Познајемо га по најзначајнијим улогама у савременој српској кинематографији. Слободан Ћустић, глумац и директор Београдског драмског позоришта, ексклузивно говори за Српски глас о култури, националном идентитету и сарадњи са престижним руским позориштем Театар Волков.
Долазак руског театра оганизован је уз медијску подршку и сарадњу са Српским гласом.
У име БДП-А, чији сте директор, потписали сте меморандум о сарадњи са Театром Волков из Русије. Колико је сарадња два позоришта значајна за српску културу?
– За опстанак једног народа, важни су: породична вредност, сећање, традиција… духовност! Сви ти услови су садржани у уметности и писмености, без које нема ни записа, а ни намере. Нећу рећи ништа епохално тврдњом да смо ми један народ. Сходно томе је сасвим природно и логично да се наша сарадња прво огледа на уметничком нивоу. Значај ове сарадње је далекосежан, тренутно може бити мањих тешкоћа, али, када се та сарадња доведе у природан процес, имаће само одличне резултате.
Најавили сте да ће БДП гостовати на фестивалу у Јарослављу?
– Да, добили смо позив да на јесен гостујемо са својом представом на фестивалу у Театру Волков. Велика је то част и изазов. Ићи ћемо са представом Позив на погубљење Александра Червинског у режији Бобана Скерлића. почетак рада на том комаду смо померили са септембра на јуни месец, да бисмо стигли извести премијеру крајем септембра или почетком октобра на фестивалу у Јарослављу.
Шта су ваши наредни планови, као директора БДП?
– Наредни планови су освежење репертоара нашег позоришта новим насловимс, који би требало да имају исти успех или, бар већи од претходних, да бисмо могли што самосталније, у односу на оснивача, правити своју продукцију. То ћу урадити опрезним избором драмских текстов и редитеља који ће својим начином размишљања пружати велики допринос даљем напретку БДП.
Ви сте уписали глуму у 28-ој години живота. Ипак, и поред „закашњења“ иза себе имате изузетну каријеру. Колико је битно да човек пронађе себе, у професији којом се бави?
– Веома је важно да се било ко оставри у свом послу. Још је важније да свако ради оно што уме да ради. А најважније је да свако има прилику да ради оно што воли. Хвала Богу, ја сам остварен у свом послу, који умем и волим да радим.
Када сте ви уписивали глуму ФДУ је примао мали број полазника. Данас, приватне школе производе глумце који када заврше немају посао. Колико је такав систем уништио глумачку сцену?
– Одавно код нас не постоји кадровска политика. Кадровска политика је уско повезана са дугорочним државним и националним интересима сваке државе.
У филму „Три карте за Холивуд“ одиграли сте маестрално лик Николе Милентијевића, повратника из Америке, чврсто убеђеног у исправност својих поступака. У филму, једни су за Америку, други за Русију, а нико не води бригу о себи. Колико се та ситуација данас може упоредити са Србијом, где се многи више баве украјинском кризом…?
– Ми смо један веома леп, паметан и талентован народ, због тих особина смо на удару са свих страна. Народ који поседује такве квалитете, је својеглав и не прихвата калупљење које спроводи нови светски поредак, због тог неприхватања смо веома велика сметња, а можемо бити и истребљени…. Можемо да бирамо (?) Напредујемо, почели смо све више да бринемо о желудцу, а желудац је лакомислен, подмитљив и алав…
Какво је стање у нашој кинематографији?
Којој кинематографији?
Често истичете да сте српски патриота. Колико је данас патриотизам на цени? И да ли је лажни патриотизам преузео примат?
– Јесам патриота и националиста… једно без другог не иде. Неписмени, злонамерни и лопуже изједначавају национализам са шовинизмом. Када би сви волели свој народ и државиу у којој живе, било би много мање нејасноћа и сукоба. Патриотизам постаје полагано предмет трговине. Човек коме је све на продају, осуђен је на нестанак.
Медији данас мало, или боље рећи, нимало пажње не посвећују култури. Како то променити и одакле промена треба да крене?
– Медије не воде људи који се разумеју у клутуру. Медији одавно немају дужност да читаоце информишу о…. већ да им саопште да… Када истребимо мангупе из наших редова, моћи ћемо и о променаљма размишљати на бољи начин. Некада је неписменост била погубна, а сада нас интелектуалци воде у хаос….
Како би сте оценили однос државе према култури у протеклој деценији? Да ли се естради придаје већи значај?
– Протекла деценија је била посвећена примопредаји… Култура је била део кусура. Сада се ствари полагано доводе у ред, али…. Култура смета, скупа је, уметност ђели да отвара слепљене капке, да отвори прозоре и пусти кисеоник унутра… Ништа се не чује од синтетике….
Често се говори о кризи идентитета? Да ли смо ми народ који губи идентитет?
– Било би добро да смо га ИЗГУБИЛИ, јер оно што изгубите, можете потражити и поново наћи… међутим, имам утисак да ми свој идентитет бацамо, поклањамо и стидимо се њега. Оволико благо на свим нивоима има ретко који народ, а ми… ми се извињавамо што смо овакви, копирамо туђе глупости и одричемо се себе.
Да ли верујете да ћемо у будућности доживети неку промену на боље, у области културе, духовног и националног препорода?
– Верујем, јер све чешће примећујем младе који инсистирају на нашој традицији етно квалитетима, вери, а то ће све довести и до јачању породице као природног начина за опстанак целог човечанства…
Разговор водио Славиша Павловић, Београд
