[dropcap font=“0″]S[/dropcap]vaki normalan čovek na svetu, od pet godina pa na više, bi se zapitao. Kako je moguće da jedan metar ima osamdeset santimetra. Naučili smo odavno da ako je nešto tačno u svetu gomile laži, onda je to matematika. Mada i to se sad pokazuje i dovodi pod znakom pitanja.
I baš tu leži zec. Dokaz da je osamdeset santimetra jednako jedan metar nije nikakvo poslednje naučno otkriće, reč je o nečemu sasvom drugom.
Bilo bi interesantno da sad u ovom trenutku zaustavite čitanje daljeg teksta i da dobro razmislite kako je to moguće. Kako, gde, kuda, u kojim varijantama, da li na zemlji ili u svemiru, možda u nekoj trećoj dimenziji. Pustite mašti na volju i vitlajte sve moguće i nemoguće stvari koje vam padaju na pamet, pa da nastavite čitanje i da uporedite svoja razmišljanja sa ovim senzacionalnim otkrićem 1m = 80cm.
Pošto ste sve moguće varijante preturili po svojoj glavi, ako ste zastali, preći ćemo na naučno dokazivanje kako se to u Srbiji radi. Pa možda ćete imati neke koristi da primenite taj svetski fenomen u Australiji i zaradite ogromne pare.
U Srbiji je sada sezona kupovanja drva, uglja i ostalih energanata za grejanje. I baš u oblasti energetike se primenjuje sistem merenja. Konkretno prodaja drva.
Drva se kao svuda u svetu prodaju na kubni metar. Znači jedan metar visine, dužine i širine i eto ga kubik. Tako naručite na primer četiri kubika drva, koji sad treba da budu jedan metar visine, jedan metar širine i četiri metra dužine. Prosto.
I kad vam doteraju drva, a svi vam kažu da se pazite jer drva prodaju prevaranti, gledate i čini vam se da ima manje. Tražite da se izmeri on izvadi metar i pokaže vam mera tačna 4 h 1 h 1.
I dalje ste sumnjičavi, al’ mislite metar ne vara. Mora da ste vi pogrešili. Kasnije saznate da su oni naručili metar iz Kine koji se pravi prema dimenzijama koje želite. Znači naruči se metar, i traži da on bude dužine 80 santimetra. Tako se svaki santimetar skrati neki milimetar i dobije se tačno 1 metar jednako 80, 85 ili 90 santimetra.
Tako su meni merili, ja znajući za trik izvadim svoj metar. Prodavci drva idu na to, da nemate metar, da vam nije pri ruci, da vas mrzi da ga donosite i tako lepo vas ubede. I donesem ja svoj metar i izmerim i dokažem da je kraće.
„Čekaj“, kaže prodavac drva, „tvoj metar nije dobar. To je neki kineski metar. Ovaj moj je iz Nemačke.“
Na njemu lepo piše „Made in Germany“, ali to su Kinezi napisali, ne Nemci.
Još jedna uspešna prevara. A ko bi se setio da menja dužinu metra. Samo Srbi i Kinezi.
Svuda u svetu ima prevaranata. Ali kad država vara narod to je tek tragedija. Primera ima na hiljade. I gotovo svakodnevno. Teško je poverovati, ali ovaj sledeći primer može da vam pokaže dokle sve to ide i kako se manipuliše i vara narod.
Nedavno je carina u Nišu prodavala na javnoj aukciji oduzete automobile. Njih oko pedesetak. Oduzimani su iz raznih razloga. Na primer prevožena je droga u njima, nije plaćena adekvatna carina itd itd. Za to postoji procedura i carina se „pridržava“ zakona.
Na aukciji se pojavljuju oni koji nemaju dovoljno para pa žele da kupe nešto jeftinije i oni drugi koji koriste priliku da posle prodaju auto za malo veću cenu. Na kraju krajeva bilo je i dilera koji su kupovali po nekoliko automobila.
Zavrzlama je toliko komplikovana da se bojim da će vam biti muka i dosadno da čitate dalje. Možda bi bilo bolje da u ovom trenutku i završite ovaj članak, ali ako ste ipak radoznali da idete dalje, onda morate sa pažnjom da pratite. Kao najozbiljniji triler da bi shvatili o čemu se radi.
Idemo dalje.
Kupci automobila su podigli automobil uz dokumentaciju da auto pripada njima, jer su isplatili sumu u celosti, da mogu da ga registruju itd.
Sve je to izgledalo lepo dok nisu otišli da registruju automobil.
Kad tamo, ne lezi vraže, državna ustanova koja registruje automobile, takozvani MUP Srbije, odbije sve zahteve i kaže da ovi automobili ne mogu da se registruju. Iako su imali ispravan tehnički pregled i svu potrebnu dokumentaciju za registraciju jednog automobila.
Odbije zahteve svih njih pedesetak. Oni se udruže pa na carinu. Vi ste nam izdali potvrdu i garanciju da ovi automobili mogu da se registruju, tako je u ugovoru o kupovini, ako ne mogu da se registruju molimo pare nazad.
Carina ni da čuje. Tvrde, mi smo uradili sve po zakonu i ti automobili mogu da se registruju.
MUP Srbije kaže, mi radimo isto tako po zakonu i ne mogu da se registruju.
Nije mi sad jasno o čijem zakonu oni govore. Da li su oba zakona iz Srbije, ili jedan iz Zimbabvea a drugi iz Srbije, pa se kose.
Stvar ide još dalje. Jedan registrovani prodavac automobila, čovek koji ima legalan biznis da to radi, kupio je tri automobila. Kaže, ja sam prevaren, da sam znao da ne mogu da ih registrujem ja ih ne bi kupovao. U carini su me ubedili i dali svu potrebnu dokumentaciju da mogu da registrujem sva tri automobila. Sad ne znam šta da radim, priča nam prodavac. Puk’o sam preko 20.000 evra ($30,000). „I još mi na registraciji jedan pametnjaković daje savet,“ nastavlja priču prevareni prodavac, „kaže mi, ma šta te briga. I ne moraš da registruješ. Rasturi automobil u delove i prodaj delove, tako ćeš da zaradiš pare.“
„Da prodajem u delove, kaže mi,“ nastavlja prodavac svoj monolog, „pa da sam hteo da ga kupim u te svrhe ne bi toliko platio na licitaciji. Platio bih manje. Ovako ne mogu da uzmem ni pola para što sam platio. ^ak ne mogu ni sam da ih vozim. A lepo su nam rekli mi garantujemo.“
„Da ih sad tužim, ni od toga nema ništa. ^ekao bih na proces najmanje pet godina. Jednostavno sam ovim potezom uništen. A sve sam radio po propisima.“
Kad bi sad išli u najdublju analizu shvatili bi da ovo gore nije toliko tragično, koliko je tragično to što svako na svoj način tumači neki zakon. Kako njima odgovara. A niko ne ukazuje na taj zakon, taj i taj broj, ili taj i taj član. U Srbiji državne ustanove samo kažu – Radimo po zakonu.
Kojem bre zakonu, onom iz Rimskog doba!?
Da kontaktirate autora
pošaljite email na:
