Иза великих људи остаје да се гради, остаје и да се руши. Један од људи, који је иза себе оставио много више да се сруши, него што ће сигурно да се гради јесте недавно преминули Вук Бојовић.
Недавно смо имали прилику да гледамо фудбалску утакмицу Србија - Албанија. Нико се није надао епилогу. Ни играчи, ни навијачи, али изгледа ни полиција, која је требало да предузме мере да до тога не дође. Но, сад је касно говорити о грешкама, него можда, у неку руку, по први пут треба похвалити комплетно јавно мњење, медије, политичаре и све оне који су, чини ми се, први пут заједно стали у одбрану Србије.
У мору глупих и незанимљивих догађаја, који су у медијима приказани као догађаји недеље, како би створили још већу маглу над егзистенцијалним питањима на која нема ко да одговори, на првом месту бих издвојио изјаву бившег председника Србије Бориса Тадића у Македонији.
Тешко је писати о људима. Има их свакаквих. Међутим, када је створена демократија, као систем, наметнула се владавина већине, па се кроз историју, углавном гледало како већина жели и размишља, што је можда деловало праведно, или бар најправичније.
Пише Славиша Павловић, Београд
Ако желиш да уништиш један народ прво му уништи културу. Култура представља пут којим се човек креће и докле год тај...
