Прослава десетогодишњице рада позоришта Пилипенда одржана је у Српском центру Бонириг прошлог петка. Пре почетка вечере о. Миодраг Перић очитао је Оченаш и благословио вечеру. Након вечере госте је поздравио глумац и директор позоришта Сергеј Кожул и рекао следеће:
“Десет година је прошло од нашег првог појављивања када је мала група ентузијаста одлучила да направи позоришну представу. Прошло је некако брзо, са неколико пројеката на досадашњем репертоару. Чини нам се, а многи од вас ће се сложити, да смо оставили некакав траг на културној сцени нас Срба овде у Сиднеју и Аустралији.
Не тако давне 2009.године група од нас неколико је одлучила да направи позоришну представу и избор је пао на Кочићевог Давида Штрбца и представу Јазавац пред судом. Рекло би се нека врста случајности да смо баш у том тренутку могли сакупити четворицу глумаца да уради овај пројекат (тада смо наступили: Раде Радовић, Дарио Моцоња, Душко Тимарац и моја маленкост)…
Од самог оснивања глумци позоришта Пилипенда били су присутни на готово свим културним дешавањима у српској заједници. Биле су то вечери поезије, рецитације, монолози, са којима смо дали свој допринос у културно-уметничким програмима.
После краће паузе, Пилипенда је 2014. поставио представу Сумњиво лице, а играло је дванесторо глумаца. Неки међу њима су били професионални глумци, неки аматери, који су имали додир са сценом из области музике, циркуса или просто јавног говора а понајвише су то били ентузијасти, или како ја то волим да кажем, аматери са професионалним приступом раду. Они су из љубави створили још један комад који се представио публици у Сиднеју и Мелбурну. И опет са великим успехом и на велико одушевљење публике.
Те исте године добијамо једно појачање у нашим редовима, дипломирана глумица Кристина Брзић се са породицом доселила у Аустралију. Кристина нам се тада представила са својом монодрамом Дупло огледало. Кристина је, такође, тада играла улогу Марице на гостовању представе Сумњиво лице.
Исте 2014.године Пилипенда ради на копродукцији представе о Николи Тесли заједно са Удружењем Никола Тесла Српски. Био је то први пројекат наше представе на енглеском језику.
2016. године је створена представа Чаробни кофер госпође Икс коју играмо Кристина Брзић и моја маленкост.
Дакле и Пилипенда и позоришне групе 50-их, 60-их година, су првенствено имале за циљ да кроз рад позоришта очувамо пре свега наш српски језик и једну врсту културних обичаја кроз форму позоришта.
Али циљ позоришта није само очување или преношење традиције једног друштва, једне заједнице, већ има задатак да постави нека питања том друштву, да покуша да бар донекле понуди одговоре за неке проблеме тог истог друштва или заједнице. Да понуди нешто другачије, нешто ново…
Пилипенда је хтео да се представи са нашим последњим пројектом, представом Задња станица коју су многи од вас имали прилике видети недавно. За то свакако велику заслугу има и наш нови члан, дипломирани глумац из Београда, Борис Митровић. Борис је дипломирао у класи познатог глумца и професора, Небојше Дугалића. Свакако да је свој таленат и своје знање Борис унео и у наше позориште и он је једна нова снага и освежење за Пилипенду.
У години великог јубилеја, Пилипенда се може похвалити још једним новим подухватом а то је формирање драмске секције за најмлађе. Рад са децом, управо на очувању писане и изговорене речи, за нас је од великог значаја. Кроз драмске радионице, деца вежбају кратке сцене и приче, у исто време учећи и вежбајући српски језик. Кроз овакав рад стичу самопоуздање на сцени и јавном наступу.Наша деца су наша будућност и они су ти који нам уливају наду да је будућност позоришта Пилипенда, у деценијама које долазе, и светла и извесна,“ – завршио је Кожул.
Борис Митровић је између осталог рекао: “Прошле године у мају месецу на чувеној сцени ‘Петар Краљ’ у позоришту Атеље 212 у Београду сам се и званично заклео да ћу вечно и верно служити уметности. Тада одиграх чувену улогу Константина Гавриловића у Чеховљевом комаду ‘Галеб’. Радећи скоро годину дана на тој улози још једном сам себи потврдих колико је крвав живот професионалног глумца. Нема везе, то је мој живот и моја судбина и ја живим за то. Заклео сам се да ћу живети и умирати на сцени. Заклео сам се да ћу сваком лику којег играм дати своју суштину, своју мисао и да ћу увек и несебично свој сопствени живот залагати за туђи као што је рекао и чувени Константин Сергејевич Станиславски. Тога маја добих и званично академску титулу професионалног глумца и мој пут је почео. Одиграх свог Трепљева и у Београдском драмском позоришту и Бог ме онда послао у Аустралију. На другом крају света налетех на ово путујуће позориште Пилипенда. Оно што ме је одмах привукло јесте да та група слуша и ослушкује свој народ и игра комаде у којима се сваки наш човек може пронаћи. Позоришна група Пилипенда има јасан циљ а то је очување наших дела и нашег језика кроз културу и уметност. Једино ми дође жао када погледам у публику а оно све мање и мање деце и младих…
Од изузетне је важности да млади чувају нашу традицију почевши од изучавања наше литературе, културе и уметности. Тако да и у овим школама можете уздигнуте главе да кажете ко је Меша Селимовић, Иво Андрић, Бранислав Нушић, Борислав Пекић, Петар Кочић, па онда и сродни нам Тургењев, Достојевски, Чехов, Јесењин. Позоришна група Пилипенда је ту да вас подсети, научи и усмери. Велико хвала оснивачу Сергеју Кожулу, једном изузетном уметнику а пре свега добром човеку, на сјајној идеји да оснује овај огранак у овој далекој земљи. Хвала и аматерима на несебичном доприносу овој грани уметности,” – завршио је Митровић.
О. Перић је говорио о пожарима рекавши да тренутно има 150 пожара у Новом Јужном Велсу. Он је рекао да је наша хришћанска и братска дужност да угроженима помогнемо нашим прилозима. У петак 13.децембра биће организована донаторска вечера. Карта је $60. На вечери ће бити и гости из Парламента, као и гости из пожарне бригаде. Владика Силуан је путем видео линка замолио све присутне да се одазову овом позиву.
Те вечери наступили су: Балкан етно оркестар, деца Пилипенде, фолклорне групе Српског центра, фолклорне групе КУД Извор, трубач Столе, Теодора Ђукић на хармоници. Теодора је свирала класичну музику Јохана Себастијана Баха и народна кола. Од деце Пилипенде наступили су: Алекса и Лара, Андреј као и Јана и Стефан. Гостима се представила и Јулијана Николић, мис туризма. Рецитовали су Дуле Тимарац, Сергеј Кожул и о. Миодраг Перић. Своје ликовне радове изложила је Аленка Огњеновић, а Драгиша Павловић се представио иконама. Ово вече је било посебно и изузетно што се тиче музике, дечијих представа и поезије.Сала је била попуњена до последњег места.
Текст и фото: Никола Јовић