Prošlonedeljne službe srpskih pravoslavnih hramova u zemlji matici i širom sveta gde žive naši ljudi, nesumnjivo su bile posvećene bolnoj uspomeni na tragediju progona Srba sa svojih vekovnih ognjišta iz Republike Srpske Krajine pre 26 godina, u zločinačkoj akciji oružanih hrvatskih jedinica pod nazivom „Oluja“. Svi srpski hramovi u Pertu su obeležili ovaj tužni povod, a najposećeniji je bio pomen i parastos stradalima održan u crkvi Svetog Save u Hajgejtu.
U Pertu živi nekoliko hiljada Srba iz Krajine i njihovih potomaka, od kojih je veliki broj onih koji su i sami bili u koloni prognanika, koja je više od nedelju dana putovala od Krajine do Srbije, u kojoj su nedužni civili bili čak i bombardovani od strane hrvatskih vazdušnih snaga.
Ne treba posebno podsećati da je u ovom zločinačkom poduhvatu srpski nacionalni korpus doživeo tragediju biblijskih razmera, kada je izgubio vekovne teritorije sa kojih je proterano više od dvesta hiljada Srba i da niko nije odgovarao za ovaj egzodus, nezapamćen u istoriji čovečanstva. Put od svog praga do Srbije mnogi nisu okončali – tokom „Oluje“ ubijeno je skoro dve hiljade ljudi, a njih blizu 800 se još uvek vode kao nestali. Ne treba zaboraviti ni one koji su sebi oduzeli živote, u beznađu shvativši da su preko noći ostali bez doma, bez pokućstva, ličnih stvari, bez posla, bez članova porodice i prijatelja, poniženi, očajni, prinuđeni da spavaju kojekuda, na otvorenom ili u kolektivnim smeštajima. Nažalost, mnogi se nisu mogli zadržati ni u Srbiji, koja je i sama u to vreme trpela veliku krizu, sankcije i potonje bombardovanje, pa su mnogi potražili novi dom daleko i od matične zemlje i vekovnih ognjišta – Dalmacije, Like, Banije, Korduna i drugih delova bivše Jugoslavije. Time se takođe srpski narod velikim delom izložio nestanku u vidu gubitka osnova nacionalnog identiteta i asimilacije u zemljama njihove emigracije, zaboravljajući jezik, kulturu i tradiciju svog naroda. Pogotovu to karakteriše novije generacije, to jest one koji su emigrirali mladi ili su rođeni u inostranstvu.
O svemu ovome i činjenicama važnim za podsećanje govorio je u veoma emotivnoj i nadahnutoj besedi otac Saša Stojanović, starešina hrama Svetog Save u Pertu. Nakon redovne službe upriličen je čin parastosa za stradale. Između ostalog, otac Saša je podsetio prisutne parohijane o istorijskim činjenicama koje su prethodile događaju, odnosno o vekovnom kontinuitetu življenja Srba u području Srpske Krajine, o manastirima i crkvama koje svedoče o autohtonom prisustvu pravoslavlja, odnosno Srpstva u tim krajevima. Podsetio je da su srpski Krajišnici Vojne Krajine branili Evropu od osvajačkih hordi, da bi na kraju doživeli tako strašan egzodus, kakav nije zapamćen u modernim vremenima, i to uz ćutanje od strane svetskih moćnika. Otac Saša je takođe pomenuo teška stradanja i u ostalim srpskim krajevima, uključujući Zapadnu Slavoniju, Sarajevo, druge krajeve Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali i srpske žrtve Srebrenice i okoline, koji su upravo stradali na pravoslavne praznike, što je sobom nosilo poruku i značenje etničkog i verskog čišćenja. Otac Saša je poručio da je i zaborav vrsta stradanja, te je pozvao sve naše ljude, posebno kolege sveštenike i sve druge, da svedoče o istini i da je prenose onima koji su manje upućeni o stradanju srpskog naroda.
Nakon službe otac Saša Stojanović je pozvao prisutne u crkveni dom i obavestio da će sredstva prikupljena povodom ove panihide biti poslata kao pomoć povratnicima u Krajinu. U svakom slučaju, našim ljudima tamo je svaka pomoć neophodna, pošto se ni dan danas, četvrt veka od ovog nezapamćenog egzodusa, nisu rešila mnoga pitanja i problemi vezani za imovinu i prava povratnika i drugih Srba u Hrvatskoj, gde avet šovinizma i ustaštva još uvek lebdi nad svakodnevicom.
M.D.
