Prava medicina kao nauka ne može dati precizan i jasan odgovor uzroka smrti pacijenta ako nema obdukcije. Ovo jasno pravilo u jednoj od najvažnijih naučnih grana ustanovljeno je još s kraja 19. veka i primenjuje se u celom svetu uvek kada je smrt nastala u bolnici ili u nekoj od medicinskih ustanova. Tako je bilo sve do pojave ove pandemije a onda je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučila svim vladama u svetu da se ne rade obdukcije onih za koje se sumnja da su umrli od COVID-a. Ovaj zaokret Svetske zdravstvene organizacije je vrlo interesantan i verujem da će se taj detalj posebno istraživati u bliskoj budućnosti. Naravno, njihov prvi odgovor je da je WHO želela na taj način da smanji mogućnost daljeg širenja zaraze što po meni nema nikakvog smisla jer je poznato da su patolozi apsolutno zaštićeni posebnom opremom. Većina svetskih vlada prihvatila je ovu preporuku kao zapovest i zabranila svaku eventualnu obdukciju ako je pacijent bio zaražen ili se čak i samo sumnja da je pacijent umro od koronavirusa. Tako smo nedavno u Melburnu imali slučaj navodno najmlađe žrtve koronavirusa mladića od tridesetak godina. Ova vest odjeknula je u svim medijima kao bomba jer u prvom planu nije bila nesrećna sudbina tog mladića već širenje straha da od koronavirusa umiru i mladi ljudi. Posebno su ovim podatkom manipulisali Premijer Viktorije Danijel Endrju i Glavni zdravstveni činovnik Bret Saton ističući neophodnost totalnog „lokdauna“ kako bi zaštitili sve građane Viktorije. Samo par nedelja kasnije saznali smo da je nesrećni mladić ipak umro od posledica predoziranja opojnim drogama. Naime, reč je bilo o registrovanom narkomanu koji je uzgred bio zaražen i koronavirusom. Takozvani „mejnstrim mediji“ ovu naknadnu vest nisu želeli da komentarišu a većina tih medija je jednostavno nikad nije ni objavila. Važno je bilo da je efekat straha ranije postignut i da je u Melburnu uveden „lokdaun“ bez presedana koji će i zvanično biti najduži u celom svetu.
Iako će se o pravim uzrocima smrti onih koji su zvanično umrli od bolesti COVID-19 u Australiji tek diskutovati u mesecima koji dolaze teško je zabijati glavu u pesak pred sada već poražavajućim činjenicama. Posebno ako od svih australijskih država i teritorija izdvojimo Viktoriju koja je do sada platila daleko najveću cenu ove pandemije. Jedna od najtežih je činjenica da se od blizu 900 smrtnih slučajeva izazvanih koronavirusom više od 90 odsto desilo u Viktoriji ili u najvećem delu u regionu metro Melburna. Kad se i ovaj podatak bliže sagleda dolazi se do još jednog poražavajućeg koji je meni potpuno nestvaran. Više od 80 odsto svih smrtnih slučajeva u Melburnu dogodili su se u domovima za stare. Preciznije, koronavirus ušao je u verovali ili ne čak 65 staračkih domova širom metro Melburna i na taj način odveo u sigurnu smrt više od 650 najranjivijih samo u poslednjih par meseci! Ovaj neslavni podatak ne samo da mora da se izdvoji iz konteksta već po mom mišljenju zahteva posebnu istragu Kraljevske komisije. Kako je moguće da virus bude prisutan u tako velikom broju domova za stare samo u regionu Melburna? Zašto oni nisu bili bolje zaštićeni kada svi znamo da je reč o najranjivijoj grupi? Poznato je da su mere predostrožnosti u domovima za stare već od početka pandemije pojačane ali to izgleda nije bio slučaj samo u Viktoriji? Kako su medicinske sestre i radnici domova mogli da unesu virus u tako velikom broju domova za stare? Koji je smisao onda nošenja hirurških maski i druge zaštitne opreme ako je nemoguće zaštititi starije i bolesne? Koji je smisao raznih restrikcija, socijalne distance, stalne dezinfekcije ruku itd? Ovo su samo od neka logičnih pitanja koja se nameću pred najvećim javnim skandalom u istoriji Viktorije kada su njeni domovi za stare postali izvor i poprište nesmetanog širenja zaraze? Zašto umesto zatvaranja zdravog stanovništva Viktorija nije prvo zaštitila najranjivije i onu grupu ljudi kojoj je pretila najveća opasnost od moguće zaraze? Viktorijski zvaničnici na ova pitanja izbegavaju da odgovore jer kao i obdukcija zaraženih to je sada jedna od brojnih tabu tema.
Zvanično, više od 94 odsto umrlih od COVID-19 u Sjedinjenim Američkim Državama imalo je još jednu, dve ili više bolesti u trenutku kada su zaraženi virusom. Tačnije, samo 6 odsto svih zvanično umrlih je imalo samo koronavirus od kojih je ogromna većina starosti preko 70 godina. Postavlja se još jedno logično pitanje, da li je i za tih 6 odsto bez obdukcije moguće tvrditi da su imali samo koronavirus? Ono što se za njih sigurno zna je da nisu imali istoriju drugih bolesti što naravno ne znači da je u međuvremenu nisu dobili. U Australiji još uvek nemamo zvanično ovakvu analizu ali nema sumnje da ćemo je uskoro dobiti. Da li ćemo dobiti i odgovore na mnoga pitanja? U to čisto sumnjam, jer kad nema obdukcije pokojnika onda se sve svodi na pretpostavke i nagađanja. Jer čak i kad postoji vrlo jasno naučno definisan stav o nekom problemu on mora biti baziran na dokazima. U ovom slučaju dokazi nam na žalost nisu više nisu dostupni pa se za utehu možemo samo igrati statistikom.
Piše: Saša Janković
