Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
Можете ли да се сетите с којим сте српским политичарем задовољни, за кога бисте могли да кажете да је заслужио поверење које је добио на изборима и да је оправдао очекивања бирача. Да не идемо даље у прошлост, којем би сте српком политичару дали позитивну улогу у ономе што је урадио за Србију и српски народ од почетка деведесетих година прошлог века до данас?
Мени такав није познат. Сетите се предизборних обећања, о бољем животу који ће доћи првог дана кад новоизабрани дођу на власт, о борби протув лопова, против милијардера који су се обогатили ратним профитерством, преварама и свим облицима криминала. У сећању народа остају углавном они који су били у врху власти, а они остали, лопови равни њима, полако падају у заборав. А Србија стење под лажним обећањима, народ живи све теже и теже, односно преживљава на начин на који ваљда једино Срби могу да преживе.
Која област друштвеног и јавног живота у Србији данас није девастирана и уништена, који политичар може да с поносом каже да је дао допринос бољем животу обичних људи. Свеједно да ли су то политичари на власти, или су у ткз. опозицији, или су бивши. И да ли вам је познато да иједан, ама баш један од њих, живи животом каквим живим највећи број грађана Србије. Каква је то држава у којој факултетски образовани млади људи, по завршетку студија, једва чекају да збришу заувек из Србије, па ће своје знање ставити у службу оних развијених земаља које цене вредност и знање, а не породично стабло или припадност политичкој странци? Каква је то држава у којој једна гола сиса неке од белосветских дама ноћи, привлачи далеко већу гледаност на државној телевизији, него рецимо наступ генијалног младог математичара или истраживача?
Докле смо догурали кад нека Станија или стотине сличних Станија, отворено говоре с ким су спавале и колико њихов фрајер може пута с вијагром или без ње, кад се у ткз. ријалити шоу пред очима “одушевљене“ публике, отворено дрпају на начин како то и животиње избегавају да раде, у програму у којем млада “старлета“ скине горњи део одеће, а онда јој Бора Дрљача, који јој по годинама одавно може да буде деда, проверава да ли у сисама има мало или пуно силикона. Каква је Србија данас држава у којој је неморал одавно победио морал, у којем су страсти далеко испред емоција, а примитивизам царује у свим областима јавног живота, од Парламента до улице? У Србији данас, девојчице се продају за кока колу, а идоли нације су криминалци, осуђене убице и клошари с маргине живота.
Наравно да политичари, који су добили глас на изборима, сносе највећу одговорност, јер их занима само богаћење и лагодан живот. Колико се повећала имовинска картица, само примера ради, Чедомира Јовановића или Томислава Николића, у последњих двадесет година?
Како променити Србију кад корупција никад није истребљена, односно кад је одавно саставни део свакодневнице и кад без “новчаног дара“ не можете да завршите ни један посао, без обзира да ли се ради о грађевинској дозволи, прегледу код лекара или добијању неке потврде? Никако, док нема одговорности оних који тако раде и док нема санкционисања криминалног понашања. Осим ретких појединаца, да се јавности премажу очи, колико је великих лопова и пљачкаша у криминално проведеној приватизацији, завршило иза решетака по правоснажној пресуди?
Демократија има једну велику негативну карактеристику, јер нема сумње да на демократским изборима, свака будала може да дође на власт. Могу и они којима интереси државе не значе ништа, а добијање избора сматрају одличном приликом да се обогате и да заузму добре стартне позиције за синове и унуке. Што се Србије тиче, постоји и једна специјалност. Највећи број ткз. опозиционара нису против власти, него су против државе Србије и српског народа. Не треба посебно подсећати колико су зла Србији направиле ткз. невладине организације у последњих двадесетак година. И тако у круг, самољубљива власт, несрпска опозија и потпуно осиромашен и обезглављен народ.
А оно што нас још чека, не мислим на глупости и лажи у вези Европске Уније, непризнавања Косова или Београда на води. Наравно да је то у служби подрепаша и садашњих властодржаца, по мени, највећих продавача магле у новијој историји Србије. Мислим и бојим се, колико ће у следећих неколико година младих стручњака напустити Србију и колико ће се мање родити од оних који ће умрети. Знам и сигуран сам, за педесетак година, ако се овај тренд настави, Срби ће се у историјским истраживањима помињати као народ који је некад постојао.
Пуно је трагикомичних ликова на постјугословенској политичкој сцени, који су несрећом и даље остали, макар у малој јавности. За мене од два садашња Црногорца, а деведесетих срболиких четника, Мила Ђукановића и Новака Килибарде, нема трагикомичнијих. Од Милошевићевог главног јунака и младокомунисте, Мила Ђукановића, који је деведесетих евоулирао у четника и најављивао коначан обрачун с Хрватима и због којих није играо шах, док ваљда не заврши у затвору, више нас ништа не може изненадити, али је зато Новак Килибарда, остао онај којег треба стално посматрати и изучавати на факултетима који се баве лоботомијом.
У пролеће 1991. најављивао је да треба поубијати и трудне муслиманке (никада то нећу заборавити, јер сам био присутан) јер да ће оно што носе, за двадесетак година, убијати Србе. Тих година његова је Народна странка била више четничка него Равногорски покрет, али је онда открио да до 65. године живота није правилно изучавао историју, па је данас највећи непријатељ Србије и Српске Православне Цркве у Црној Гори, јер је у међувремену “открио“ да је Србија вековни непријатељ Црне Горе, а да је СПЦ окупаторска и злочиначка. Поставља се питање, какви ће бити ставови професора Килибарде, ако доживи сто година и “открије“ да је и овом приликом, изучавао погрешну историју Црне Горе.