Несвакидашња и занимљива дечија књига Марије Гавриловић изашла је пре неколико седмица у издању Нове поетике. ‘Мали малинари’ је књига писана за најмлађе, али са намером да се у њој пронађу све генерације. Носи у себи бајковите призоре српског села и буди носталгију на завичај и нека друга времена и праве вредности. У разговору са њом, открива нам где је пронашла инспирацију и колико се српско село разликује од оних којима је сада окружена.

КО СУ МАЛИ МАЛИНАРИ?

Мали малинари су брат и сестра који летњи распуст проводе на селу код баке. Сезона је бербе малина и они, помажући својој баки да бербу приведе крају, сусрећу се са изазовима живота на селу и увек актуелним проблемима сељака.

Данашње село само делом подсећа на слике прошлих времена, када је врвело од живота и рада људи. Иако измењена, лепота српског села ипак траје. Оживљена је кроз носталгичан приказ сеоског газдинства, богатство шума и ливада, башти и њива од којих је сачињено, али и кроз сусрет са животињским светом који у циљу заплета поприма елементе надреалног.

Проблем са откупницима, ниска цена малине и малверзације са хладњачом, само су почетни проблеми који Ану и Косту воде даље у праву авантуру. Та авантура мења живот целог села, али постаје и њихова лична борба и пут ка свету одраслих.

КАКО СУ НАСТАЛИ?

Настали су као жеља да својој деци оставим писани подсетник на српско село, на његов значај и шареноликост. То село познајем из прича блиских људи, али и из редовних одлазака викендом док сам била дете, где сам се играла, радила сезонске послове и проводила време са породицом. Овај дечији роман је „бајка о селу“, написана да је дечије око и ухо разуме, заволи и схвати колики је благослов одрастати, а бити део тога.

ШТА ЈЕ ДАНАС СРПСКО СЕЛО?

Српско село је више од асоцијације на сеоски туризам, данас уврежене међу већином. Ова грана туризма је у развоју и дивно је што је то тако. Људима су на дохват руке етно комплекси, додир са шумом, реком, народном кухињом. У нашој бити је да проналазимо спокој у таквом једном окружењу. Али важније од свега јесте да је село лонац који нас храни. Сељаци су увек били домаћини, вредни и честити људи. Данас треба вратити поштовање сељаку. А села су нам празна.

ДА ЛИ ЈЕ АУСТРИЈСКО СЕЛО ДРУГАЧИЈЕ?

Делом сигурно јесте. У Тиролу где живимо, довољно је да се одвеземо пар километара од града и већ смо на уредно покошеним травњацима, сусрећемо овце, краве и коње. Купујемо млеко на аутоматима и служимо се из отворених радњица пршутом, сиром, јајима. Такав „модел трговине“ заснован је на поверењу. А сељак има сигуран приход, његови производи су на цени. Неретко виђамо младе момке како косе траву и купе сено, девојке да возе тракторе. Они воле своје село и поносе се њим.

ПЛАНОВИ И ЖЕЉЕ ДАЉЕ СА КЊИГОМ?

Мали малинари су изашли крајем јула, а како ће се ствари даље развијати зависи од читалачке публике – колико њих ће доћи у додир са књигом и како ће је доживети. Под тим мислим на сву децу, од 5 до 95 година. Прва промоција је планирана за септембар у Београду, ако мере дозволе.

А жеље… Док сам писала причу и прижељкивала да некад изађе у јавност, замишљала сам децу коју би могла да заинтересује и трудила се да пишем из њиховог угла. Све ређе срећем децу која задовољство налазе у читању. Моја жеља је баш то, да им разиграм машту и одвојим од разоноде која је везана за екране и виртуелно, успут пробудивши можда нешто везано за родољубље, заједништво, солидарност и љубав.

ПОСВЕТА?

Очигледна (смех). Када Симона успавамо, супруг и девојчице једва чекају да прочитамо два-три поглавља. После тих редова Татјана и Димитра запиткују о животу на селу, о малинама, чардаку и ћилиму. И ја онда знам да сам довољно успела. Отуда и посвета за Т, Д и С.

БИОГРАФИЈА

Марија Гавриловић је рођена у Љубовији 1988. Завршила је основне и мастер студије на Економском факултету у Београду. Удата је за православног свештеника и мајка је троје деце. Од 2017. године живи у Тиролу у Аустрији. Ово је њена прва књига.

ГДЕ ЈЕ МОГУЋЕ КУПИТИ КЊИГУ?

Поручивањем на сајту Nove poetike

или слањем поруке на

Инстаграм профил: marijagav.mal.mal

Фејсбук профил: Марија Гавриловић (Marija Gavrilovic).