Висока делегација Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светости Патријархом српским Господином Иринејом слетела је на сиднејски аеродром у среду, 9. марта у вечерњим часовима где је уприличен свечани дочек од стране верног народа у Сиднеју. Делегација је након тога продужила у Саборни храм „Св. Кнез Лазар“ у Сиднеју где је служена Доксологија.
У четвртак, 10. марта Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је у јутарњим часовима Мисионарско подручје „Сабор Срба Светитеља“ на Централној обали, а затим и градилиште Колеџа „Св. Сава“ у Варивуду.
Храм Светог Николе у Блектауну делегација Српске Православне Цркве посетила је истог дана у вечерњим часовима, где је торжественим тоном служена доксологија и преломљен славски колач Српског православног омладинског удружења СОЈА поводом њихове крсне славе – Светог Николаја Жичког.
Домаћини су били јереј Ђорђе Веселиновић, председник Црквене општине г. Драгољуб Бркљач, духовник Удружења протонамесник Немања Мрђеновић и г. Димитрије Грашар, председник Омладинског удружења СОЈА.
Приводећи крају канонску визитацију Митрополији аустралијско-новозеландској, делегација Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, посетила је 12. марта 2016. године мисионарску парохију Светог апостола и јеванђелисте Луке у Ливерпулу.
Његова Светост је началствовао на светој архијерејској Литургији, после које је освећен камен темељац за будући храм и свечано положена оснивачка повеља. Патријарху српском саслуживали су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј и Владика Георгије из Руске Православне Заграничне цркве, уз више свештеника и ђакона, домаћих и гостујућих. Домаћини ове свечаности били су јереј Александар Милутиновић и г. Мирко Станчевић, председник Мисионарског савета.
Славље је настављено у Српском центру у Бониригу уз свечани ручак и пригодан културно-уметнички програм, који је разгалио срца свих присутних. Патријарху српском Иринеју додељена је плакета града Ливерпула. Уследили су поздравни говори и благодарења, као и духовна поука од стране Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
У вечерњим сатима истога дана, делегација Српске Православне Цркве приспела је у Бризбејн где је од стране српског благоверног народа организован свечани дочек на локалном аеродрому, уз традиционално послужење хлебом и сољу и раздрагану дечицу у народној ношњи. Посећена је црква Светог Николе у месту Вулунгаба, једна од три српске цркве посвећене Светом Николају Мириликијском Чудотворцу (најстарија православна црква у граду је руски храм у Бризбејну који је такође посвећен Светом Николи) где је делегацију дочекало мноштво дивног народа обученог у разнолике српске народне ношње. Домаћини су били протојереј-ставрофор Јован Цветић, старешина, протођакон Миодраг Томић, живописац, и г. Иво Златковић, председник Црквене општине.
После одслужене доксологије и размењених поздравних речи, уследио је посве занимљив културно-уметнички програм на отвореном, у извођењу фолклорне групе која достојно представља ову живу заједницу у Бризбејну. Нарочито ваља истаћи да је и поред изненадне кише, готово провале облака, овај уметнички састав свој програм извео до краја уз велико одушевљење свих присутних које невреме није спречило да уживају у величанственом тренутку доласка Патријарха српског у њихово место.
Сутрадан, 13. марта 2016. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је светом Литургијом у другој цркви посвећеној Светом Николи у месту Вајкол, а обележена је и крсна слава црквене и српске школе, фолклорне групе и Српског омладинског удружења СОЈА. Домаћини овог последњег у низу славља били су протојереј-ставрофор Велибор Бојичић, архијерејски намесник, г. Стеван Влаисављевић – председник Црквене општине, и господин Дарко Цвитановић – председник Удружења СОЈА.
У парохијској сали послужен је свечани ручак уз присуство великог броја верника. Уследили су обострани узајамни поздрави благодарности – домаћина гостима због показане посвећености и спремности да се превали огроман пут, е да би се посетила браћа у расејању и подсетила на благословени почетак и значај Великог и часног поста; гостију домаћинима, пре свих добром домаћину у лику Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског г. Иринеја, који је уз помоћ подручног му свештенства успешно организовао прву званичну посету Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја српским заједницама у више места ове далеке земље, што за наше вернике у Аустралији представља догађај од ванредног значаја – а гостима је било изузетно духовно освежење.
Као и на свим ранијим сусретима, и овај последњи је протекао у тону очинског старања и архипастирске бриге Његове Светости да благоверни народ који је у окриљу Светосавске Цркве Православне и у будуће остане крепак у вери и бодар у борби за очување канонског јединства унутар Митрополије аустралијско-новозеландске. Појединци који намерно исто нарушавају, представљају одрођене бивше чланове Цркве, чији лични интереси и материјална добит превазилазе спознају о томе шта значи бити Православни Хришћанин, нарочито у неправославном свету, код њих самих гушећи свест о светости и благодатном значају Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве – чијег је бића саставни део Српска Православна Црква.
С тим у вези, Патријарх српски је још једном, благодарећи свим добрим људима коју су у Аустралији делегацију Српске Православне Цркве достојно дочекали, поздравили и у миру испратили – онима другима који несувисло бунтују, поручио да се окану непотребних судских ислеђивања која Српској Православној Цркви не могу донети ништа добро, нити је то Богом благословено. Православни свет се само може саблажњавати њиховим доприносом ширењу срамоте због доказаног духовног слепила братомржње и прелесног стања – против кога је борба могућа само благодатним оруђем молитве и поста како нам је у аманет оставио Свети Јефрем Сирин: „Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља не дај ми! Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави даруј ми, слузи Своме! О, Господе, Царе – дај ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата мога, јер си благословен у векове, амин.“
текст и фото: ђакон Александар Секулић и Радивој Мачковић