Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд

По оној старој, да је напад најбоља одбрана, хрватски клерофашисти и њихови следбеници, настављају мржњом против Срба, а у акцију се укључио и Данијел Срб, којег је, немам дилему, Бог страшно казнио, највећом казном, човек који води усташку странку права и који се диви Анти Павелићу, презива се Срб. Могу да замислим како му је кад изговара своје презиме или кад се потписује.

Исти тај Срб, који се годинама труди да се у Хрватској у свим сферама јавног живота, оживи усташка НДХ, и који би најрадије да Срби не постоје, иако зна да је по неком претку тог народа добио презиме, а по познатој, да је потурица већи Турчин од Турчина, ових је дана тужио једини српски лист у Хрватској. Подсећам само, да за време прве НДХ, није било српских новина. Зашто би данас било другачије, кад је Хрватска, ионако настала на злочину 1995? Истовремено, значи договорено, градско веће Вуковара, укинуло је употребу ћирилице, па су тако хрватски „домољуби“ добили још један рат против „окрутног окупатора“, ћирилице, иако су донедавно и највећи писци Хрвати, не тако ретко знали да објаве књигу на ћириличном писму.

Хрватска, се тако, мало по мало потпуно приближила вишевековном сну, да буде етнички и верски потпуно чиста и да сви реметилачки фактори, Срби, православље и ћирилица, нестану и тако у потпуности остваре идеје највећих злочинаца, од којих је не мали број, и данас врло популаран код доброг дела хрватског народа, поготово, оног динарско кршко шкрипарског, који као и Данијел Срб, зна, да су донедавно били Срби православци.

Није неочекивано да нема реакције ни међународне заједнице, нити Србије, осим кратког саопштења. Ја сам међутим срећан и поносан, што у обе српске државе, Србији и Републици Српској, никоме не пада напамет да укине или из Устава избаци латинично писмо, нити да негира постојање хрватске нације.
Јер, најстрашнија би ствар за нас Србе била, да нас поистовећују и упоређују с њима, ми, који смо човечанству дали толики број генија и они, који су том истом свету оставили најдубље трагове у монструозним злочинима, посебно ратним. Ми који смо свету подарили толико љубави и херојства, да смо једина нација на свету чија се застава вијорила на Белој кући и они чија се застава четири године вијорила уз Хитлерову.

Посебно се радујем, кад велики број људи који су уз Србе задужили свет, имају или су имали блиске везе са Србима, од Јохана Волфганга Гетеа до Алберта Ајнштајна.
О спортским подвизима не треба трошити речи, али ипак бих поновио, Србија је најбоља спортска нација на свету у 2015. години. Кад би могли, како би то Срб и хиљаде Срба, радо укинули и поништили, исто као вековни живот Срба у простору који се данас зове Хрватска.

Данас, кад антисрпска еуфорија колико толико опада, пре свега због драматичних догађаја у свету, мрзитељима свега што је српско, не преостаје ништа друго него да нас мрзе. Забринути су и они представници српског народа у Хрватској, који су са Загребом покушали бити кооперативни, па тако Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, каже да је нетолеранција и мржња против српског народа већа него деведесетих, а потпредседник истог удружења, Саша Милошевић, објашњава за медије, да је СНВ упутило жалбу савету Већа Европе, надлежном за права националних мањина и УН, због кршења Ердутског споразума, који је довео до прекида грађанског рата пре двадесет година.

• После усташког оргијања у Книну и најновијег фашистичког поступка власти у Вуковару, не верујем да постоји имало сумње у шта се претворио свакодневни живот преосталих
• Срба у Хрватској. Треба ли се подсећати на неке од изјава ратног злочинца Туђмана, у времену највећих злочина у Олуји и после:
•  Припадници смо једног славног народа, који како у прошлости, а тако ни сада, није имао пријатеље. 14. март 1993.
•  Ако не би било Туђмана, не би било ХДЗ а, не би било ни Хрватске. 17. мај 1994.
•  Судови су доносили одлуке без мог знања. 17.мај 1994.
•  Нека је Србима срећан пут, нису стигли понети ни девизе, ни своје прљаве гаће. Книн, 6. август 1995.
•  Хрватска је данас сметња продору светске идеје о слободном друштву. 10. октобар 1997.
•  Мене ће историја сместити бок уз бок генералисимуса Франка, као спасиоца западне цивилизације од муслиманских дивљака. Разговор за Њујорк тајмс, 1998.

Не знам одакле амбасадору Монтгомерију закључак да сви Хрвати не мисле као ја’’. По повратку из Москве 1998.
Држава коју је свет признао с оваквим фашистичким нарцисоидом и лудаком на челу, двадесет година касније, потпуно се враћа, ако је икада и била ван, његовом изворном учењу.
Док Мађарска гради зидове против јадних људи, у Хрватској су зидови одавно подигнути, не само против српског народа, него, пре свега, против разума.