Svetli praznik Preobraženja Gospoda našeg Isusa Hrista, ove godine i poslednji put kao Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske, Njegovo Preosveštenstvo G. Irinej je proveo u parohiji Svetog Save u  sidnejskom Flemingtonu. Novoizabranom Episkopu Istočno-američkom su sasluživali paroh Saša Čolić i sekretar Mitropolije đakon Aleksandar Ivanović a pojali su profesor Slobodan Živković i novoosnovani flemingtonski hor.

Iako je bio radni dan, nekoliko desetina vernih  je bilo tu za svoga voljenog duhovnog oca da podele po poslednji put svoje molitve i slavoslove Gospodu, svoja osećanja, uspomene i nade.

Kao i uvek, Vladika je zanosnom besedom poučio sabrane o smislu praznika, njegovom bogatom dogmatskom sadržaju kao i lepoti njegovog liturgijskog izraza. Na posletku dugo će ostati u mislima prisutnih njegove reči o egzistencijalnom značaju Preobraženja Hristovog kao vanvremenog događaja koji nas, Hristove zajedničare, čini učesnicima nove stvarnosti, očekivanog događaja Carstva Nebeskog već vidljivog u svojoj ikoni, događaju Crkve Hristove u istoriji.

Tokom službe, Vladika Irinej je svog nekadašnjeg đakona i sekretara, sada flemingtonskog paroha protonamesnika Sašu odlikovao protojerejskim činom, a po okončanoj Liturgiji i tradicionalnom osvećenju grožđa, i profesora Živkovića ordenom Svetog Despota Stefana. Vladika je tako ispunio odluku Svetog Arhijerejskog Sinoda koji je na njegov i predlog nadležnog paroha nagradio prof. Živkovića. Kako je Vladika rekao, ovaj orden je svedočanstvo da naša Crkva kao celina vidi i poštuje ljubav i privrženost ljudi koji kao Slobodan imaju i žele nešto izvanredno da daruju majci Crkvi kao čisto uzdarje za sve izuzetne talente koje im je Tvorac dodelio. S toga je ovo odlikovanje srazmerno profesorovoj delatnoj ljubavi, podrška u njegovom trudoljublju i isticanje njegovog svetlog primera ostalim ljudima od kulture i obrazovanja, kako u našoj maloj zajednici u Australiji, tako i u vaskolikom Srpstvu. Nagrađeni su se srdačno zahvalili Vladici na dodeljenim priznanjima shvatajući ih kao veliku odgovornost i obavezu još predanijeg rada na zajedničkom delu savršenoga Bogočoveka Hrista i nesavršenoga ali Boga i oboženja željnoga čoveka.

Vladika je zablagodario vernima na njihovoj ljubavi zamolivši istovremeno razumevanje i oproštaj zbog sopstvene ljudske slabosti kojom je mogao ponekog u proteklih deset godina zajedničkog života ostaviti u nedoumici o svojoj arhipastirskoj brizi. Na posletku, svojim očinskim suzama zapečatio je u svima prisutnima neraskidivu vezu kojoj daljina i fizičko odsustvo neće moći nauditi. U ime crkvene opštine, Vladici se za njegovo desetogodišnje očinsko neumorno bdenje zahvalio o. Saša svedočeći iz prve ruke o mukotrpnom putu koji je Vladika imao za to vreme preći ostvarujući ciljeve koji će dugo biti od presudne važnosti za Srpsku Pravoslavnu Crkvu na Petom kontinentu. U protekloj deceniji je postignuto ustavno jedinstvo dvaju eparhija, njihov zajednički status podignut je na nivo mitropolije, izvršeno je kritično potrebno podmlađivanje i intelektualno unapređenje svešteničkog kadra, i najbitnije: procvetao je bogoslovsko – svetotajinski doživljaj crkve koji je nadrastao njen dominantno etnocentrični karakter uslovljen stravičnim srpskim stradanjima kroz koji smo prošli devedesetih godina prošlog veka. Na posletku, preporučujući svoje parohijane Vladikinim molitvama i u njegovoj novoj Eparhiji, o. Saša ga je pozvao da, uz blagoslov novog Arhijereja G. Siluana uzme učešća u osvećenju fresaka i ikonostasa u najstarijoj srpskoj crkvi u Australiji.

Za trpezom u parohijskom domu još jednom smo svi bili okrepljeni ukusnim plodovima majčinske neumornosti članica Kola dičnih srpskih sestara Majka Jugovića. Crkveni odbor je rukom predsednika Dragoslava Tomića, uručio Vladici skroman poklon za sećanje na sve divne svetkovine proslavljene u porodičnom raspoloženju našeg svetosavskog doma, posle čega su se još dugo vernici ponaosob pozdravljali i opraštali sa svojim Vladikom.

Na kraju, ostala je ljubav pred kojom će svaka daljina biti beznačajna, i vera i nada da će naš Vladika Irinej naći i među svojom novom vernom decom mnoge koji će u njemu poznati svog duhovnog oca.

o. S.Č.