Završena je još jedna školska godina u srpskoj nedeljnoj školi “Vuk Karadžić” u sidnejskoj Kabramati, po mnogo čemu neobična. Deca su delom bila u školskim klupama, a delom radila na daljinu. Nije bilo lako ni njima, ni učiteljicama, ni roditeljima. Ali su deca vredno radila, nastojeći da ostanu u kontaktu sa jezikom svojih roditelja, srpskom tradicijom i korenima.

Povodom kraja školske godine u školi je održana priredba na kojoj su deca pokazala svoje umeće u recitovanju, pevanju i sviranju. Danijela Radošević i Aleksa Čolović koji sledeće godine odlaze u srednju školu, uverili su nas da srpska zajednica ne mora da brine kada je reč o budućim voditeljima programa i manifestacija. Program je započet izvođenjem srpske himne “Bože pravde” i molitvom “Oče naš”.

Bez roditelja na priredbi

Na žalost, zbog restriktivnih mera, roditelji nisu mogli da prisustvuju ovoj priredbi niti dodeli svedočanstava. Ipak, po prvi put u istoriji škole, a u korak sa vremenom u kome živimo, omogućen je direktan prenos na školskoj fejsbuk stranici.

Ikone krsnih slava najboljim učenicima

Nakon prigodnog programa, učiteljice su deci uručile svedočanstva, kao i nagrade najboljim učenicima. Ove godine, kriterijumi za izbor najboljih ticali su se angažovanosti dece u toku nastave na daljinu. Nagrađeni učenici dobili su ikone svojih krsnih slava. Najbolja u prvom razredu bila je Adrijana Vidić koja nam je rekla da je veoma srećna što je dobila ovu nagradu jer voli što uči srpski jezik i u školi ima mnogo drugarica i drugara.

Aleksej Đurđević je poneo titulu najboljeg među učenicima drugog razreda. Aleksej kaže: “Ove godine sam posebno srećan jer sam dobio ikonu Svetog Pantelejmona, zaštitnika moje porodice, kao nagradu za odličan uspeh u školi. Volim da idem u srpsku školu zato što učim o srpskoj tradiciji i običajima. Imam puno prijatelja u školi i volim kada se igramo. To što učim srpski jezik mi pomaže da mogu da pričam sa familijom u Srbiji.”

Još jedan dečak zavredio je posebnu pažnju ove godine. To je Lazar Anđelković, učenik trećeg razreda, koji nam je rekao da voli da uči srpski jezik i istoriju “jer su je ona bogata i interesantna“. „Kući uvek pričamo srpski i to mi, pored škole, dosta pomaže kad pričam sa svojom bakom, dedom, tetom i ujnom iz Srbije. Veoma mi je drago da sam dobio ikonu Svetog Arhanđela Mihaila jer je to naša krsna slava i uvek će me podsećati ko sam, odakle sam i da ne treba da zaboravim srpski jezik.”

Na srpskom i tokom raspusta

Kao i uvek na ovakvim svečanostima, dan je završen omiljenim krofnama i posluženjem. Deca odlaze na zasluženi školski raspust sa obećanjem da će i u toku raspusta govoriti srpski i truditi se da sa ponosom predstavljaju srpsku zajednicu u Sidneju i narod iz koga potiču. A nama odraslima ostaje da se nadamo da će sledeća školska godina započeti u uslovima na kakve smo inače navikli, u školskim klupama i bez pandemije.