У време СФРЈ Градишка је била место великих предузећа попут фабрике пластике Стандард, намештаја Радник, одеће Трико, месних прерађевина Левита. После година кризе и незапослености данас Градишка креће у нову изградњу. Са преко50.000 становника има потенцијал, представља простор који обећава.
Председник општине Зоран Аџић са пуно ентузијазма и амбиција прича о периоду који предстоји, плановима чија би реализација омогућила да Градиша буде оно што је некад била.

– Корени су ми са ових простора. Љубав према Градишки и њеним људима.То ме је потакло да читав радни век будем у служби општине. Од 28 година рада у Електродистрибуцији, пуних 26 сам провео на месту техничког директора и првог човека великог прдузећа. И те године су пролазиле у сталним, свакодневним контактима са грађанима и привредом и тражењу начина да им се помогне, да им буде боље.
Један од начина је било и политичко деловање.
– Кроз своју политичку опцију, организацију СНСД, заједно са председником Милорадом Додиком, видео сам да морамо и можемо доста да урадимо за Градишку. Зашто? Одговор је једноставан. Градишка су врата и Републике Српске и Босне и Херцеговине. Преко Саве је Европска унија, штета је да то не искористимо.
Описујући општину Аџић са осмехом на лицу каже:
– Лијевче поље и Поткозарје кад сјединимо добијамо изузетну пољопривредну доминантну производњу. Сама чињеница да Градишка производи негде око 40% воћа на простору Босне и Херцеговине, а главни је произвођач јабуке, јасно је да то мора да се искористи. Народ је страшно вредан. Наш задатак је да се створе услови и да ти производи могу да се пласирају, продају.

Додаје:
– Доминантна је и индустрија, пре свега дрвна, метална, текстилна, услужне делатности… Такође је велики туристички потенцијал, 57 километара граничи са реком Савом, ту су Козара, Поткозарје, Лијевче поље. Задатак моје генерације је јасан али исто тако и обавеза да и наредна генерација буде у том духу, све за развој општине.
Један од главних начина је довођење ино-партнера. Аџић каже да је изгубљено доста времена:
– Могли смо у периоду рада мог претходника да повучемо одређена средства од Европске уније, преко фондова пограничне сарадње. Ниједан пројекат развојни није у претходне четири године направљен. Заустављена је изградња спортске дворане, која од 2012. стоји незавршена. Градишка општина је препознатљива и по светским, европским и републичким првацима , у појединачним и екипним спортовима, а једина смо општина у окружењу која нема спортску дворану. Младим људима, спортистима, је такав објекат неопходан. Искрено се надам да ћемо идуће године, у септембру, завршити и предати је младим спортистима и омладини на коришћење.

Како да се помогне привредницима?
– Домаћим привредницима треба да пружимо подршку и шансу да се развијају што више, да искористе погодности геостратешког положаја Градишке. Да доведемо иностране партнере који желе заиста да инвестирају. Имамо пар примера добре пословне политике коју смо повукли у последњих 10 месеци, то је отварање предузећа ЛАТОНЕДИЛ, које запошљава агроиндустрију зоне Нова Топола – 80 људи. Ових дана ћемо приступити продаји 5 хектара земљишта, познатој светској компанији ЦАЛЗЕДОНИА, која жели да изгради 20 000 квадратних метара пословног простора и запосли око 1000 радника.
И то није све, зар не?
– Није, наравно… Имамо отворену агроиндустријску зону у Новој Тополи на 150 хектара са 200 запослених радника. Имамо негде 6-7 компанија које раде а жеља је да ту имамо и пар хиљада запослених. Сад радимо измену регулационог плана и те садржаје хоћемо да понудимо инопартнерима.

Има ли све то одјека?
– Имамо интерес компанија које желе да дођу из Немачке, Аустрије, поготово Италије. Локална управа даје максималну подршку тим инвеститорима и приватним домаћим компанијама и инопартнерима. Цена квадратног инфраструктурног опремљеног земљишта је једна марка односно пола евра.
Постоје ли примери конкретних улагања?
– Ове године желимо да уложимо у Агроиндустријску зону, негде око три милиона марака. Да асфалтирамо улице, завршимо канализацију, добијемо грант средстава, чистач за канализациону мрежу. Водоводна мрежа је већ урађена. Негде на пролеће ћемо имати једну инфраструктурно добро уређену зону, привредну зону, коју желимо да дамо на коришћење привредницима, домаћим и иностраним партнерима.
Мост на Сави је објекат од изузетног значаја?
– Разумљиво, јер треба аутопут Београд-Загреб да повеже са Бања Луком, Добојем и проширењем тог аутопута према Мркоњић Граду, Млиништу, према Јадрану. Сама изградња аутопута, моста на Сави би требала да почне крајем идуће године. Тако је већ прецизирано, односно договорено и са Европском унијом и са Хрватском.
Хрватска страна је мало одуговлачила и требала би до пролећа следеће године да изда грађевинску дозволу за свој део стране. Са стране Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, постоји комплетна грађевинска дозвола, комплетна пројектна документација. Желимо изградњу тог моста, желимо простор који зовемо пословна зона ЛИМАН, која не треба да буде само за интересе наше општине, него за Републику Српску и Босну и Херцеговину. То је простор од 400 хектара земљишта које желимо да претворимо у привредну односно у слободну економску зону. Да искористомо тренд пресељења технологије из Европске уније у земље ван ње, али у близини њених граница. На такав начин би Градишку пословно отворили.

Непосредне активности?
– Почећемо завршетак спортске дворане. Обезбедили смо три милиона марака у овој години. Обезбедили смо такође три милиона марака за агроиндустријску зону Нова Топола, желимо са милион марака да уђемо у реконструисање водоторња и модернизовање снадбевања увођењем система даљинског управљања надзора и праћења објеката у водоводној мрежи.
Очигледан циљ је да се инфраструктурно изгради простор општине и да се грађанима створи један угоднији начин живота на читавом простору.
– Желимо да задржимо наше људе да развијају своја привредна газдинства широм простора општине како у Турјаку, тако у Подградцима, Грбавцима, Кијевцима, Ламинцима, Сеферовцима, Петровом Селу, Вилусима, Романовцима, Новој Тополи… Да људи живе и развијају своја мала привредна газдињства, да се баве производњом , да као локална управа доведемо партнере у агрозону Нова Топола, који се баве откупом и прерадом пољопривредне производње, јер сматрамо да је највеће предузеће на простору Градишке, Лијевча поља и Поткозарја. С друге стране да инфраструктурно опремимо сва села, пре свега путном комуникацијом, водом и струјом, да су наши грађани на читавом простору за 15 минута у Градишци, за 45 минута у Бања Луци, али да живе зивот на свом селу. Ако очувамо живот на селу, очуваћемо и општину Градишка, сачуваћемо и Републику Српску.

Перспектива није лоша, напротив?
– Градишка има преспективу, гледајући неке развојне пројекте европске комисије, Европске уније, негде од 2012-2032. године. Видимо да је Градишка позиционирана, врло битна дестинација на том простору. Ми ћемо покушати да тим путем, преко граничне сарадње, која се отвара почетком следеће године, путем европске комисије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, да дођемо до средстава из фондова Европске комисије, Европске уније, како би инфаструктурно изградили и доградили простор општине, а самим тим створили и предуслове за привредни развој. Мислим да то можемо.
И ништа мање важно је реформа админиситрације?
– Циљ је да прво запослени у локалној управи општине схвате да су они ту због грађана и због привредника, а не обрнуто, ту свест покушавамо да мењамо… Уводимо једношалтерски начин пословања, да на једном месту грађанин може да добије све услуге а не да га неко шета од врата до врата. Дакле да у што краћем року, максимум од седам дана, добије реализацију свог захтева. Уводимо смањење административних такси и накнада, да привучемо инвеституре.
КУЛТУРА У ФОКУСУ
Председник општине Зоран Аџић не запоставља ни културу, традицију и прошлост Градишке.
– Градишка је препознатљив град са дугом традицијом друштвеног и културног живота . То желимо да подигнемо на један још већи ниво. На жалост 2006. се догодио трагичан догађај, изгорео је Дом културе и три жене су у пожару изгубиле живот. Смогли смо снаге да помоћу Владе Републике Српске реновирамо и обновимо културни центар и заиста, сада имамо један од најпрестижнијих културних центара у региону, опремљен са две велике сале. Имамо и позоришну салу, значи универзалну салу и желимо да то искористимо у развоју културног и друштвеног живота.

Музеј је такође драгуљ општине.
– Тачно, имамо завичајни народни музеј. Воде га млади људи који су препознали активизам и желе да се сачувају културне традиције и обичаји овог простора, што је сигурно друштвени бисер. Онај који сачува своје традиције, своје обичаје, своје етно садржаје, сигурно има и огромну шансу да опстане и као народ.
ВЕЗА СА СРБИЈОМ
За Зорана Аџића нема дилеме:
– Циљ нам је да Република Српска буде трајна творевина која има своју сигурну перспективу и као геостратешки положај. Важно нам је јачање веза са матицом Србијом и једног дана вероватно ћемо постати једна целина, јер то и припада српском народу. Градишка је толерантна средина, која отворених руку прихвата све људе добрих намера који желе овде да живе и имају простор да остваре своје развоје, пројекте и планове. Потребни су нам сви људи добре воље, који желе да помогну да се општина развија, без обзира да ли су рођени ту или на неким другим просторима а сада живе у Градишци.
МЛАДИ СУ БУДУЋНОСТ
Сигурно је да су млади будућност општине. Аџић каже:
– Морамо да се посебно посветимо младим људима, и у локалној управи је моја нека концепција и визија, да их што више укључујемо у друштвени и политички живот, да сами креирају свој амбијент у којем би видели своју шансу и перспективу, да остану, да не одлазе са ових простора у Европску унију или широм света, јер ако изгубимо младост, кадрове, стручне високо образоване људе, мајсторе који треба да носе нашу привреду, онда перспективе неће бити.
ПОРУКА ДИЈАСПОРИ
Велики број Градиштанаца се налази ван њених граница, у Европи и прекоокеанксим земљама. За њих јасна порука:
– Заиста бих волео кад би могли да успоставимо контакте и са дијаспором широм света. Отворени смо за људе који имају своје компаније а заинтересовани су да дођу и инвестирају. Желимо да дамо шансу свим људима добре воље, који желе да помогну и који се баве хуманитарним радом. Имамо бројне тешке социјалне проблеме. Путем нашег центра за социјални рад годишње из буџета издвајамо три милиона марака на социјална давања за помоћ угроженим породицама. Желимо да направимо тријажу, да се тачно дефинише које су то породице у стању социјалне потребе и да се њима максимално посветимо, а не онима који желе да злоупотребе систем социјалне помоћи. Радници центра за социјални рад су верификовани да могу да направе процену ко је у стању социјалне потребе. Због тога позивамо и људе из дијаспоре који желе и осете потребу и да овде инвестирају, да траже своје некакве пословне интересе али желе и да помогну, ми смо спремни да разговарамо, да се договарамо и да оберучке прихватимо сарадњу.
ОБНОВА ЦРКВЕ
И на крају велика жеља:
– Хоћемо да путем и наших људи у дијаспори кренемо идуће године у обнављање централног храма који је први верски објекат кад улазите у БиХ, јер је Градишка главни гранични прелаз. То је Црква Покрова Пресвете Богородице у Градишци, која заиста треба да се реновира и да буде храм православља на овим просторима. Ако људи који су вери више посвећени, имају вољу и жељу да помогну, заиста би им били неизмерно захвални.

Председник општине посебно жели да истакне:
– Постоји међурелигијска толеранција. Градишка је отворен град, отворена средина, отворена општина. Поштујемо друге верске заједнице и њихове припаднике, али чувамо своје и не дамо да нам се било ко уплиће у наше верско и културно наслеђе.

Мајкл Бабић