Пише: Жељко Продановић

Недавно смо Живана Јовановић – власница Српског Гласа и моја животна сапутница – и ја, одлучили да одемо на одмор на неко од егзотичних острва у Тихом океану. Изабрали смо Раротонгу. Већ на почетку десила се занимљива ствар: Са Новог Зеланда смо кренули у суботу, а тамо стигли у петак. У повратку је било још чудније: Раратонгу смо напустили у четвртак, а на Нови Зеланд стигли у суботу. Наравно, ради се о разлици у времену. Раротонга за Новим Зеландом ‘касни’ 22 сата.

А сад неколико речи о овом предивном острву… Раротонга се налази око три хиљаде километара североисточно од Новог Зеланда и највеће је од петнаест острва које чине ‘државу’ Кукова острва (Cook Islands). Кукова острва су име добила по енглеском капетану Џејмсу Куку, који је на њих стигао крајем 18. века. На њима живи око 15 хиљада људи, највише на Раротонги – 12 хиљада. Занимљиво је да их на Новом Зеланду има дупло више – 30 хиљада. Разлог за то је чињеница да су њихиви становници држављани и Новог Зеланда и многи су у потрази за бољим животом стигли у своју другу домовину.

Иначе, становници Кукових острва су Полинежани и ова острва су населили пре хиљаду и по година, а стигли су са Тахитија. Најближи су им ‘сродници’ Маори с Новог Зеланда, и језик им је јако сличан. Ипак за разлику од Маора који су у последња два века због сталног ратовања с Енглезима изградили култ ратника, Раротонганци су много питомији и добродушнији. Кад их сретнете имате утисак да им је све ‘равно до мора’. Спори су, троми, некако равнодушни. Додуше треба их разумети, мислим да су гени учинили своје. Живети хиљаду и по година на тако малом простору и далеко од тзв. цивилизације, од човека направи ‘ленчугу’. А и што би се трудили да превише раде кад све имају надохват руке: Сунце, море, рибу, банане, кокосове орахе…

Сама Раротонга има обим од 32 километра и опасана је коралним гребеном који је штити од таласа океана и ствара предивну лагуну са кристално чистом водом. Вила у којој смо ми боравили је смештена баш у таквом пејзажу. (Тамо је зову вила, али то је заправо нешто као наша викендица, истина јако укусно сређена). Са терасе се пружа, смем слободно да кажем – невероватан поглед на плажу, која је удаљена само пар метара и сва је од белог песка. И још лепши поглед на лагуну. На стотињак метара од обале налази се корални гребен у који ударају огромни таласи и тако стварају продоран звук за који је јако тешко наћи праву реч, можда би најближа била ‘хучање’. То непрестано ‘хучање таласа’ је један од најлепших доживљаја на Раротонги, а ноћу је још лепши, уз месечину и коју чашицу вотке. Тек тада човек схвати да је у сред океана…

Током целе године температура на Раротонги је скоро иста, креће се око 28 степени. Исто је и са температуром воде, око 24 степена. Можете се купати скоро увек, и дању и ноћу, и кад је сунчано и кад пада киша. Додуше киша ретко пада, али тада је вода још топлија. Због тропске климе цело острво изгледа као велика ботаничка башта, додуше недовољно сређена, а од разних тропских биљака и дрвећа највише има кокосових палми, њих има на сваком кораку. Ако вас пут нанесе на Раротонгу поведите рачуна да не будете често испод овог дрвета јер је кокос прилично тежак и тврд и ако вам падне на главу може да вас повреди. Додуше, ја се нисам превише пазио, ипак је моја босанска глава тврђа од кокоса…

Наравно, ма како то све било лепо, човек не може по цео дан да се купа или да седи на тераси и посматра море. Зато смо одлучили да мало ‘истражимо’ острво. Само што смо прешли главни пут ушли смо у један сокак и њиме кренули према брду. И одмах наишли на сасвим другачији призор. Старе дрвене куће окружене стаблима кокосових палми, испод којих су лежале олупине старих аутомобила и мањих камиона, наоколо су чепркале кокошке и бесциљно лутали пси. Дакле, на само сто метара раздаљине два различита света: С једне стране, бескрајно лепа плажа и лагуна – рај за туристе и њихове очи – а са друге, једнолична свакодневница сиромашних острвљана. Нажалост, у таквом свету живимо и Раротонга није изузетак.

Један од најзанимљивијих доживљаја на Раротонги је вожња аутобусом. Постоје само два мања аутобуса која примају око двадесетак путника. Полазе са станице у граду сваких пола сата, један иде око острва у правцу казаљке на сату, а други у супротном смеру. Иако се ради о само 32 километра потребно им је око сат времена да стигну на почетну станицу. Занимљиво је да нема обележиних станица, аутобус ће вам стати било где на путу, довољне је само да подигнете руку. Исто тако, ако сте пошли на вечеру у неки од ресторана на другом крају острва довољно је да кажете шоферу куд сте кренули и он ће ту стати. Сам пут је прилично лош, рупе су само закрпљене и имате осећај да сте негде у Србији.

Посебна прича је ‘парламент’. Наиме, до 1965. Кукова острва су била у саставу Новог Зеланда, а те године су добила неку врсту ‘независности’ тако да имају своју скупштину и владу. Зграда парламента је преко пута аеродрома и то је заправо дуга приземна кућа коју не бисте ни приметили да случајно не видите натпис ‘Parliament of the Cook Islands’. Иако их политика у принципу не занима, неки мештани су ми рекли да је то заправо ‘кућа лажова’, јер је корупција тако велика да народ нема ни мало поверења у политичаре. Сазнао сам да скупштина има 24 посланика, али да од почетка године нису одржали ни једну седницу, јер је премијер стално на путу. Кад су га новинари недавно питали кад ће се одржати расправа о буџету он им је одбрусио: А зар ви морате све да знате???

Острвљани су веома побожни и на Раротонги постоји више од 20 цркава, најстарија је саграђена 1835. Хришћанство су на острво донели мисионари из Енглеске почетком 19. века. Већином су протестанти: Презвитеријанци, англиканци, баптисти, а има и католика, мормона, Јеховиних сведока итд. Готово да човек не поверује да на тако малом простору има толико различитих верских групација и толико цркава. Недељом су све продавнице затворене јер већина мештана иде у цркву, тако да ако одете на Раратонгу и ако волите да попијете поведите рачуна да пиће набавите у суботу.

(Наставак следи)