Пише: Рајко Недић
Убадала су нам браћа Црногорци нож у леђа неколико пута протеклих година. Још осећамо дубоке ране од мучког и кукавичког признања Косова баш у тренутку када се Србија у Уједињеним нацијама борила за останак и опстанак јужне покрајине.
Али последњи догађај у Будви граничи се са здравим разумом. Наиме, власт намерава да уклони плочу из центра града на којој пише да је храбра и победоносна српска војска на Митровдан 1918. године ослободила Будву. Плоча коју је поставила општина пре 84 година, није сметала комунистима, па чак ни италијанским фашистима за време Другог светског рата, али очигледно да је данашњој власти, односно бившим комунистима, а новопеченим реформаторима и демократама смета све што је српско. Директорка Директоријата за културну баштину Црне горе тврди „да град тог дана није био ослобођен, пита се зашто је табла постављена тек 1931. године и закључује да Будвани имају менталитетски проблем – да брзо заборављају и брзо усвајају ново“. Да иронија буде већа, та иста директорка је родом из Пећи и њена породица не може да пронађе споменик њених рођака на српском гробљу…
Недавно је амбасадор Србије у Црној Гори поставио венац на ову плочу, а поједине странке су то окарактерисале као провокацију! И подсетиле да је 1918. аустоугарску окупацију само заменила „братска“ српска.
Овако понашање црногорских власти само је наставак антисрпске кампање. Пре некоклико дана ухапшени су и кажњени сватови јер су на свадбеном весељу развили српску заставу! А све и циљу додворавања западним моћницима и у склопу наставка рађања црногорске нације и пројекције прошлости и будућности ове државе. Да ли је могуће да се у тој хистерији заборавља да су се на овим просторима чували и непријатељски гробови, да се развијало чојство и јунаштво, гајила култура сећања на жртве бораца за слободу. Да не говоримо о српству Његоша, краља Николе, племена Васојевића, Куча, Дробњака… Све се то данас руши под налетима новокомпоноване црногорске нације, црногорског језика, црногорског писма, црногорске цркве…
Права истина је да је српска војска ослободила је Будву после пет векова ропства под разним туђинима. И да су изнад плоче уклесане речи Петра Петровића Његоша: „Поколења, дјела суде…“.
Будва, на пјени од историје…
