Благо оном ко довека живи, имао се рашта и родити – каже нам писац, песник, философ, епископ и владар Црне Горе, Петар Петровић Његош.
Реч је овде о човеку који је рођен у нашој Србији, код Новог Сада. Крштен у Будисави а школовао се по Србији, Аустралији, па опет у Србији док није завршио медицински факултет у Сиднеју и постао лекар опште праксе. Наш др. Остоја није стао са усавршавањем на медицинском пољу већ и даље упорно ради на свом усавршавању да би се лакше, боље и успешније лечио болесни народ. Не само овде у Аустралији него и у целом свету.
Др. Остоја (који је мој заменик о слави) одлази у Америку у Бостон где добија звање специјалисте. Не мирује ни даље јунак моје приче. Остоја (Стив) најпре постаје ванредни (associate professor), а потом и редовни професор на Медицинском факултету у Сиднеју. Ми Срби Сиднеја и Аустралије можемо да се поносимо што имамо таквог човека од науке међу нама.
Заузимати тако високе положаје може само неко ко је велики духом. Да, само ко је велики духом. Др. Остоја је и на другој страни медаље одличан. Има супругу и троје златне дечице. Редован је у светом храму на богослужењима са светом му породицом. Велики је приложник храмова, чему сам сведок лично ја. Помогао је моје мисионарске парохије у Морију, Кернсу, Дарвину, наше храмове по Сиднеју а такође и руске храмове и манастире по Сиднеју и околини.
Радо га посећују у дому епископи, калуђери, свештеници. Мало је епископа прошло кроз Сиднеј да им Остоја са породицом није припремио да одседну код њих или барем једну добру вечеру и свакако молитвену атмосферу у дому. Кућу им осветише епископи Иринеј, наш надлежни епископ и епископ Порфирије, сада митрополит Загребачки, често код њега одседа чувени отац Алексеј из Бомбале и други. По српским и руским храмовима гледам често које је свете иконе или јеванђеља приложио др. Остоја. Дакле ја бих више нагласио Остојину приврженост Цркви Христовој него ли успехе у медицини али сви људи не гледају као ја.
Захвалан сам Богу који нам подари Остоју, који је кадар стићи и утећи и на страшну месту постојати, како рече народна песма, као некада Саву Текелију, Симу Игуманова, попа Луку Лазаревића, проту Матију Ненадовића, професора Миланковића и многе друге на далеко знане Србе и синове светога Саве. Амин!
Нека Господ и свети Георгије, слава Остојина подаре здравље и успех целој породици Остоје Вучића а родитељима Остојиним Љубомиру и Миланки честитамо такође!
Никола хаџи Билић, протаставрофор
Сиднеј
