Реч “традиционална“ увелико је изгубила смисао у последње две и по године, откако је почела пандемија корона вируса. Наиме, велики број манифестација је приморано одгађан или уопште није одржан. Међутим, чувари традиције попут Управног одбора Центра у Бониригу протеклог викенда одржали су Видовданску академију и наставили обележавање овог великог дана и у 2022. години.
Тако су се протеклог викенда састали малишани и њихови учитељи из Српског центра из Бонирига, Српске школе “Вук Караџић“ из Кабрамате и деца Српске школе “Растко“ из Рути Хила. Њима су се придружили чланови музичке школе “Ливерпул“, те још неколико чланова српске заједнице који су својим наступима улепшали ову прославу.
Водитељка Видовданске академије је била Мирјана Букарица. Она је у уводној речи напоменула да је циљ Центра као организатора да одржи традицију сећања на српску историју и да на тај начин покуша да је што више приближи нашим будућим нараштајима.
- јун за православни српски народ има велику симболику, јер осим Косовске битке на овај дан су се одржали многи други догађаји у српској историји. Видовдан је обележаван у различитим временима и епохама. Свака прослава Видовдана била је слика времена и људи који су га чинили, али је и Видовдан био симбол опстанка православних српског народа на балканским просторима. Наши организатори и учесници у овом програму ће нам се представити кроз песме и приче како би нам дочарали и подсетили нас на један од највећих празника у нашој историји – закључила је водитељка Мирјана на самом отварању програма.
Видовдан је Васкрсење, Велики петак и Васкрс
Отац Александар Ивановић из цркве Светог Архиђакона Стефана из Рути Хила је имао уводну реч. Он је на почетку излагања истакао да, иако је одржавање овогодишње прославе Видовдана уобичајеног термина, то није касно јер Видовдан ми као народ би требало да славимо не само један дан, већ један цео период.
Отац Ивановић је затим нагласио да симболика и важност Видовдана јесте у том што овај дан представља у истом тренутку и Велики петак и Васкрсење и Васкрс нас као народа. Тај дан је Велики петак пошто се тог 28. јуна 1389. године све оно што је у српском роду ваљало, било снажно, исправно и истинито дигло у борбу против зла да заштити не само своју земљу и егзистенцијални статус, већ пре свега да заштити своју веру. Штавише, не само што се дигло, већ све што је било снажно у нашем народу је тада и изгинуло. Видовдан је као Васкрс за наш народ, јер се баш у том тренутку наше свеопште погибије родио „косовски завет“ цара Лазара и свих јунака који и дан – данас траје. Ми данас зато у нашем највећем духовном органу – срцу – носимо завет косовског боја и боримо се за добра дела и правду, закључио је о. Александар Ивановић.
Караван културе кроз Видовданску академију
Видовданска академија испунила је велику салу центра у Бониригу, а громогласни аплаузи одушевљених родитеља и гостију нису престајали током целог поподнева. Све похвале иду управи Центра у Бониригу за организовање академије и за удруживање са осталим организацијама из српске заједнице Сиднеја. Предивно је било слушати младе ученике српских школа како рецитују епске песме и здравице. Наравно, пошто су деца рођена у Аустралији осетна је била “борба“ са неким архаичним изразима и речима. Међутим, кроз практични рад у радионицама српских школа деца су показала да се марљивим радом и уз много труда и воље може достићи висок ниво културе изражајности. Ово је још битније овде на Петом континенту где је енглески главни језик, па свака укљученост и спознаја о српској култури и обичајима увелико доприноси ка очувању српског језика и традиције код наших малишана који одрастају овде на Петом континенту.