У далекој Јужној Кореји, у пуној стваралачкој снази, 8. Јуна 2014. године, на универзитету Хањанг у Сеулу угасио се један богат и племенит живот, универзитетског професора електротехнике и научника Дарка Мушицког.

Пореклом из Славонског Брода, Дарко је рођен у Београду, у чувеној породици Мушицки која је, у ближој и даљој српској историји, дала неколико значајних личности. Тако је у 19. веку др Ђорђе Мушицки одликован орденом турског султана због сузбијања колере у Србији. Лик и дело српског владике и песника Лукијана Мушицког, увек ће остати блиско повезано са ликом и делом оца модерног српског језика, Вука Стефановића Караxића, којем је владика пружао професионалну, моралну и финансијску потпору читавог живота.
Потичући из фамилије српских владика, доктора и професора, генерала и инжињера, Даркови родитељи су били забринути за развојни пут свога сина који се, на почетку школовања, с напором прилагођавао школској дисциплини. Иако је већ са 5 година развио способности читања, писања и рачунања, Дарко је дечачки безазлено пре свега жудео за смехом и игром. Ова читав његов живот негована особина, временом је прерасла у вештину одобровољавања пријатеља доброћудним смехом коју је високо ценио.

Прва прилагођавања школском животу, и поред очигледне надарености, можда нису наговештавала будуће бриљантне успехе. Али, по сећању Милета Црнковића, Дарковог друга из гимназијских и факултетских дана, догодило се управо супротно: Дарко је крај гимназијског школовања дочекао овенчан наградом “Мика Петровић Алас”. А Електротехнички факултет у Београду, као најбољи студент генерације, завршио је пре рока.

Остала је запамћена анегдота на коју је недавно подсетио још један колега и пријатељ, такође из студентских дана, Градимир Констатиновић. Дарко је, наиме, на другој години студија упутио интелектуално храбар изазов професору електронике Славољубу Марјановићу-Цаји кога су се студенти с разлогом прибојавали. Јер, из генерације у генерацију, искуство је потврђивало да неуспело полагање испита код овог захтевног професора, заправо значи и неуспех у завршавању студија. На једном од предавања Дарко је, сигуран у свој аргумент, оспорио тачност шеме коју је овај професор управо објашњавао студентима. Тајац који је потом уследио у амфитеатру, окончан је тако што је изненађени професор прекинуо предавање да би, враћајући се са петнаестоминутне паузе, пред студентима јасно потврдио оштроумност и тачност Дарковог доказа речима: ”Млади колега је у праву”. И управо та интелектуална храброст да се суочи са научним проблемима и сагледа их са разних страна, остала је Даркова трајна карактерна особина. Ову особину Дарко је читавог живота гајио и у односима са колегама и сарадницима, студентима и постдипломцима.

У намери да допринесе оживљавању и напретку српске научне мисли, не штедећи труд и знање Дарко је, живећи и радећи у иностранству, често тражио начине за сарадњу са Електротехничким факултетом у Београду где је, на почетку своје академске каријере, радио као асистент. А светску славу у научним круговима је, како истиче др Звонко Радосављевић, стекао у последње две деценије. Успео је, речју, да постане водећи научник и професор у области радарске контроле, посебно аутоматске обраде радарског сигнала (Automatic Control and Systems Engineering of Signal Processing). Ова високо софистицирана знања примењују се у процесу аутоматског праћења покретних циљева на небу и међу стручњацима су позната као теорија естимације (Theory of Estimation and Automatic Target Tracking).

Али лидер у овој области Дарко није постао само захваљујући потпуној посвећености професији, него и немерљивом широкогрудошћу и богатством личности, подстичући и подржавајући колеге и научнике да и сами остваре врхунска достигнућа. Посебно је занимљива чињеница да се Дарко појављује на научној сцени у тренутку када у овој области науке понестају енергија и нове идеје. Зналцима није промакла околност да је Дарко поставио нове филозофске и математичке принципе у овој области, утемељене на начелима Бајесове (Baues) теорије вероватноће и Гаусове (Gauss) функције густине расподеле случајне варијабле. Ова варијабла је утемељена на добро осмишљеним тзв. праволинијским и неправолинијским експериментима праћења покретних циљева на небу, тестираним на великом броју узорака, у најтежим условима примене.

Највеће признање за професионални допринос развоју науке у области фузије података, Дарко је доживео тиме што је у два мандата изабран за председника Међународног друштва за информациону фузију (International Society of Information Fusion, ISIF), што до сада ни једном научнику није пошло за руком. (Ово друштво је највећа светска организација инжињера у области радарске контроле.) Круна Дарковог професионалног успеха свакако је позив на научну сарадњу коју му је упутио професор Тек Сонг (Tek Song) са Хањанг универзитета у Сеулу. Тандем Мушицки-Сонг поставио је више научних теорија, који ће у наредном периоду доминирати у поменутој области радарске контоле (Sensor Fusion and Target Tracking).

Да је научник посебног кова, како сведочи др Раxиб Чакворти (Radjib Cakvorti) чији је докторат инспирисан његовим научним идејама, указује чињеница да је Дарко истоверемено био добар теоретичар и практичар. Др Чакворти истиче да су Даркова револуционарна открића решила проблем истовременог откривања и праћења радарских објеката (Integreted Filters  познати као IPDA and ITS филтери), што се до тада сматрало недостижним циљем. Др Чакворти дели мишљење др Звонка Радосављевића да је Даркова посебност не само у остварењу највишег стручног и професионалног нивоа научних резултата, већ и у тежњи да иновира и помери границе претходних сазнања.

У прилог тврдњи о значају и угледу Дарковог имена и научне каријере, говори неподељено мишљење у научној заједници да је његов прерани одлазак са научне сцене велики губитак. Тако др Жан Дезерт из француске Онерие, професор Волфганг Кош са универзитета у Бону, као и Дарков вишегодишњи блиски сарадник професор Субаш Цала са универзитета Мелбурн, наглашавајући да се проблематиком радарске контроле бави веома мала и пробрана научна заједница, у први план истичу околност да је била и остала немала част и привилегија познанство и сарадња са Дарком, смерном личношћу од интегритета.

[box type=“info“ bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″]

СВЕТСКИ ПРИЗНАТ НАУЧНИК

”У намери да допринесе оживљавању и напретку српске научне мисли, не штедећи труд и знање Дарко Мушицки је, живећи и радећи у иностранству, често тражио начине за сарадњу са Електротехничким факултетом у Београду где је, на почетку своје академске каријере, радио као асистент. А светску славу у научним круговима је, како истиче др Звонко Радосављевић, стекао у последње две деценије. Успео је, речју, да постане водећи научник и професор у области радарске контроле, посебно аутоматске обраде радарског сигнала (Аутоматиц Цонтрол анд Сyстемс Енгинееринг оф Сигнал Процессинг).”[/box]

Присећајући се времена када је, заједно са Дарком и професором Робом Евансом са универзитета Мелбурн писао књигу Основи праћења циљева (Fundamentals of Object Tracking) професор Субаш Цала напомиње: “Поред ауторског дела посла, Дарку је поверена и редакција текста. Он је текст редиговао тако темељно да се ми на крају нисмо више плашили негативних рецензија већ Даркових електронских писама. Свака реч, математичка формула, графикон и фотографија, подвргавани су његовој строгој провери. На Дарков предлог, књига почиње његовим омиљеним геслом (чувеним такозваним ”Окамовим бријачем”) математичара и филозофа Вилијама Окама, правилом којег се и сам Дарко придржавао, како у истраживачком раду, тако и у животу. Реч је о правилу по којем су само “једноставна решења најбоља решења”. (William of Ockham: “It is vain to do with more what can be done with less.”))

Професор Цала се присећа академских дана које су он и Дарко заједнички проводили на универзитету Мелбурн када су у Брунетију, у улици Лајгон, водили научне разговоре, испијајући литре и литре кафе. Студенткиња Хуеран Хонг каже да га таквог памте и његови сеулски студенти и пост-дипломци: као и да сада седи у кафетерији универзитета Хањанг и, још увек водећи пасиониране научне расправе, са кубанском цигаром међу прстима, испија капућино.

Колико је Дарко био омиљен међу студентима, показује чињеница да је одређена група студената, међу њима и докторанти Амдјај Раза и Ји Фенг Си, одлучила да своје докторске дисертације посвете професору Дарку. По њиховим речима, на јединствен начин предајући најтеже предмете на универзитету Хањанг, Дарко није изгубио осећај за срдачне и пријатељске, истовремено достојанствене и часне односе са студентима, сарадницима и колегама. Зато и кажу да се његовом смрћу изгубили не само обзирног ментора и учитеља, него и правог пријатеља и брижног родитеља.

После свих дивних година, у сећању колега и пријатеља остаје Дарков ведри и насмејани лик са шеретским осмехом детета увек спремног на доброћудни несташлук, са обавезним хозен-трегерима на раменима и кубанском цигаром у руци. Велики заљубљеник у бели спорт, и сам одличан тенисер, Дарко је са уживањем и уважавањем пратио развојни пут Новака Ђоковића, не само због његових спортских успеха него и због достојанственог понашања које треба да служи, како је говорио, као узор понашања младим Србима.
Опраштајући се од Дарка, професор Тек Сонг је истакао: “У дубокој сам тузи јер сам изгубио свог најдражег пријатеља. Мој живот на факултету је био испуњен задовољством и надом да смо заједничким напорима створили лабараторију светског гласа у области радарске контроле (Target Tracking  Information Fusion). То је све нестало дословно преко ноћи, али Даркове идеје и интелект ће живети кроз његове следбенике, кроз ову и наредне генерације студената”.

И не само професор Тек Сонг, него и ректор и декан универзитета у Сеулу, колеге и студенти, по традиционалним корејским обичајима, три дана су се опраштали од професора Дарка Мушицког. Последњег дана, корејски православни Митрополит, Његово Високо Преосвештенство Амбросиос Заграфос, одржао је необично православно опело за необичног православца, Дарка Мушицког. Тиме је Дарко отпочео први део пута на повратку у земљу својих предака, у Славонски Брод.

Др Милан Орлић

(Аутор текста се захваљује породици Мушицки, пријатељима и колегама који су евоцирајући успомене на Дарка дали грађу за овај текст.)