Mira Milka Grčić izdala je drugu zbirku pesama pod nazivom „Sunce u očima“. Mira živi i radi u Adelejdu. Duša sanja o rodnoj Bukovici.

Njena knjiga je dobila odlične književne kritike. Čitaoci su zadovoljni i verno je prate. Ovaj način kreativnosti pomogao joj je da diše punim plućima i uživa u životu. Poeziji hvala. Vredno je i korisno pročitati.

Branka Komazec

Jedan deo recenzije izgleda ovako:

Poetska zbirka Sunce u očima jeste veoma izražajan, koloritan pesnički album koji sav odiše bojama, mirisima, zvucima starog kraja, onim što ih nosimo u kricima galebova, šumu četinara, vrelini peska pod nogama, u hrapavosti kamenog zida i kuća, u crvenilu bulki u polju. Ovde su na uspešan način izmešani radost, ljubav, seta, nostalgija, blistavi sjaj sunca i tajanstvena sena meseca. Čovek koga životne struje nose daleko, čak i do nekih tuđih mora, uspeo je u svom životu ukoliko ostavi svedočanstvo o tome. Mira Grčić, sa svojim “Suncem u očima“ to svakako jeste učinila.

Janika Peci, književnik

U tumačenju pesničkog izraza Mire Grčić, kao uostalom i tumačenje svake druge poezije, može se, naravno, poći na različite načine. Takođe, teško da se na pitanje koliko se mišljenje potpisnika recenzije podudara sa suštinom poezije raspevane autorke iz Australije može precizno odgovoriti. Iščitavanju ovih stihova prišao je, ipak, recenzent iskreno, celim svojim bićem (i sam je pre svega pesnik), i veruje zato da ima „debelo pravo“ da pesnički naslov „Sunce u očima“ preporuči budućim čitaocima-podjednako, i onim koji žive dalelo od rodne grude, kojima je potrebno da ponekad i stihom poleče svoju nostalgiju, i onima drugima koji „ostadoše ovdje“. Jer, reč je svakako o knjizi zbog koje se čovek, dok u njoj uživa i sunce u svojim očima uz nju budi, oseća nekako svetao, baš kao sunčev zrak; reč je o knjizi koja se može čitati uz čašu dobrog vina, mozda baš onog spravljenog od grozda sa obronaka svetlih, dalmatinskih, Mirinih.

Dragana Ćatić