Мира Милка Грчић издала је другу збирку песама под називом „Сунце у очима“. Мира живи и ради у Аделејду. Душа сања о родној Буковици.

Њена књига је добила одличне књижевне критике. Читаоци су задовољни и верно је прате. Овај начин креативности помогао јој је да дише пуним плућима и ужива у животу. Поезији хвала. Вредно је и корисно прочитати.

Бранка Комазец

Један део рецензије изгледа овако:

Поетска збирка Сунце у очима јесте веома изражајан, колоритан песнички албум који сав одише бојама, мирисима, звуцима старог краја, оним што их носимо у крицима галебова, шуму четинара, врелини песка под ногама, у храпавости каменог зида и кућа, у црвенилу булки у пољу. Овде су на успешан начин измешани радост, љубав, сета, носталгија, блистави сјај сунца и тајанствена сена месеца. Човек кога животне струје носе далеко, чак и до неких туђих мора, успео је у свом животу уколико остави сведочанство о томе. Мира Грчић, са својим “Сунцем у очима“ то свакако јесте учинила.

Јаника Пеци, књижевник

У тумачењу песничког израза Мире Грчић, као уосталом и тумачење сваке друге поезије, може се, наравно, поћи на различите начине. Такође, тешко да се на питање колико се мишљење потписника рецензије подудара са суштином поезије распеване ауторке из Аустралије може прецизно одговорити. Ишчитавању ових стихова пришао је, ипак, рецензент искрено, целим својим бићем (и сам је пре свега песник), и верује зато да има „дебело право“ да песнички наслов „Сунце у очима“ препоручи будућим читаоцима-подједнако, и оним који живе далело од родне груде, којима је потребно да понекад и стихом полече своју носталгију, и онима другима који „остадоше овдје“. Јер, реч је свакако о књизи због које се човек, док у њој ужива и сунце у својим очима уз њу буди, осећа некако светао, баш као сунчев зрак; реч је о књизи која се може читати уз чашу доброг вина, мозда баш оног справљеног од грозда са обронака светлих, далматинских, Мириних.

Драгана Ћатић