ПОРУКЕ МРЖЊЕ И СТРАХА

НОВА НДХ

„Ој Неретво теци иза страну, Носи Србе плавоме Јадрану“…

Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд

Марко Перковић Томпсон, који се „прославио“ овим стиховима и песмама о клању Срба у Јасеновцу и Градишци Старој и који је усташка икона младих, али и старијих у Хрватској, био је један од почасних гостију на инаугурацији хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, на тргу Св. Марка у Загребу. Да не грешим душу, било је ту и горих од Томпсона, прославу су „увеличали“, како то Колинда и заслужује, ратни злочинци, лопови, убице и остали криминалци, а посебно су се истицали Томислав Мерчеп, коме се тобоже суди за ратни злочин у Пакрачкој Пољани, Анте Ђапић, усташа који је не тако давно подигнутом песницом мерио висину кукуруза и Бранимир Главаш, осућени, па ослобођени кољач Срба у Славонији.

Злослутно хукање с Маркова трга на помињање имена људи који су осуђивали усташке злочине, слути на зло. Колинда је рекла да је над Загребом грануло сунце, али се ја не могу отети дојму да је мрак који се спушта над Хрватском, све мрачнији и оловнији.

Немам дилему да је у Хрватској било више толеранције у прошлости, у доба тоталитаризма, колико год чудно звучи, него данас у доба „демо(н) кратије“. Марш фалангиста, бескрупулозних ратних злочинаца Главаша и Мерчепа, у Парламенту Хрватске, прошао је без последица, иако је један од Главашевих „побочника“ назвао Србе у Парламенту четничком ћелијом. Посебно су се десничари, читај усташе разних боја, разочарали што у Хагу није пресуђено да је Хрватска доживела геноцид деведесетих, па се за разлику од нормалних земаља, призива жал и мржња, што геноцида није било.

Нова председница Хрватске тако је уместо Путина, Оланда, Меркелове, Обаме, међу свечаним гостима имала Мерчепа, Томпсона, Ђапића, Глогошког и булументу злочинаца и бивших и садашњих затвореника, што је у ствари и најбоља слика данашње Хрватске. Да не заборавим, уз овај олош, инаугурацији су присуствовали и председници бивших југословенских република, осим Србије. Србију су представљали Александар Вучић, премијер, који је по налогу Америке и Брисела, променио став и као права слуга Запада потрчао у Загреб и Атифете Јахјага, ткз. председница Косова. Верујем како она није ни знала да представља Србију, јер Косово је било, јесте и биће део Србије, само јој то нико није рекао, осим ако није Вучић. Колико је Вучић, доласком на промоцију усташке председнице у окружењу усташких носталгичара, помогао Србима у Хрватској, показаће време. Приметио сам да је одржао говор у Српској цркви и да се с владикама изљубио онако по српски, загрљај и три пољупца. Изгледа да сам ја криво мислио да се владикама и свештеним лицима, целивају шаке. Воли Вучић бити у центру пажње, воли истицати своје ја… увек и у свакој прилици.

Није било ни речи о растућој мржњи према Србима у Хрватској, о нападима клерофашиста на Милорада Пуповца и остале представнике Срба. Лично мислим, да Мерчеп, Главаш, Глогошки и остали усташе, делују као прелазна влада, до доласка ХДЗ- а на власт. Како се ЕУ урушава, НДХ се сигурно је, обнавља, јер десница ће искористити да не буде више само батина ХДЗ- а, него да уз сотонистички огранак католичке цркве, дође на власт. А, кад се то догоди, биће касно за неку политичку акцију, на немирном Балкану, имаћемо опет злочиначку НДХ.

Русија је успешно зауставила сличан покушај украјинских нацифашиста. Обнова Хитлерове творевине око старе руске престолнице Кијева, није успела. За обнову такве творевине на Балкану, нисам сигуран, да се неће догодити. Бојим се црног, густог мрака, који је најављен на прослави устоличења прве хрватске председнице.

Сећате се сигурно Ејупа Ганића, крволока и убице младих војника из Добровољачке улице у Сарајеву. Знате да су га Британци ослободили и да се вратио на место злочина, као што се сви злочинци, кад тад врате на место злочина. Али није се променио. Мржња према Србима смисао му је живота, па у разговору за ТВ Н1 без срама каже да Срби нису убијани у Сарајеву и да је Србија крива за све ратове у историји Балкана. Ипак, у Србију неће тако скоро. Каже да би у родни Санxак, али да у Србију неће. А хоће ли у Републику Српску, није одговорио. Али приметио сам да је пуно нервозан, сигурно му није лако заспати. Али, крволоци његовог кова треба да имају немирне снове. Један је суд избегао, али онај други, неће.

 

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.