Овог 11. новембра навршава се 685 година од  смрти Стефанa Уроша III Дечанског

Подигао је манастир Високи Дечани (1329 – 1335) према коме је назван Дечански. – Српска православна црква га је канонизовала као светог краља

Овог 11. nовембра  навршава се  685 година од смрти великог српског владара  и ктитора манастира Високи Дечани  Стефана Уроша III Немањића. .Стефан Урош III Немањић ( рођен  око 1276. године) је познатији као Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина (1282—1321) и отац Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355). Наставио је ширење Србије на рачун Византије и створио од Србије

најмоћнију силу на Балканском полуострву која је излазила на три мора. Победио је војску босанских феудалаца, а затим и Бугаре код Велбужда 1330. године и осигурао превласт над Македонијом.

Збацио га је с престола син Стефан Урош IV Душан. Умро је под неразјашњеним околностима у заточеништву у граду Звечану 11. новембра по јулијанском одн. 24. новембра 1331. године по грегоријанском календару.

Подигао је манастир Високи Дечани према коме је назван Дечански. Српска православна црква га је канонизовала као светог краља.

Пред историчарима стоје две верзије смрти Стефана Дечанског. Прва верзија писана је за време владавине његовог сина Стефана Душана; писао ју је настављач архиепископа Данила II који је завршио дело Житија српских краљева и архиепсикопа. У њој се приповеда да је краљ Стефан пред крај живота променио мишљење према своме сину и да је, под утицајем своје младе жене Марије Палеологове престо српских и поморских земаља наменио свом сину из другог брака Симеону. Душан, као добар син није желео да се противи „вољи родитеља краљевства ми“ и отишао чак у Цариград одакле га је властела наговорила на повратак и сукоб са родитељем који је резултовао бојем на Породимљи, после кога је краљ Стефан Урош III одведен у Звечан и тамо после неког времена умро природном смрћу, вероватно од срчаног удара.

Друга верзија, писана педесетак година после Душанове смрти у објављена у делу „Житије Стевана Дечанског“ коју је саставио Григорије Цамблак говори о насилној смрти српског краља који је умро од руке свог сина Душана. Ово дело писано је прилично „антидушановски“ са намером да покојног краља огласи као великомученика. Српска православна црква је ову верзију узела за канонску и за Дечанског каже да је „од оца ослепљен од сина удављен“.

Задужбина краља Стефана Дечанског је манастир Дечани у коме почивају његове свете мошти. Српска православна црква слави његов празник сваког 11. новембра по јулијанском одн. 24. новембра по грегоријанском календару.