[dropcap font=“0″]П[/dropcap]ошто су ми скренули пажњу да су моје колумне исувише тужне, овог пута ћу писати о лепим стварима. На пример, ускоро ће се одржати геј парада у Београду. Коначно ћемо постати део Европе. Град ће сигурно поново бити потпуно уништен, излози ће бити излупани, али нас Србе материјалне ствари никада нису ни интересовале. Геј парадом ћемо показати да смо коначно део једне дивне европске породице, која ако боље сагледамо, биолошки није у могућности да се репродукује. Али то није битно, битан је понос, односно Парада поноса.
Па зар нисмо одувек говорили да су Срби поносан народ, достојанствен и храбар. Идеална прилика да достојанствено прошетамо центром Београда у оквиру Параде поноса и тако покажемо своју храброст да се залажемо за права геј заједнице коју уопште нису угрожена, осим што их 95 посто грађана Србије уопште не разуме. Али, шта је 95 посто? Није ништа, уосталом, многи велики мислиоци су говорили да масе немају појма и да за њима никада не треба ићи. Међутим, због тих неколико исправних и правих грађана, који подржавају геј популацију, држава ће издвојити неколико милиона еура, како би обезбедила скуп високог ризика, с обзиром на претње националистичких организација. Дакле, 95 посто грађана Србије који су против параде, од пореза, платиће полицију да чува неколико учеснике те дивне манифестације која ће нас увести на праг Европе, у којој се налазимо само географски. Ако који случајем парада буде отказана, стране амбасаде ће једва дочекати да упуте критике, а ми данас странце више поштујемо него Србе. Још један доказ колико смо гостопримљив народ.
Да не би неко стекао утисак како презирем гејеве, што овде наилази на осуду са свих страна, морам унапред да кажем да они мени уопште не сметају, јер моја хетеро душа нема ништа против њихове орјентације. Чак, шта више, мања је конкуренција код жена. Волео бих да их је више, бар док сам још млад. Због тога и не разумем оне који излазе да их туку, чекају, прете и слично… Зашто се плаше гејева када им чине услугу?
Међутим, да се мало уозбиљимо. Која је сврха те параде? Шта ће да се промени у њиховим животима ако на улицу изађу и прошетају? И како човек може да се поноси собом?
Мислим, у реду је, рођени су са љубављу према истом полу, али шта ту има да се поносе или не поносе? Не видим ту врсту угрожености осим што им народ забрањује да прошетају, блокирају центар града и слично. њима су раније понуђене многе друге локације, међутим, поносна господа хоће да шета искључиво центром града. Нису они сељаци да шетају њивама.
Када су малинари, вредни људи, сељаци, поштени желели да штрајкују јер им није исплаћено оно што су зарадили, држава је ефикасно забранила скуп у центру града. Не сећам се да је тада неки страни амбасадор рекао да су малинари угрожени у Србији, али гејеви… Ех, то је онда проблем, глобални.
Пре две године, исте организације су направиле изложбу у оквиру које је Исус приказан у штиклама, свеци у неприкладној одећи и позама, а исту изложбу обезбеђивали су органи реда и мира. Тада нико није водио рачуна о верским осећањима, него о наводној слободи уметника, који су својим уметничким изразом показали да су потпуни идиоти.
Питам се, да ли би нама, који се залажемо за полигамију, (надам се да неко неће читати овај текст) држава дозволила да направимо своју параду. Може да буде и поноса, зашто да не? Направићемо и НВО, како би нам уплатили новац, узећемо фотке из Плејбоја, и прошетати са неколико жена. Зар то није за понос? Зашто да нас осуђују ако ми никог не дирамо?
Но, у колумнама сам раније писао да Министарство културе није подржало Нушићијаду, Нишвил и многе друге културне пројекте. Био сам љут на Тасовца од кога сам очекивао више. Ипак, он се изгледа пробудио. Замислите, министарство је подржало је пројекат у оквиру Недеље поноса. Чак 300 000 динара је исплаћено за геј организицији за реализацију салона визуелне уметности. Браво за Тасовца! Ура! Кога брига за Бранислава Нушића? Небитно је обележавање стогодишњице Великог рата? Музеј? Зар је Xез фестивал нека култура? Све те стереотипе треба хитно угасити и посветити се визуелној уметности, препустити ти се ЛГБТ организацијама како бисмо повратили понос. Наравно, уз то треба обратити пажњу и на Филхармонију, која је ипак животно дело нашег пробуђеног министра, ког сам раније много критиковао, али након подршке Недељи поноса заиста немам више шта да кажем о њему, осим једно велико БРАВО! Коначно је почео да показује да држава води рачуна о култури, па услед кризе прави најбољи избор.
Извињавам се што сам раније био човек сужених схватања и мислио да је тамо неки Бранислав Нушић вредан пажње или можда Тургењев, који је рекао „Прекомерни понос ознака је ситне душе.“
КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.