– Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva.
(Toni Bler, premijer Velike Britanije, tokom agresije NATO
1999. godine, danas savetnik Vlade Srbije)
– Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat. Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd.
(Pol Xekson, urednik ,,Kalgari sana“, izjava za ,,Fani star“, 13. oktobar 1992. godine)– Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek.
(Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, ,,Nju-jork tajms“, 4. maj 1994. godine)– Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe.
(Otac Pjer, poznati francuski sveštenik-humanitarac, tokom rata u BiH)– Trebalo bi da bombardujete Srbe.
(Papa Jovan Pavle Drugi, reči upućene predsedniku SAD Bilu Klintonu u Denveru)– Srbi nisu naročito pametni… Srpska deca se više neće smejati.
(Lorens Iglberger, bivši državni sekretar SAD)– Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije.
(Profesor dr Rolf-Diter Kluge, direktor Slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu u Tibingenu, 1999. godine)– Prošle nedeqe imali smo devetoro ubijenih Srba. Ove nedelje osmoro. To je jasan napredak.
(Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, izjava za televiziju Frans
2, krajem marta 2000. godine)
[/box]
Pre 16 godina 24. marta započela je agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posle neuspešnih pregovora u dvorcu Rambuje. Ratni pohod pod imenom „Saveznička snaga“ okupio je 19 najmoćnijih država. Ako se uračunaju i države van NATO, koje su dale piste i drugu podršku, SRJ je napalo 26 država.
– Razaranje Jugoslavije je prema prvobitnoj američkoj strategiji posle pada Berlinskog zida trebalo da krene sa Kosmeta. Xorx Buš stariji je pretio vojnom intervencijomMiloševiću još 1992. godine. Pregovori u Rambujeu su bili predstava, u tom trenutku već je postojala naredba da SRJ bude bombardovana, samo se čekao pogodan politički trenutak – kaže Živadin Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije.
Države NATO su u tom trenutku imale 743,8 miliona stanovnika i državni buxet od 3.312 milijardi dolara, a SRJ koju su napale 11,5 miliona stanovnika i buxet od 3,85 mi-liona dolara. Vojska Jugoslavije, prema procenama alijanse, tehnološki je zaostajala najmanje 30 godina iza agresora.
– Političari su se posle Dejtona uljuljkali i poverovali u priču da Zapad smatra Miloševića mirotvorcem i da nam je Amerika naprasno postala naklonjena. Nisu shvatili da je to samo varka dok se NATO ne pregrupiše i spremi za napad na Srbiju – svedoči general Spasoje Smiljanić, komandant RV i PVO za vreme agresije.
Tadašnja vojnobezbednosna služ-ba upozorila je 1997. da se glavni štab OVK iz Nemačke premestio u Albaniju, a u martu 1998. u martu pre-šao na KiM. Tada je formirana jedinstvena komanda nad rasckepkanim grupama i formirana jedinstvena OVK sa 20.000 terorista, sa kojima policija nije mogla da izađe na kraj. Tek 1998. angažovana je vojska, koja je porazila OVK, koji je brojčano pao na samo 2.000 terorista raštrkanih po planinskim bespućima. Međutim, usledio je politički pritisak i prema sporazumu Milošević – Holbruk na Kosovo je došla Verifikaciona misija OEBS čiji su članovi bili „pen-zionisani“ zapadni obaveštajci i oficiri. Uoči pregovora u Rambujeu oni su napustili Kosmet i prešli u Makedoniju, a vojska je procenila da je napad NATO neizbežan i počela je izmeštanje jedinica.
NATO je u napad krenuo 24. marta sa 464 borbene letelice, ali vreme-nom se njihov broj povećavao pošto je Vojska Jugoslavije pružala neočeki-van i uporan otpor. Uprkos bezrezervnoj vazduhopovnoj podršci Alijanse, kopneni desant iz severne Albanije na Kosmet preko Košara nije uspeo. NATO je planirao kopnenu ofanzivu na „sprženoj zemlji“, pošto uništi PVO. Međutim, i posle 78 dana bom-bardovanja dve trećine oružja bilo je spremno za borbu, kao i više od 99 odsto mobilisanog ljudstva.
Do okončanja agresije 10. juna NATO je uvećao vazduhoplovne snage tri puta, na 1.150 ratnih aviona. U 2.300 vazdušnih udara oni su na vojne i ci-vilne ciljeve lansirali oko 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona. Oko 20.000 projektila bilo je najvećeg kalibra, od čega 1.300 kr-starećih raketa. Srbija je zasuta i sa 37.000 kontejnera s 350.000 kasetnih kombi.
Prema do sada prikupljenim po-dacima, tokom bombardovanja je pogi-nulo 1.002 pripadnika VJ i oko 2.000 civila. U bombardovanju je ranjeno više od 6.000 civila. Nikada nije urađeno sveobuhvatno istraživanje zdravstvenih posledica bombardo-vanja, ali je nesporan enorman pora-st malignih oboljenja.
NATO je tokom agresije uništio ili oštetio 1.026 civilnih objekata. Razoreno je 300 škola, bolnica i zgrada državne uprave. Porušeno je 148 poslovnih i stambenih objekata, kao i 54 objekta putne infrastrukture, od čega 45 mostova. Oštećeno je 176 spomenika kulture, među kojima i 23 srednjovekovna manastira. Procene štete variraju od 30 do 100 milijardi dolara.
Kumanovskim sporazumom vojni sukobi su okončani, ali nisu izbrisani i iz pamćenja naroda.
78 DANA PAKLA
– 24. mart Počelo bombardovanje;
– 27. mart PVO oborila „nevidljivog“ bombardera F117, kod Rume;
– 1. april Srušen Petrovaradinski most u Novom Sadu;
– 12. april Bombardovan putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Poginulo desetoro ljudi;
– 14. april Četiri puta granatirana kolona izbeglica kod sela Madan, 70 ljudi poginulo, a 100 ranjeno;
– 17. april Bombardovan aerodrom Batajnica, od gelera stradala trogodišnja Milica Rakić;
– 23. april Bombardovana zgrada RTS-a, poginulo 16 radnika;
– 27. april U bombardovanju Surdulice, poginulo više od 20 civila, među njima i 12 dece, a više od 150 je povređeno;
– 7. maj Niš je zasut kasetnim bombama, 17 civila ubijeno;
– 8. maj Troje poginulih u bombardovanju kineske ambasade u Beogradu;
– 12. maj Pogođen KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu, poginulo troje bolesnika i jedan radnik, a ranjeno više pacijenata;
– 9. jun U Kumanovu potpisan Vojno-tehnički sporazum,
– 10. jun Usvojena Rezolucija 1244 SB UN
