Pre dve godine Uprava centra je donela odluku da uradi kompletnu renovaciju Srpskog centra. Želja uprave je bila da se centar osavremeni i prilagodi potrebama omladine i svih gostiju. Planovi su realizovani u potpunosti. Nakon ublažavanja mera za borbu protiv korona virusa krajem decembra 2021. počela je sa radom nova velika letnja bašta, kafana i restoran.
Srpski centar (SC) je izgrađen 1966. sa namerom da bude centar okupljanja srpskog naroda i drugih zajednica. To on danas i jeste i važi za najveći i najpoznatiji SC našeg naroda na ovom kontinentu. Klub radi od četvrtka do subote od 3 sata do kasno, a nedeljom od 12 sati. Goste redovno zabavljaju lokalni muzički izvođači.
ZAVRŠENI UNUTRAŠNJI I VANJSKI RADOVI
Najpre je urađena renovacija velike sale. Sala je veoma pogodna za svadbe i krštenja i već su urađene rezervacije za sledeću godinu jer naša zajednica veruje da će se pandemija uskoro završiti i da će mere ograničenja biti ukinute. Tada će sala moći primiti oko 500 gostiju ali i više ako treba. Za koncerte se koriste i balkoni i ostali prostor pa će sala ubuduće moći da primi oko 1.000 ljudi. Mala sala se, kao i dosad, koristi za krštenja i rođendane a prima do 100 gostiju.
O svemu tome član uprave srpskog centra, Nebojša Bogićević nam je rekao: “Mi smo iskoristili period kada klub nije radio zbog pandemije i napravili jednu veliku renovaciju. Klub je renoviran i dograđena je letnja bašta. Letnja bašta je bila mnogo manja sa letnjim krovom. Sada je to prostor sa modernim sadržajem i može da primi duplo više gostiju. Od glavnog ulaza sve je izmenjeno: tepih, plafon, bar i prostor ispred bara. Kao što znate, velika sala je renovirana pre dve godine tj. sve prostorije za goste i zabave su renovirane. Vođa svih radova je bio Milorad Borak sa građevinskim odborom koji čine Robert Vranješević, Milenko Bajić, Đorđe Vranjković, Aco Veselinović i Nebojša Bogićević. Neizmerno se zahvaljujemo svima koji su dali svoj doprinos bilo dobrovoljnim radom ili u vidu materijala. Glavni dizajner je bila Nikolina Milinković. Procena radova je vrednosti oko $1.200.000 a mi smo uspeli uz pomoć zajednice i dobrih ljudi sve da uradimo za oko $500.000 što je veliki uspeh za klub i našu zajednicu. Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali u radovima i koji su poklonili materijal. Ostalo je da se završi prostor za naše najmlađe goste poletarce, gde mogu da se igraju dok su njihovi roditelji u klubu. Uskoro će početi i rad sa decom koja ne idu u školu tj. ‘Play Group’. Takođe, želimo da što pre počnemo i sa penzionerskom grupom jer je klupski prostor idealan za druženje.
OSTALE AKTIVNOSTI
Uskoro će početi ponovo da radi škola glume koju inače vodi Sergej Kožul i na kojoj se ujedno uči i srpski jezik. U isto vreme, trebalo bi da počne sa radom i škola harmonike koju predvodi Dragan Vujadinović. U planu nam je i škola srpskog jezika petkom uveče i dečije zabavište petkom od 10 do 12, a vodiće ga Jelena Gajić i Veljka Kužet. Pri klubu postoje 2 fudbalska kluba Beli orlovi i Bonirig juniori.
FOLKLOR ĆE NASTAVITI SA RADOM PO NOVIM KOREOGRAFIJAMA
I folklor uskoro treba da ponovo počne sa radom. Koreograf Stanko Dimitrijević je došao iz Srbije. Pre pandemije je radio sa našim folklornim grupama i prezadovoljan je sa radom u SC. Sa decom, omladinom i rekreativcima radio je sa lakoćom kao iskusni pedagog. On nam je pre izvesnog vremena rekao: “Član sam Ansambla naorodnih igara i pesama Kolo Beograd. Dugo godina sam bio igrač i umetnički rukovodilac Abraševića iz Kragujevca. Srpski centar Bonirig ima 8 folklornih grupa i preko 240 članova. Pre pandemije svi ansambli su krenuli sa učenjem novih koreografija. Upis je uvek u toku, a prvi mesec je besplatan da bi svako mogao da oceni da li mu sve odgovara. Radićemo i sa grupom rekreativaca. Ovde imam školu tradicionalnog pevanja. Nastavićemo da pripremamo grupe za gostovanje u Srbiji. Iskreno da kažem, jedva čekam da krenem ponovo sa radom.”- završio je Dimitrijević. Dimitrijević je diplomirani etnomuzikolog i dečiji pedagog a svira frulu, harmoniku, klavir, gajde, kaval i tapan (bubnjeve).
RESTORAN SA DOMAĆOM HRANOM
U restoranu se servira domaća hrana koja se retko može naći u drugim restoranima kao što su: ćevapi, pljeskavice, ražnjići, karađorđeva šnicla, punjena vešalica, pileća šnicla, lignje na žaru, a od riba snaper i losos, kao i razne vrste salata. Pored navedenog pripremaju i čips, lignje i hleb sa belim lukom.
SARADNJA SA SVIMA
Centar sarađuje i sa našim organizacijama i crkvom pa i sa organizacijama koje pripadaju široj australijskoj zajednici. Gosti centra su bili poznati australijski političari, naši poslovni ljudi, koji su dali značajan doprinos razvoju centra, ali i gosti iz otadžbine. Omladina ovde uči svoj jezik, folklorne igre, da svira na instrumentima, da peva, da glumi i dođe da se zabavi.
Nikola Jović
