Navršila se godina dana od smrti akademskog slikara Tomislava Perazića. Perazić je jedini kompletni slikar radničke klase koji se ikada pojavio među radnicima. Skoro šezdeset godina je živeo u Zenici i radio u željezari kao umetnik. Radio je grafike, akvarele, portrete, mozaike i murale. Imao je oko sto sedamdeset kolektivnih i oko stotinu samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegove slike su dospele na sve kontinente i udaljene države uključujući i Japan
Akademski slikar Tomislav Perazić rođen je u Baru 1934. godine. U Ljubljani je završio akademiju likovnih umetnosti 1961. kada je počeo da radi u zeničkoj željezari kao slikar radničke klase. Njegov ciklus pod nazivom „Ljudi i vatre“ trajao je od početka njegovog umetničkog rada do poslednjih dana njegovog života, blizu šezdeset godina. Ostao je, kao čovek i umetnik, u najlepšem sećanju rodbine i prijatelja koji su izbegli iz Zenice i danas žive u Australiji ali i onih koji su ostali da žive na svojim ognjištima.
Tomislavljev brat Bato Perazić, koji živi u Sidneju i koji je i sam studirao na likovnoj akademiji, nam je rekao: „Njegova dela mogu se podeliti u nekoliko kvalitetnih poglavlja koja su međusobno povezana tako da se teško može nazreti granica u njihovom zajedništvu.
GRAFIKA
Njegova prva i najvažnija grafika (livac koji sedi i drži žarač za tečni čelik) predstavlja spektakularan početak njegovog dela po kome se oseća vatrena, energična, istrajna snaga radnika koji je na najtežim zadacima i koji će mu pokazati put ka neiscrpnom stvaranju, u uzdizanju te radničke klase koja je temelj civilizacije. Unoseći se u njihovu dušu, on oseća njihovu snagu, njihovu volju, njihov ponos u pobeđivanju vatrene stihije čiju vatrenu tečnost pretvara u najtvrđi čelik. Njegova grafika predstavlja njegov prvi deo prikazivanja tih legendarnih heroja koji inače žive u anonimnosti, za koje herojstvo u tom stvaralaštvu najviše poznaje ovaj umetnik koji je ovekovečio njihov položaj i u bezbroj izložbi predstavljao publici njihov najteži mogući deo u tom delu stvaralaštva.
AKVARELI
Nastavak njegovog stvaralačkog opusa u drugom delu iste skoro 60 posto godišnje teme ‘Ljudi i vatre’ predstavljaju akvareli.
Ti akvareli su po njegovom mišljenju proizvod psiholoških momenata radnika koji usmerava tečni čelik na jako visokim temperaturama i koji pred sobom vidi koje-kakve prizore kojima pridaje neku prirodnost kao da se taj livac momentalno pred nekim prizorom kojeg gleda kroz izmaglicu i koji sebi prestavlja iluziju olakšanja i tako vrhunskoj istrajnosti, izdržavajući sve maksimalne napore. Autor oseća tu maglovitu simfoniju boja koje se prelivaju jedna u drugu dajući formu koja livcu u momentima kritičnosti omogućava da nadčovečanskom snagom savlada napor dajući mu ishod u obliku Pučinijeve opere presvučene jakim bojama. Samo na taj način imaginacijom činjenica pretvara najteže elemente u pregršt prefinjenih boja, da bi sebi olakšao rad i predstavio ga da je veoma lak, što bi Šekspir rekao: ‘I kao alhemičar sjajem oka svog pretvara busenjastu zemlju u blistavo zlato’.
Osim ovih grafičkih rešenja i akvarela na istu temu autor je radio sa vrhunskim efektima mozaike, kolaže, akvarele i veoma sjajna dela portreta i ostalih elemenata vezanih za likovnu umetnost birajući pri tom sve vrste materijala. U svim tim vrstama umetnosti svedoče njegove nagrade.
Kako se počela gasiti aktivnost željezare i radnici počeli gubiti posao tako je i autor legendarnih ‘Ljudi i vatre’ počeo da bledi i pomalo da gubi maštu u koju je počela da ulazi izmaglica dok je ta izmaglica najzad postala tako gusta da se u njoj izgubio ‘otac legende Ljudi i vatre’.
Ipak za kratko vreme dok je počela magla da se razilazi ostao je njegov eho u legendama ‘Ljudi i vatre’ čiji zvuci odjekuju na bezbroj zidova širom planete pokazujući s vremena na vreme njegovu prisutnost.
‘Onaj koji ne obmanjuje vreme
U kom je živeo
Ostavlja trag na zemlji’
Lorka
…I takva izvanredna bliskost ovakva dva karaktera ljudi i njihovog rentgenskog predstavnika neće se pojaviti ni u dalekoj budućnosti…“ – završio je naš sagovornik.
Od Milenka Šećerovića, slikara iz Zenice, stigao je imejl u kome je navedeno da zajedno sa svojim prijateljem slikarom Hilsonom podiže umetnički spomenik Tomislavu Peraziću od indijskog crvenkastog mermera. Milenko je kazao da je od Tomislava kao profesora mnogo naučio i postigao u slikarstvu i da ga kao prijatelj nikada neće zaboraviti.
Razgovarao: Nikola Jović