Kрајем августа ове године сам са ћерком путовао из Мелбурна на одмор у завичај. У овом контексту, кад кажем “завичај“, мислим на све наше просторе, тако блиске сваком срцу које од њих потиче.

Тако смо стигли и до Бајине Баште и упознавања са Бајино-баштанским кајакашима. Одушевили су нас својом енергијом, ентузијазмом и непосредношћу. Дали су нам по кајак па смо и ми веслали љепотицом Дрином. Доживљај је био потпун – веслали смо кајаке из неког другог времена, у распадању, ухваћени љетњим невременом са грмљавином и градом, борећи се са брзацима Дрине. Све се срећом лијепо завршило.

Као и раније поменути стари чамци, и просторије клуба су биле, без претјеривања, у очајном стању. Упркос дугој традицији и бројним успјесима, кајакаши су, чини се у потпуности препуштени сами себи и успијевају како-тако да опстају само захваљујући изузетним напорима појединаца. Бојим се да постоји веома реална опасност да се једна дивна традиција кајакаштва у Бајиној Башти угаси.

Историја Клуба

Кајак клуб “Дрина” је основан 1952. године и веома брзо по оснивању клуба, кајакаштво, односно веслање на дивљим водама, постаје један од водећих спортова у Бајиној Башти (ББ). Први званични наступи кајакаша из ББ су забиљежени 1956. године на државном првенству Југославије у кајаку и кануу на дивљим водама у мјесту Ушће на ријеци Ибар, 50-так километара јужно од Краљева.

Седамдесетих година прошлог вијека кајакаштво у ББ проживљава период затишја али клуб ипак успијева да се одржи. У то вријеме млади кајакаши нису учествовали на такмичењима и ван-клупске активности су се свеле на активно учешће у ношењу југословенске кајакашке штафете.

Ангажовањем браће Милије и Милана Мандића, клуб поново оживљава 1979. године. Исте године клуб учествује на Међурепубличким Омладинским Спортским Играма (MOSI) у Горажду и у екипној конкуренцији осваја друго мјесто (овдје можете погледати архивски ТВ снимак о Горажду и МОСИ 1979. године) –https://www.youtube.com/watch?v=zNv1SGQ-1-E

Исте године, на маратону Фоча – Горажде, Милан Мандић осваја прво мјесто у сениорској конкуренцији, екипа јуниора укупно треће мјесто а пионири друго, у својој конкуренцији.

Четири године касније, на државном првенству у Бихаћу на Уни, ББ кајакаши освајају треће мјесто у категорији јуниора и треће место у тимској вожњи “3хК1“. Те исте 1983. године у Бајину Башту долази прва титула првака Југославије – Пионирска екипа Дрине осваја прво мјесто у конкуренцији, испред “Славије” из Загреба и “Костајнице” из Хрватске Костајнице. Од тог времена, КК “Дрина” из ББ постаје озбиљан конкурент за највиши пласман на свим такмичењима на просторима Југославије.

На међународним такмичењима медаље су освајали Милан Мандић, Бобан Савић, Милена и Марко Мандић, Јелена Нешковић и Небојша Аџић. Чланови Кајак Клуба Дрина су, у свим категоријама, освојили више од 30 титула првака Југославије, што у  екипној, што у појединачној конкуренцији. Прва мјеста у свим категоријама су редовно припадала неком од кајакаша Дрине. Прваци Југославије у конкуренцији сениора од 1991. су били Раде Веизовић, Зоран Петровић, Бобан Савић и Бобан Весић. Зоран Божић и Сретен Биљић су били државни прваци у конкуренцији јуниора.

Од 1991. до 2011. године у тимским тркама “3xK1”, кајак клуб Дрина није изгубио ни једну трку. Супериорност овдашњих кајакаша се огледала и у томе што су тада имали државне прваке у свим категоријама. Кајакаши из Бајине Баште су практично били без конкуренције у Србији и цијела државна репрезентација је била сачињена од репрезентативаца из ББ. На првенству Европе које је одржано у Бихаћу 2007. године, репрезентативци Србије, односно кајакаши Дрине, су заузели 7. мјесто у дисциплини “3xK1” у саставу Мићовић, Аћимовић и Савић.

Након 2011. клуб почиње да се суочава са тежом финансијском ситуацијом која наставља да се погоршава из године у годину. Упркос овом тешком стању, резултати на националним такмичењима и даље остају на завидном нивоу – клуб наставља да предњачи по броју освојених медаља на свим државним такмичењима. У овом периоду медаље на такмичењима у Србији и иностранству су освајали Богдан Стојановић(садашњи предсједник клуба), Радован Анђић, Давид Ђорђевић и Ивана Илић. На првенству свијета за млађе сениоре до 23 године, које је одржано у Аустрији 2016. године, такмичар Кајак Клуба “Дрина” Марко Марјановић осваја веома солидно 4. мјесто, изгубивши трку за медаљу за само неколико секунди. То је уједно био и најбољи резултат кајакаша Дрине на међународним такмичењима у периоду од више од двије деценије.

На јуниорском свјетском првенству 2017. године, у тимској вожњи “3xK1”, репрезентативци Србије су заузели 9. мјесто у саставу Веизовић и Јовић (К.К. Дрина) и Перовановић (К.К. Чачак).

Исте године Ивана Илић осваја 3. мјесто на Евро-купу у Бања Луци, a 2018. године потврђује свој квалитет још једним трећим мјестом на Евро-купу у Скопљу у категорији сениорки, К1.

На јуниорском првенству Европе 2018. године у тимској вожњи “3xK1”, репрезентативци Србије заузимају 6. мјесто у саставу Веизовић и Јовић (Дрина) и Тахировић (Стари Град).

На Евро-купу у јуниорској конкуренцији, који је одржан у Чешкој, кајакаши Дрине Матија Веизовић и Марко Јовић освајају 4. и 5. мјесто.

Напомене:

• “K1“ – такмичар/ка у једносјед-чамцу са веслом које има двије лопатице.
• “3xK1“ – 3 такмичара/ке у једносјед-чамцима са веслима са двије лопатице
• Фејсбук страница КК Дрина:https://www.facebook.com/kajakklub.drina
• Опис историје клуба обезбиједио Богдан Стојановић, предсједник клуба, контакт kajakklubdrina@gmail.com

Уколико сте у могућности и желите да помогнете младим кајакашима из Бајине Баште, можете се јавити редакцији Српског Гласа или контактирати клуб директно на горњу и-мејл адресу или преко Фејсбука. Уколико сте прочитали цијели чланак, најљепше вам се захваљујемо на указаној пажњи и желимо вам свако добро.

Наталиа и Зоран Душановић