U nedelju . 19. februara, u kapeli Svetog vladike Nikolaja u Prizrenu liturgija je bila svečana i topla. Pojanje hora  Svetog Aleksandra Nevskog iz Beograda dopiralo je do svakog kutka manastirskog konaka, i širilo se portom.

Svetome putiru na pričešće pristupili su Ivan Krstić, mladi Prizrenac i Danka Selaković, devojka iz Bele Crkve.

Zbog njih je tu i hor ,  pristigli su i kumovi, roditelji, braća, sestre, prijatelji… Nije mala stvar, venčanje jednog mladog Srbina koji živi u gradu Prizrenu, u kojem se od 1999. godine Srbi često, kako i sami kažu, na prste prebrojavaju. U Prizrenu, danas nema mladih Srba, sem učenika i profesora u Bogosloviji, sveštenika i njihovih porodica.

Ivan rođen u Prizrenu, odlučio je da baš ovde započne   bračni život. Ivanova izabranica, zaljubljena u tradiciju, starine i svetinje, nije pomišljala na strah  kad je odlučula da se  sa Ivanom venča u Prizrenu.

Iz Svetih Arhangela, predvođeni mladencima, svatovi su se uputili u Saborni prizrenski hram Sv. Đorđa. Ulazak sa prizrenske kaldrme u crkvenu portu pozdravila su zvona na obnovljenoj svetinji. Stari Prizrenci, željni radosti, okupili se već u crkvi, i nestrpljivo iščekivali mladence zajedno sa profesorima i đacima Bogoslovije.  Mladina majka Ljiljana nije krila suze radosnice.

-Znam da je i ovde moje dete u Božjim rukama, i ja plačem od sreće, jer radost i sreća moje ćerke su za mene najbitniji. Dolazak u Prizren je njen izbor i mi to podržavamo ma koliko to teško i nezamislivo bilo u ovom vremenu – ponosna je  Ljiljana.

Radovali su se i sveštenici, i otac Slobodan paroh Prizrenski, i otac Mihajlo kojima je Ivan nekoliko godina unazad bio desna ruka, pomagao im prisluživao na liturgijama.

-Svima nam je srce ispunjeno radošću i ljubavlju, jer ovaj Prizren, koji posle 17 ili 18 godina dočekao da se ponovo jedan Prizrenac venča u svojoj crkvi, gde  je i kršten, da nastavi putem kojim su i mnogi Prizrenci pre njega išli i da to bude početak i da da Bog da bude još takvih Prizrenaca koji će, kao i Ivan, da dođu da žive u ovom gradu, da se bore za ovaj grad i za opstanak našeg srpskog naroda. – kazao je otac Mihajlo.

Nakon završen čina večanja svadbari su se uputili u Dušanove  Sv. Arhangele, gde je priređena trpeza ljubavi u čast mladencima.

Dušanov narodni konak je prvi put ugostio svatove i mladence, u nadi da će i Ivanova i Dankina deca, odrastati u kući Ivanovih roditelja, kraj Bistrice, trčati prizrenskom kaldrmom i portom manastirskom, da će se kupati u Bistrici i pohađati školu u Prizrenu.