i Duletom Savićem zapevao “Marširala Kralja Petra garda“ a kasnije i zaigrao uz srpske trubače.
Australiju je legendarni Dijego posetio samo jednom i to krajem oktobra 1993. godine. Tada su Sokerusi igrali protiv Argentine u neuspelom pokušaju da se izbore za Svetsko prvenstvo u Americi 1994. godine. Bila je to posebna noć za Sidnej, tražila se karta više a oni najsrećniji koji su mogli da osete njegovu magiju na terenu i van njega i dan danas prepričavaju taj događaj.
Maradona je tek nedavno napunio 60 godina. Nakon toga imao je kobnu operaciju hematoma na glavi, svet je opet bio uz njega ali na žalost ovog puta njegovo srce nije izdržalo. Tog 25. novembra napustio nas je Maradona. Prerano je prestalo njegovo fizičko prisustvo među nama ali njegov duh će nas stalno podsećati na njegovu trajnu misiju. I nije on bio samo genijalni fudbaler bio je to strastveni umetnik na travi koji nas je i van terena stalno učio da volimo život! Počivaj u miru, Dijego.
