[dropcap font=“0″]У[/dropcap] Земљи чуда се краде свашта. Али да ми је неко причао да су му украли посађену ружу ја не бих веровао. Док се то није мени десило. Испред дворишта, зидане ограде, имам засађених десетак ружа, стабљашица. То су оне које расту од стабла метра висине и ту се развијају у крошњу. У Аустралији се зову „стандард росес.“
„Немој молим те да правимо записник, смејаће нам се цео Београд.“
Тако сам једно јутро устао и приметио да једне нема. Лепо су је ишчупали из корена, однели и колац како би могли да је пресаде у свом дворишту или да је продају. Одем ја на полицију:
Добар дан, добар дан. Намрштен полицајац седи преко пута пулта и гледа ме. Објасним ко сам, која ми је адреса и кажем:
„Дошао сам да пријавим да су ми украли ружу.“
Човек ме гледа забезекнуто, а одједном из суседне канцеларије истрчаше четворо, петоро полицајаца, и један рмпалија полуоштрим тоном запита:
„Какву Ружу, краву или жену.“
„Ма не“, кажем ја, „ружу, цвет из корена, са кореном, украли је да је пресаде.“
Тако пита он мене да ли су прескочили у двориште, и украли, ја објасним да је испред.
„А па ми немамо ни записник, ни извештај о томе. Како да реагујемо“.
„Па ја сам зато и дошао да се направи записник“.
Опет забезекнуто он са чудом пита, да ли ја стварно хоћу да се направи записник.
„Немој молим те“, настави он, „да правимо записник, смејаће нам се цео Београд.“
И тако он мени понуди да не правимо записник, а они ће за узврат да појачају патролу, па ће патрола да пази на моје руже.
Такође су ми објаснили да по закону полиција не излази на увиђај ако су крађе испод 10.000 динара ($130). А моја ружа је само коштала 800 динара ($10.25).
То ме је подстакло да напишем, шта се све краде у Земљи чуда. Писао сам раније о томе да се киднапује куче богатијих људи и за откуп тражи 4.000 динара ($51).
У Београду се за време лета обије око 1.700 станова и кућа. Станови и куће се обијају у целом свету, али оно што је прилично необично за Србију су остале крађе. Лопови наравно, такође знају да полиција не излази на увиђаје испод 10.000 динара, па сходно томе тако и краду, али то могу да ураде на десет различитих места па то у једном дану испадне 100.000 динара (скоро $1,300).
Поред џепароша, којих је пун Београд, а који највише оперишу у градском саобраћају, пијацама или било где, где има више људи, краде се и на другим местима.
У пољопривреди чувене крађе су жетве. Преко ноћи људима нестају хектари жита или кукуруза. Једноставно ноћу унајме комбајн, и оберу кукуруз и жито. То се највише дешава у Војводини.
У баштама се краде парадајз, краставац. Једној баби су у Белом Потоку украли три овце из обора. Многима су тако нестајале и свиње.
Једном познанику су упали у гаражу и украли празну боцу за гас, која узгред речено нова кошта 3.000 ($38), другом весла за чамац, која ништа не вреде, али су направили штету да дотични сад мора да их купи.
Мајстори који вам раде у кући, такође краду. Мени је лично нестало гомила ствари, неки електрични апарати, али да се украде чекић, клешта или шмиргла папир, то ми никако не иде у главу.
Краде се на грађевинама. Иако изгледа да је алат мајсторима прилично обезбеђен, тамо где се изводе грађевински радови је посебна мета лопова.
Један мој познаник је тек посадио двадесетак јелкица у дворишту, да би сутрадан видео да нема ниједне. Такве јелке се овде продају максимум 1.000 динара (око $13).
По државним предузећима се краде још више. Да не набрајамо, али је недавно забележен случај крађе бензина, односно дизел горива. Радник Електродистрибуције Србије, успео је за само пет дана да купи на рачун фирме 29.000 литара дизел горива. То је укупно 4.582.000 тржишне вредности. $58.743 за пет дана.
У продавницама, самоуслугама и ту се свакодневно краде. Да не говоримо о пијацама. Узимају се најбизарније ствари, као сокови, алкохол. Трафике које продају новине и цигарете обавијене су гвожђем горе него Алкатраз, па ипак свака од њих је била неколико пута обијана, највише због цигарета. Украде се рецимо педесетак цигарета и две гајбе пива. Иначе пакло цигара овде кошта од 180 до 250 динара ($2.30 – 3.20), а флаша пива око 80 динара ($1.02).
Крађа аутомобила је светски феномен, али на Балкану то је нешто посебно. Најновији метод крађе аутомобила у Београду, јесте да се пробуше гуме, па док мењате гуму, бесни и нервозни они вам краду из аутомобила.
На путевима често стоји паркиран мерцедес у квару, и избуземљени шофер који маше за помоћ. Само зато да би вас опљачкао ако се зауставите да му помогнете.
Електродистрибуцији и железници редовно нестају бакарски каблови и шине. Иако је и било неколико смртних случајева, крадљиваца који су се пели на далеководе да би скинули неколико килограма бакраних жица, које су намеравали да продају отпадима, и даље се људи пењу и ризикују.
Скидају се и краду прозори и врата са кућа, ако је власник мало дуже на одмору. Скоро су у Румунији украли човеку целу кућу. Па је на том земљишту неко посадио кукуруз. Имао човек тридесетак ари плаца, и кућу. Ван града, и тамо ишао једном годишње преко лета. Овог лета имао је шта и да види. Од куће није остала ниједна цигла, а у целом дворишту растао је кукуруз. Власник посађеног кукуруза се бранио тиме да ништа није украо, већ је видео празно земљиште, па помислио да може да га искористи.
Бугарски туристички биро саветује госте који обилазе њихову земљу аутомобилом, да не стају сваком полицајцу на аутопутевима, јер су већина прерушени лопови. Зауставе вас, узму пасош и документа на преглед, и онда вам траже паре да вам врате. А не ретко узму и аутомобил и оставе вас на аутопуту.
Бугарска и Румунија су чланице Европске Уније. А ми се овде надамо да ће живот бити бољи кад се учланимо. Да ће се закони и живот променити.
Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
carapicv@hotmail.com