Hram Svetog Kneza Lazara u sidnejskom predgrađu Aleksandriji prošle nedelje 8. jula je bio domaćin glumici Dijani Jovičić i njenim prijateljima pri pokretanju jednog, na prvi mah možda ne tako velikog, ali svakako važnog projekta pod nazivom „Teatar poezije.“

„Teatar poezije“ – novi kulturni projekat

Dijana Jovičić, naša poznata dramska i filmska umetnica je glavni inicijator ovog kulturnog projekta. Ova renomirana umetnica se pojavila u domaćim filmskim ostvarenjima kao što su, ‘U ordinaciji’, ‘Jagoda u supermarketu, ‘Rat uživo’ i ‘Ranjena zemlja’.

Dijana, rođena Leskovčanka, poznata je publici i po ulogama u domaćim serijama ‘Stižu dolari’, ‘Krv nije voda’, između ostalih. Dijana se pojavila i u velikom broju televizijskih reklama – kako domaćih, tako i inostranih.

Ova profesionalna glumica ostvarila je upečatljivu karijeru i u pozorištu, pojavivši se u velikom broju predstava – ‘Dom za vešanje’ Emira Kusturice, ‘Ljubav ne košta ništa’ Uroša Jovanovića, ‘Žuta’ Gordana Mihića i mnogim drugim.

Udruživši se sa svojim sidnejskim prijateljima, Dijana je odlučila da deo svog bogatog umetničkog stvaralaštva podeli sa svim nama ovde u Australiji, pokrenuvši ‘Teatar poezije’ prošle nedelju u Sidneju.

Nemerljiv značaj kulturnog nasleđa

Protojerej-stavrofor Miodrag Perić, paroh aleksandrijski u Sidneju i arhijerejski namesnik sidnejski otvorio je ovo poetsko veče sa više nego prigodnim rečima: „…Najteže je definisati poeziju…ono bez čega poezija ne može, to je život i to je smrt, ono bez čega ni život ni smrt ne vrede to je poezija... Pesnik nema onog roda ni veka ni porekla, njegova uloga je da sakuplja misli i osećanja da ih razume, te da ih umećem izražavanja pretoči u uzvišen i plemenit jezik. I mi večeras sabrani ovde zajedno sa pesnicama imamo istu dužnost, obavezni smo da prenesemo njihovu poruku u nasleđe budućim pokolenjima. A značaj kulturnog nasleđa je nemerljiv. Zbog te važnosti nasleđa, sabrali smo se na izložbi poezije, pozorištu pesme, da vidimo i čujemo kako Dijana Jovičić sa svojim prijateljima iz pesme u pesmu stvara Teatar poezije.“

Bogat program inauguralne poetske večeri

Tokom same večeri Dijana je vešto baratala sa tematikom i žanrovima u svojim recitacijama i izvedbama. Na repertoaru su se našla dela Miroslava Antića, Tina Ujevića, Jovana Jovanovića-Zmaja i ostalih velikana domaće poezije, koje je glumica besprekorno izvela. U pukoj tišini odbijao se Dijanin glas od zidova crkvene sale, neostavivši nikoga ravnodušnim i neretko nagrađivan salvom aplauza.

Na kraju programa Dijana se obratila posetiocima rekavši: „Hvala svima na hrabrosti što ste došli večeras da slušate naše poetsko veče, jer nemate baš često priliku da slušate ovako nešto.“

‘Teatar’ u ulozi unapređenja kulturološkog identiteta

Po završetku večeri Dijana nam je poručila: „Glumci recitatori ili besednici su u izumiranju, kao dinosaurusi, nekolicina nas neguje stih. Poezija zbližava i sjedinjuje neraskidivim vezama sve srodne duše. Zbog toga bih želela da se na nekom od sledećih koncerata čuju i pesme sa ovih prostora. Koristim ovu priliku da pozovem vaše čitaoce koji pišu pesme da posete naš sajt http://www.teatarpoezije.com.

Krajnje je vreme da poeziji otvorimo vrata i kažemo izvolite, uđite, dobrodošla poezijo dugo te nije bilo. Poezija je tu da zaceljuje rane, da obogaćuje život, da donosi lepotu, ali i bunt, da se suprotstavlja bezakonju i nepravdi. Pesnici hodaju nezadrživi, slobodni putuju svuda dok ne ostave trag u vremenu. Zajedno sa pesnicima i mi imamo obavezu da prenesemo njihovu poruku u nasleđe. Zato sam se udružila sa prijateljima da od pesme i uz pesmu stvorimo Teatar poezije , jer ono bez čega život ne vredi je poezija, barem za mene je to tako.

Iskoristila bih ovu priliku da se zahvalim protojereju Miodragu Periću na podršci, kao i svojim prijateljima Dragani Milanović, Alenki Ognjenović, Čarni Joković, Maji Gligorić i Boži Kaniću.“

Dijanin ‘Teatar poezije’, nadasve hrabar kulturni iskorak, je pravo osveženje za domaću publiku gladnu kulture ovde u Australiji. Reakcije publike, za vreme a i posle programa, nagoveštavaju da ova vrsta manifestacije ima svetlu budućnost. Sasvim smo sigurni da će ovaj novi projekat, uz aktivinu podršku svih nas kroz neka naredna poetska druženja, afirmisati i oblikovati naš kulturološki identitet i ostaviti duboki trag budućim pokolenjima.

Tekst i Foto: Radoslav Erceg