Ако је човеку потребан изговор да отпутује негде и потражи свет пун спектакуларних природних чуда и необичних људи за којима вечито и неуморно трагамо и ми, једно од тих чуда пронаћи ће на залеђу сунчане обале Квинсленда, у месту Малени (Maleny). Ова прелепа здрава и безбедна средина одише сеоским, пријатељским и комшијским духом што је несумњиво чини погодном за породични живот и у којој хармонично живе људи свих професионалних профила, од занатлија до врхунских интелектуалаца. У тој идиличној средини живи и јунак наше приче, господин Франк Шип (Frank Shipp).
Из Маленија се пружа поглед на познате планине Глас Хаус (Glass House) које су биле идеална локација за снимање неколико познатих филмова. На ове планине су се досељавали фармери из Европе који су са собом донели фудбалску лопту, те је стога ногомет постао и до данас остао, најомиљенији спорт локалног становништва а фудбалска игралишта градили су искључиво својим средствима.
На путу до сунчане обале и Маленија, зауставили смо се на кратко испред продавнице мешовите робе јер нам је пажњу привукао транспарент са натписом: Продајемо млеко од камиле! Упознати са чињеницом да се арапски бедуини заклињу у лековита својства камиљег млека и његове благородне моћи а и научници такође тврде да камиље млеко поседује антибактеријска својства, помаже при лечењу стомачних и интестиналних проблема, умањује ниво холестерола у крви и јача имунитет, помислили смо да у новонасталој борби против короне вируса и јачања имунитета, камиље млеко не би било на одмет. Али, пошто су неки од нас одрасли на козијем или крављем млеку и нису били вични да пробају камиље, одлучили смо да млеком од камиле частимо колегиницу, поборника здраве исхране и уопште здравог живота. За камиље млеко се слободно може рећи да је изузетно скупо а можда је разлог томе осим што поседује лековита својстава, и то да ако је камила „добре воље“, највише што даје је 7 литара млека дневно за разлику од европске краве која даје између 25 до 40 литара.
Док је наша новинарка уживала у дегустацији овог „белог злата“, то јест испијала камиље млеко, код осталих се створила неодољива жеља да уместо да јој се придружимо, “скокнемо“ до краља Лудвига, немачког ресторана и утопимо свој „кукавичлук“ у позамашној кригли немачког пива, вину или шнапсу.
Пожурили смо затим да што пре стигнемо до сунчане обале то јест Маленија, где нас је очекивао сусрет са нашим туристичким водичем и саговорником Крисом, човеком веселог и ведрог духа, пуног смисла за хумор и који је у свако време спреман да помогне, што су одлике доброг човека.
Када је реч о добрим и великим људима, упутили смо се у чувену ботаничку башту у Маленију, која је незаобилазна дестинација посетилаца не само из Аустралије већ из целог света, где нам је срдачан пријем и добродошлицу пожелео човек великог формата, власник ботаничке баште, господин Франк Шип. Упркос бројним пословним обавезама и презаузетости, овај сасвим једноставан човек који зрачи позитивном енергијом, топлином и човекољубљем провео је са нама и својом партнерком Џенифер неколико сати у обиласку ботаничке баште за ту прилику специјално намењеним возилом јер је било немогуће пешице обићи 110 хектара поседа од којих је 18 хектара ботаничке баште било прошарано са више од 1000 различитих врста прекрасног цвећа и растиња. Из разговора са господином Франком дошли смо до сазнања да је до пре 6 година целокупни простор био занемарен, запуштен и зарастао у коров што је личило на жалостан призор. Својим самопрегорним радом, залагањем и улагањима господин Шип је ботаничку башту трансформисао у прави мали рај на земљи, где свакодневно долазе посетиоци да упијају мир и спокој и уживају у раскоши шароликог цвећа, шумору водопада и мноштву занимљивих садржаја. Господин Шип је пасионирани љубитељ природе, животиња и птица. За птице нарочито, створио је велики преграђени простор у коме се налази око 700 егзотичних птица из свих крајева света. На тим просторима птице слободно лете и спуштају се на рамена, руке и главе посетилаца, неки плашећи их се, док су други потпуно и опуштено уживали у несвакидашњем и незаборавном блиском контакту и дружењу са новостеченим „пернатим“ пријатељима.
Господин Франк нас је затим одвео на „тајно“ место, за које за сада знамо само ми, и тамо открио детаље величанственог пројекта који ће на свеопшту радост посетилаца угледати светлост дана у блиској будућности. Људи који својом генијалношћу стварају и остављају иза себе добра и трајна дела, могу се с правом назвати великим људима а та дела ће и када њих не буде било, остати да говоре много о њима.
Заузврат, највећа награда за све што је у животу учинио и чини, за Франка Шипа су весела и срећна лица посетилаца а поготово деце, за коју је осмислио чаробни кутак украшен скулптурама јунака из бајке у коме се деца безбрижно забављају и уживају.
И за крај, не преостаје нам ниша друго осим да кажемо да је господин Франк Шип човек пун љубави и доброте и који плени својим оптимизмом, другим речима: ради оно што воли и воли оно што ради.
За Српски Глас: Јелена Недељковић
